Prava pitanja za individualni roditeljski sastanak

Roditeljski sastanak je prilika da postavite prava pitanja i uspostavite saradnju sa učiteljem ili razrednim starešinom, za dobrobit svog deteta. Ipak, grupni sastanci se odvijaju uglavnom tako što nastavnik daje kratak izveštaj o ocenama i planovima za sledeći period i nema vremena za svakog roditelja koji bi želeo da ostane i porazgovara. Zato je dobro da zakažete individualni sastanak, na kome ćete moći da postavite važna pitanja i podelite sa nastavnikom informacije koje su važne za razvoj i napredak vašeg deteta. Deca u školi provode veliki deo dana, a roditelji imaju slab ili nikakav uvid u to kako se dete za to vreme ponaša, kako se oseća, da li se druži sa drugom decom, šta mu ide lako, a sa čim se muči.

Kada se najzad sretnete kod kuće, posle radnog dana, na pitanje „kako je bilo u školi“ obično dobijate rasejan odgovor „dobro“, ili vas dete gleda „belo“ – kao da ne shvata šta ga pitate, ili zašto ga uopšte smarate time. Deca žive u sadašnjem trenutku (ta sposobnost se gubi sa odrastanjem i preuzimanjem veće odgovornosti, pa se posle ponovo uči, kao način kanalisanja stresa i uzemljenja, povećanja budnosti i fokusa) i školski dan je davna prošlost kad se jednom nađe kod kuće. Ako se desilo nešto veoma neprijatno za dete, možda će vam to ispričati, a možda će potisnuti taj sadržaj, ali će pokazati nevoljnost i pokušavaće da izbegne odlazak u školu. To ćete primetiti posmatranjem, ali možda ćete teško otkriti uzroke i navesti dete da vam se poveri. Utoliko je važnije da s vremena na vreme zakažete inidvidualni sastanak, ili da se odazovete, ako vas nastavnik zove. Saradnja je neophodna za dobrobit deteta, a nastavnici veoma cene kada su roditelji zainteresovani i voljni da se uključe.

Da bi roditeljski sastanak bio produktivan, pripremite prava pitanja za nastavnika

Pitajte u čemu dete napreduje, a šta mu predstavlja problem

Ako pomažete detetu da radi domaće zadatke, ili ga nadgledate, verovatno imate uvid u to šta mu ide lako – možda dobro crta, ili ima izražen verbalni faktor, pa mu pesmice i sastavi ne predstavljaju problem, ali mu je rukopis neuredan i nečitak, a možda se bolje snalazi sa brojevima nego sa rečima, ali ima problem da razume zadatak. To su stvari koje možete primetiti, ali nastavnik može da vam kaže i više od toga, o oblastima u kojima se vaše dete ističe, kao i onima koje predstavljaju izazov.

Pročitajte i ovo: Dilema roditelja: Možemo li verovati rođenoj deci?

Možete saznati da vaše dete teško zanemaruje distrakcije, odnosno, da ga sve aktivnosti sa strane lako ometaju i da mu je teško da održi pažnju. Ili o tome da rado pomaže drugoj deci i voli da „asistira“ nastavniku, da mu prija da ima istaknutu ulogu u grupi. Sve su to vredne informacije koje su vam potrebne da biste podstakli dete da se razvija u pravcu kojim ga njegova priroda upućuje, kao i da osnaži i prevaziđe slabosti, kako bi se harmonično razvijalo u svim aspektima. Nastavnik vidi vaše dete kao pojedinca, ali i kao deo grupe, a to je perspektiva koju nemate kod kuće, u svakodnevnom životu sa detetom, pa vam njegova zapažanja mogu biti dragocena.

U prava pitanja spada i ono o ponašanju deteta među vršnjacima

Veliki deo učenja u osnovnoj školi odvija se u grupi i spada u socijalno-emocionalne metode, pa kod kuće nećete moći da vidite društvene veštine svog deteta, koje nastavnik zapaža svakodnevno. Zato vam može reći da li je vaše dete srećno među vršnjacima, koje su mu omiljene aktivnosti i da li postoje i koje su to situacije u kojima se povlači. Nastavnik će na osnovu interakcija vašeg detata sa drugom decom i rada u grupi moći da zapazi koliko je vaše dete osetljivo (osetljivost je čitava oblast koju je psihologija tek nedavno počela da prepoznaje kao osobinu i vrednost, a ne kao problem i treba je ozbiljno shvatiti), da li ume da se prilagodi timskom radu, da li spontano preuzima ulogu vođe (druga deca mu se obraćaju i slede njegovu inicijativu), sa kim se druži i da li se sa nekim sukobljava, kao i kako reaguje u problematičnim situacijama. Takođe, moći ćete da procenite nastavnikovo iskustvo, dubinu i vrednost zapažanja i da uspostavite onu „talasnu dužinu“ na kojoj ćete najbolje komunicirati sa njim.

Prava pitanja o postavljanju pitanja

Postavljanje (pravih) pitanja je, pored slušanja, najvrednija komunikaciona veština i možete ustanoviti da se ona vrlo malo ili nimalo podstiče i vrednuje u školskom sistemu. U suštini, od učitelja i nastavnika zavisi da li će podsticati postavljanje pitanja, ili će pitanja suzbijati (ignorisati), kao neželjenu distrakciju, koja ometa ispunjenje plana i programa. Deca se često stide što nešto ne razumeju i neće postavljati pitanja, ako nisu podstaknuta i ohrabrena. Ukoliko kod kuće aktivno razgovarate sa svojim detetom i ono se oseća slobodno da vam postavi bilo koje pitanje, a u školi oseća da pitanja nisu dobrodošla, odnosno, da se nastavnici ljute kad ih prekidaš da nešto pitaš, susrešće se sa različitim vrednostima. Vi ga upućujete da pita nastavnika da mu razjasni ono što vidite da mu nije jasno i što pita vas, a nastavnik obeshrabruje postavljanje pitanja – to je veliki konflikt, koji morate diplomatski da rešavate.

Ne možete promeniti školski sistem, niti prevaspitati nastavnike – jedino što možete jeste da budete taktični i da nastavniku ukažete na to da vi podstičete radoznalost i otvorenost duha, prosto da ga upozorite na to da će vaše dete ponekad imati neka pitanja zato što je, eto, malo slobodnije od druge dece (neka nastavnik to shvati kako hoće). Takođe možete uputiti dete da pribeleži ono što je htelo da pita, pa da pitanje postavi kad nastavnik završi predavanje, ili na kraju časa. Ako imate sreće sa nastavnikom koji ne sputava slobodnu komunikaciju i kome su dečija pitanja vredna i dobrodošla, on će umeti da podstakne i vaše dete, ukoliko je ono stidljivo, i učiće svoje đake da postavljaju prava pitanja.

Pročitajte i ovo: Da li je moguće motivisati bezvoljno dete? 4 stručnjaka kažu DA i objašnjavaju KAKO

Pitajte nastavnika kako možete najbolje podržati svoje dete kod kuće

Kada nastavnici i roditelji rade u tandemu, to je dobitna kombinacija. Roditeljima nije uvek lako da odrede kako najbolje da pomognu detetu, zato je važno da postavite i to pitanje. Odgovor zavisi od toga kako nastavnik vidi i procenjuje specifične potrebe vašeg deteta, a on može videti bolje nego vi, ili se možete slagati u proceni. Možda vašem detetu treba više podsticaja ili više zadataka, možda bolje reaguje kada se od njega nešto konkretno traži, možda treba da unapredi čitanje, a možda mu je u nekim oblastima potrebno više pažnje i pomoći nego što roditelji mogu da mu pruže kod kuće ili nastavnici u školi, odnosno, možda je potreban dodatni rad sa privatnim nastavnikom.

Na kraju, pitajte nastavnika kako možete podržati njegov rad

Ponudite svaku pomoć učitelju ili razrednom starešini svog deteta – pokažite da cenite posao koji ta osoba obavlja, da prepoznajete njegove pedagoške napore, da razumete da nije lako raditi sa decom i da želite da doprinesete na bilo koji način. Možda možete preuzeti na sebe neku organizaciju u koju treba uključiti i druge roditelje, možda poznajete ljude koji u nečemu mogu da pomognu u vidu donacije. Važno je da pokažete dobru volju za svaku saradnju i da se uključite, makar to značilo samo da nabavite zalihu papirnih ubrusa ili nekoliko pakovanja kreda u boji za odeljenje vašeg deteta.

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.