Prećutni dogovori u vezi – kako funkcioniše „ono što ne znaš, ne može te povrediti“?

Prećutni dogovori u vezi ne moraju se odnositi na tajne i ponašanja koja bi povredila partnera – mnogi parovi funkcionišu bez mnogo priče, ostavljajući jedno drugo na miru i čekajući da im se partner obrati kad je spreman. I to funkcioniše zato što se zaista obraćaju jedno drugom kad imaju nešto da kažu, ili kad su spremni da progovore o određenom problemu, ili da nešto podele.

Ipak, prećutni dogovori se češće odnose na osetljivo pitanje vernosti, koje je teško rešavati otvoreno i sa kojim parovi često nemaju kapaciteta da se direktno suočavaju. Mnogi odnosi funkcionišu na način „ne znam šta radi i ne zanima me“, po sistemu „ono što ne znaš, ne može te povrediti“.

Parovi koji polaze od toga da neke stvari ne žele da znaju – tačno znaju šta to ne žele da znaju. U tom smislu, ćutanje se shvata kao odobravanje i dozvola da svako vodi svoj život, sve dok to ne ugrožava partnerski odnos.

Da li to znači da parovi koji praktikuju prećutkivanje žive u laži, ili vode dvostruke živote? I kako to uopšte funkcioniše?

Prećutni dogovori nisu nova pojava ili fenomen. Nastali su zbog kompleksnosti monogamnih, odnosno, nemonogamnih odnosa – mnogi ljudi ne žele da zbog neverstva (sopstvenog ili partnerovog) rasturaju brak i porodicu i biraju prećutkivanje kao način da zaštite sebe i partnera od suočavanja za koja znaju da bi ih povredila.

Svesno zatvaranje očiju i okretanje glave može biti strategija mudrosti i iskustva, koju neko bira jer je iskren prema sebi, poznaje svoje slabosti i snage i zna svoje prioritete. Porodica, status ili materijalna sigurnost (ili sve to zajedno) može prevagnuti u korist očuvanja odnosa, koje podrazumeva tolerisanje neverstva. Jedan partner može biti monogaman i shvatati i miriti se sa tim da drugi nije i izabrati da ostane u odnosu koji ispunjava većinu njegovih potreba. Takođe, oboje mogu biti nemonomagni i shvatati svoj odnos kao izvor sigurnosti kome se uvek vraćaju, jer im je baza i utočište koje su zajedno stvorili, jednako važno kao i ispunjavanje sopstvenih avanturističkih apetita.

U tom smislu, ne možete reći da su prećutni dogovori nezdravi i destruktivni – samo možete prepoznati da to nije vaš način i da vi nikada ne biste mogli biti zadovoljni sa tim.

Međutim, ima parova koji jesu zadovoljni – i jedno drugim i svojom vezom i sami sobom. Oni pristaju na način života u kome oboje imaju slobodu da se seksualno, romantično, emocionalno angažuju van veze, ali o tome ne razgovaraju. Prećutni pristanak im obezbeđuje formu odnosa koju mogu da održe pred drugima (decom, širom porodicom, zajednicom), ali i da zaštite taj odnos od mogućih komplikacija. Oni postavljaju granicu preko koje ne žele da pređu i ta granica im služi da odvoji odgovornost koju svako nosi za svoje ponašanje i privatnost koju svako zaslužuje.

To su, zapravo, vrlo visoki standardi, koje uopšte nije lako ispuniti i ta granica nije nepropusna brana, već je često porozna i krhka i njeno održavanje zahteva obostranu svesnost, trud i ulaganje. Taj posao je jednako težak kao i ulaganje u komunikaciju, ranjivost i izražavanje potreba, a da bi uspeo, odnos se – kao i svaki drugi uspešan odnos – mora zasnivati na obostranom poverenju i poštovanju.

Pročitajte i ovo: Stvari koje emocionalno zrele žene ne tolerišu u partnerskom odnosu

Jer, kad ne želite da znate šta vaš partner radi, odnosno, ne želite da znate za njegove avanture i veze van vašeg odnosa, on se mora potruditi da ne saznate. Mora biti diskretan i držati druge odnose na distanci i mora autentično staviti vaš odnos i porodicu na prvo mesto i potkrepljivati svoj izbor svakog dana, na sve načine. Takvo ponašanje održava zaštitnu granicu snažnom, visokom i čvrstom. Ali, ako se sa nekim uplete romantično i emocionalno, ako se zaljubi, može postati nepažljiv i dozvoliti trećoj osobi da priđe bliže nego što bi smela. Tada granica postaje porozna i može se srušiti, a prećutni dogovori gube smisao.

Ako želimo da budemo iskreni u razmatranju ove teme, moramo primetiti i priznati da se ista stvar jednako dešava i u odnosima u kojima je komunikacija transparentna i u kojima parovi postavljaju druge vrste granica i prave druge (jasne i glasne) dogovore. Ne postoji garancija da se okolnosti neće promeniti, da se nešto neće desiti i da se niko neće umešati u vaš odnos i učiniti sve vaše granice i dogovore nevažećim.

Tako prećutni dogovori postaju samo jedan od brojnih načina i modela koje parovi preuzimaju, ili stvaraju za sebe i koji za njih funkcionišu – i koji mogu prestati da funkcionišu. A tada moraju biti premodelovani, moraju se postaviti nove granice i postići novi dogovori (i kompromisi), ili se mora razmotriti prekid odnosa.

Koliko je barijera koju postavljate visoka ili široka, zavisi od pojedinca – neko bi možda želeo da zna sa kim se partner viđa i gde ide, ali ne želi da zna nijedan detalj o tome šta se dešava na tim sastancima, dok bi nekog mogli da zanimaju detalji, čak i da ga uzbuđuju, sve dok ne zna o kojoj se osobi radi. Neko bi mogao jednostavno znati da njegov partner ima avanture i očekivati da sve ostale informacije ostanu iza barijere.

Bez obzira na modele sistema „što ne znam, ne povređuje me“, on omogućava ljudima da primaju samo informacije koje žele da prime, unutar sigurnog i zaštićenog kruga, u kome vladaju ljubav i poštovanje.

Naravno, prećutni dogovori mogu nastati i kao nadogradnja utvrđenih granica, koje su postavljene u jasnoj i iskrenoj komunikaciji, kao nepotpisan sporazum o odnosu na koji ste oboje pristali jednom i više nema potrebe da se o njemu diskutuje, ili da se bilo koji aspekt dogovora pominje – sve dok se dogovor ne prekrši.

Postoji mnogo načina da se prećutni dogovori uključe u odnos, a da ne predstavljaju laganje. Opšte shvatanje da biti iskren znači deliti sve informacije u svakom trenutku, u svetlu privatnosti i poštovanja granica nije održivo, odnosno, ne mora imati za vas i vaš odnos nikakvu težinu. I to ne važi samo za osetljiva pitanja vernosti, već i za sva druga osetljiva pitanja – moguće je biti iskren sa partnerom i istovremeno ne deliti sa njim sve i filtrirati informacije koje delite (detalji razgovora sa prijateljima, finansijske aktivnosti, maštanja…)

Svaka osoba je različita i svaka veza je različita – ako prećutni dogovori na bilo kom nivou i u bilo kom obimu rade za vas, to je dobar način da funkcionišete u odnosu.

Pročitajte i ovo: Toksični stilovi komunikacije – 4 jahača apokalipse koji razaraju partnerske odnose

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević