Da li je vaš nervni sistem disregulisan ili je samo preopterećen?

Regulacija nervnog sistema je sposobnost tela da prelazi iz stanja stresa i akcije u stanje mira i oporavka. Uravnotežen sistem ne znači 24 sata mira, već fleksibilnost da se telo aktivira po potrebi, a zatim vrati u stanje sigurnosti i ravnoteže.

Ali, ako ne osećate te prelaze između akcije i smirenosti, ne znači automatski da vam nervni sistem ne funkcioniše uravnoteženo. Obično znači da ste preplavljeni i u stanju napetosti većinu vremena, zbog čega vam je teško da se opustite. Kada život često zahteva stalnu budnost, mozak se prilagođava. Vaš nervni sistem se usklađuje na osnovu prošlih iskustava, telesnog stanja i okruženja. I to nije disregulacija, već adaptacija.

Adaptacija naspram prave disregulacije

Pojam disregulacije nervnog sistema se u savremenom svetu olako koristi. Međutim, prava disregulacija podrazumeva oštećenje sistema odgovornih za regulaciju tela. S druge strane, mnogi svakodnevni simptomi povezani sa ovim terminom češće su znaci psihološke adaptacije na produženi stres.

To ne znači da treba da odbacite simptome poput iscrpljenosti, magle u mozgu ili emocionalne reaktivnosti. Ne bi trebalo da normalizujete osećaj hronične preopterećenosti, ali takođe ne bi trebalo da označavate svaku reakciju na stres kao disregulaciju nervnog sistema. Potrebno je da razumete šta pokreće neprijatne simptome, pre nego što pretpostavite da nešto sa vama nije u redu.

Pročitajte i: Kako da smiriš nervni sistem: 9 trikova koji zaista rade

Adaptivna regulacija nervnog sistema – znaci preteranog prilagođavanja

Magla u mozgu, zaboravnost i teškoće sa pronalaženjem reči

Pažnja i pamćenje u velikoj meri zavise od prefrontalnog korteksa. Kada mozak predvidi da bi preživljavanje ili visoki zahtevi trebalo da budu prioritet, on preusmerava resurse ka zaštiti umesto ka performansama. Dakle, nastoji da premosti preopterećenje, povlači energiju iz perifernih funkcija i daje prioritet drugim zahtevima.

Takva adaptacija se može se manifestovati kao gubitak toka misli, zaboravnost, gubitak koncentracije, ili traženje reči koju obično znate.

Regulacija nervnog sistema i stalna uključenost

Većina ljudi se u zapravo veoma dobro prilagođava hroničnom stresu savremenog načina života.

Možete završiti radni dan, zatvoriti laptop, a i dalje osećati kao da vaše telo čeka sledeće obaveštenje, zahtev ili problem. Ovo može biti znak da se vaš mozak prilagodio da očekuje kontinuiranu uključenost.

Osećaj preopterećenosti i emocionalne reakcije

Osećaj preopterećenosti, pojačane emocionalne reakcije ili teškoće sa fokusiranjem takođe često ukazuju da je mozak prilagođen ponovljenom stresu.

Taj ponovljeni stres ne dolazi samo od radnog opterećenja, već i od brojnih drugih faktora. Odnosi, loš san, buka u okolini, stalne informacije i pritisak da ostanete dostupni oblikuju način kako mozak reaguje.

Pročitajte i: Preopterećenje informacijama: Zamke modernog doba

Teškoće sa koncentracijom

Mozak nije dizajniran da obrađuje toliko informacija, stimulacija, buke, vesti, obaveštenja, kojima smo izloženi u savremenom načinu života. Svakog dana smo prinuđeni da donosimo mnoštvo malih odluka i to je iscrpljujuće.

Vaš mozak ima ograničen kapacitet za filtriranje informacija i odlučivanje šta zaslužuje vašu pažnju. Kada obrađuje beskrajna upozorenja, zahteve, nedovršene zadatke, razgovore i pozadinsku buku, teško održava fokus.

Kada je korisno obratiti se lekaru

Prava disregulacija nervnog sistema je više od osećaja stresa, umora ili emocionalne preopterećenosti. Može uključivati znake autonomne disfunkcije. To znači da sistemi koji pomažu u regulisanju nevoljnih funkcija (otkucaji srca, krvni pritisak, varenje, temperatura i znojenje) ne rade kako treba.

Razgovarate sa lekarom ako imate uporne ili neobjašnjive simptome kao što su:

• vrtoglavica ili nesvestica
• nestabilnost otkucaja srca ili krvnog pritiska
• teškoće u regulisanju telesne temperature
• preterano znojenje
• uporne promene u varenju ili bešici

Regulacija nervnog sistema poboljšanjem sna, kretanja, ishrane i odmora, znači da je vaš mozak bio adaptiran na preopterećenje.

Ako simptomi ostanu uporni, ozbiljni ili nesrazmerni vašim okolnostima, potražite stručnu procenu.

Zanimaće vas i: Mehanizmi suočavanja i nošenja sa stresom koji pogoršavaju vaše mentalno zdravlje

Regulacija nervnog sistema – načini za rasterećenje

Postavite granice oko obaveštenja

Isključite nebitna upozorenja, držite telefon van domašaja tokom fokusiranog rada ili izaberite određeno vreme za proveru poruka. Svaki prekid traži od vašeg mozga da stane, proceni nove informacije i preusmeri pažnju.

Regulacija nervnog sistema kreiranjem rutina

Ponavljanje jednostavnih rutina oko obroka, kretanja, rada i spavanja smanjuje broj odluka koje vaš mozak treba da donese. Predvidljivost takođe može naučiti mozak da ne mora da ostane u stanju visoke pripravnosti.

Izlaganje jutarnjoj sunčevoj svetlosti

Jutarnja svetlost pomaže u uspostavljanju jasnog početka dana i podržava dnevne ritmove koji utiču na san, energiju i oporavak. Čak i kratka šetnja napolju može kombinovati sunčevu svetlost, kretanje i pauzu od ekrana.

Regulacija nervnog sistema svakodnevnim kretanjem

Kretanje podržava protok krvi i daje mozgu promenu unosa. To ne mora biti zahtevan trening. Hodanje, istezanje, trening snage ili bilo koji oblik kretanja koji možete konstantno da radite, napraviće razliku.

Dosledno uravnotežena ishrana

Vašem mozgu je potrebno adekvatno „gorivo“ za dobar rad. Redovni obroci i uravnotežena ishrana podržavaju osnovne procese koji stoje iza pažnje, pamćenja, energije i oporavka.

Pojednostavite svoje okruženje

Vizuelna gužva, pozadinska buka, otvoreni tabovi i nedovršeni zadaci mogu vas preplaviti. Ne morate praviti kompletnu reorganizaciju. Očistite jednu radnu površinu, zatvorite kartice koje koristite ili zapišite nedovršene zadatke kako ne biste morali stalno da ih držite u glavi.

Regulacija nervnog sistema odmorom

Ne čekajte da se potpuno iscrpite da biste se oporavili. Pravite kratke pauze između sastanaka, provedite vreme napolju, jedite bez gledanja u ekran. Samo nekoliko minuta namernog mira mogu sprečiti da ceo dan postane jedan neprekidni niz stimulacije.

Važnost sna i smislenih veza

Dosledan san i podržavajući odnosi deo su otpornosti nervnog sistema. Ne treba ih tretirati kao nagrade koje zarađujete nakon što je sve ostalo završeno.

Obezbedite sebi svakog dana kvalitetan san, kretanje, zdravu ishranu, prirodu, smislene odnose, oporavak i trenutke namernog mira. Tako gradite trajnu otpornost, pre nego što se pojavi stres. Ako se osećate kao da ste uvek uključeni, vašem mozgu verovatno nije potrebna još jedna vežba za nervni sistem od 30 minuta. Potreban mu je način života koji ne traži da se stalno oporavljate od njega.

Dopašće vam se i: Prakse i stavovi za manji nivo stresa

EasyLife redakcija

Foto: Lummi/Pablo Stanley