Važnost razvoja rezilijentnosti

Pre nekoliko godina učestvovala sam na inspirativnoj konferenciji, gde je jedna panel diskusija bila posvećena temi kako su različita udruženja u ratom zahvaćenim krajevima sveta uspela da kreiraju i vode sjajne programe podrške namenjene ugroženoj deci. Iako se, moram priznati, ne sećam toliko detalja ovih programa, ono što mi se urezalo kao rečenica jedne od koordinatorki projekta, na pitanje kako su u tim teškim okolnostima uspevali da organizuju tako raznovrsne akcije za decu, sa vrlo ograničenim finansijskim sredstvima, u situacijama kada su i njihovi životi bili ugroženi i pod uticajem različitih političkih previranja, njen odgovor je bio: Bili smo rezilijentni – zato što smo morali da budemo.

Iz nekog razloga, godinama kasnije, kada sam se našla u teškom periodu svog života, što u poslu, zdravstveno, emotivno….pokušavajući da pronađem rešenje za sve ono što me je snašlo, setila sam se reči ove žene. Shvatila sam da mi nema drugog rešenja, moram pomoći sebi kako znam i umem, moram izaći iz ovog tunela u koji sam upala, saterana uza zid – korak po korak naučila sam šta je to biti rezilijentan. 

Kada stvari krenu nizbrdo

Kako reagujete kada stvari krenu nizbrdo? Kada ama baš ništa ne funkcioniše kako ste zamislili? Kada se zaređaju porazi, neuspesi, nevolje u skoro svim aspektima vašeg života? 

Priznajem, prvo počnem da kukam nad svojom sudbinom. Druga stvar koju radim jeste što svaljujem krivicu na sve druge oko sebe ili pak na sam život što je tako surovo nepravedan prema meni. To zna da potraje duži deo dana, a ranije je znalo da potraje i mnogo duže, u toku godina uspela sam da skratim te periode “mene nesretnice” i “mog nepravednog života”. 

Rezilijentnost (otpornost) je naša sposobnost da nekako znamo da se brže oporavimo od životnih izazova, problema, nedaća. Otpornost se oslanja na to kako doživljavamo svoje živote. 

Naša percepcija je ta koja nam postavlja mentalne zamke koje u stvari blokiraju naše emocionalno blagostanje. Ta percepcija može ići u različitim pravcima npr. da je sramota i znak poraza tražiti pomoć kada se suočimo sa izazovom, ili pak da imamo najgori mogući scenario u glavi kada se nešto loše desi, a možda i u potpunosti ignorišemo problem i pravimo se da je sve super i strava. Nekima od nas javi se strašni unutrašnji kritičar koji nam jednostavno kazuje da mi prosto nemamo kapaciteta da se nosimo sa ovim izazovom. Sve ove zamke uma nas u stvari udaljavaju od naše rezilijentnosti. 

Neizvesnost i promene su neizbežne u životu. Pretpostavka da sve možemo da “iskontrolišemo” i predvidimo, ili pak da stavimo osmeh na lice i glumimo savršenu sliku sreće, samo nas gura od našeg najotopornijeg ja. Postoji vreme za akciju, ali često postoji i korist od puštanja, pauziranja i prihvatanja stvari. Balans i prava mera između ove dve stvari – akcije i pauziranja nas čini rezilijentnim – te samim tim i mudrijim. 

Često nam se čini da pojedinim ljudima to ide lakše nego nama, ili prosto da smo previše nežni, emotivni, empatični, pa nam je predodređeno da se sa životom nekako nosimo teže. 

Sa druge strane, mnogi ljudi (pogotovo na Balkanu) doživljavaju to da si “jak i snažan”, odnosno, rezlijentan, ako nikada ne kukaš, uvek imaš osmeh na licu i da kroz sve nedaće prolaziš borbeno i emotivno suzdržano (čitaj: guraš stvari pod tepih). 

Nije tačno da ako ste visoko senzitivni, emotivni, empatični da ne možete biti rezilijentni. Isto tako nije tačno da ste rezilijentni ako držite sebe i stvari pod kontrolom i nikada ne pokažete drugima (a ni sebi) da prolazite kroz teške periode. 

Ono što mnogi ne znaju, jeste to da i te kako možemo da imamo uticaj na razvoj naše otpornosti! 

Kako da se otpornije suočavamo sa izazovima?

1) Razmislite o trenutnoj, nedavnoj ili prošloj izazovnoj i teškoj situaciji, događaju ili razdoblju iz vašeg života. Pokušajte se povezati s mislima, osećanjima i telesnim senzacijama koje doživljavate u trenutku dok razmišljate o tome. Zatim, odgovorite na ova pitanja koja vam mogu dati drugačiji pogled, značenje ili perspektivu vašeg iskustva, i budite otvoreni za posmatranje stvari iz malo drugačijeg ugla. 

• Kako sam se promenio i izrastao iz ovog iskustva? 
• Koje sam lekcije naučio? 
• Šta sada znam o sebi, a pre nisam znao? 
• Imam li neke ideje, želje, razmišljanja o tome kako treba stvari u mom životu da izgledaju nadalje 

2) Obratite pažnju na to kako doživljavate izazove. Često dodajemo negativne misli i neprijatne emocije koje dodatno otežavaju teške situacije. Obratite pažnju na to kako se vaše telo oseća, na vaše emocije i kuda idu vaše misli. Projektujete li teške scenarije za budućnost? Da li ste uhvaćeni u žaljenju ili ogorčenosti? Takođe, počnite da odvajate svoju perspektivu (Ovo ne bi smelo da se dešava! Ništa se nikada ne menja… Trebalo bi da budem u stanju da rešim ovo!) od samog iskustva. 

3) Obratite pažnju na svoje stavove oko neuspeha. Mnogi stavovi prema nevoljama izgledaju kao činjenične izjave. Ti ljudi su takvi. Moje dete nikada neće… Ja nisam osoba koja je ikada… Obratite pažnju na te uobičajene misli i pitajte ih: Da li je to istina? Prepoznajte svoje pretpostavke i predviđanja i vidite da li se nešto promeni kada se otvorite za druge mogućnosti. 

4) Osvestite unutrašnjeg kritičara – uhvatite svog unutrašnjeg kritičara na delu, ostavite ga po strani i umesto toga se usredsredite na sopstvene snage. Hvala u svakom slučaju na komentaru, volela bih da sam to uradila drugačije, ali nisam. Šta bi sada bilo najbolje uraditi?

5) Povežite se sa drugima i prihvatite/tražite pomoć. Cenite odnose sa bliskim članovima porodice i prijateljima i posegnite za podrškom kada je to potrebno. 

Iz poraza učimo, ali svaki naredni put nam je za nijansu lakše. Svaki naredni put učimo za nijansu brže. Svaki naredni put smo za nijansu rezilijentniji.

Naslovna fotografija: unsplash.com

Vesna Laković van Kempen je sasvim slučajno postala preduzetnica u Mindfulness centru Novi Sad, a kasnije pokrenula i posao sa svojim suprugom u oblasti inovacija online obrazovanja – Bujoo education. Večiti volonter i aktivista, ljubitelj sarkazma, astrologije, filmova. Učesnici njenih edukacija je opisuju kao posvećenu i iskrenu, a bliski ljudi kao duhovitu, empatičnu i borbenu. Sebe opisuje kao nekog ko retko odustaje, obožava spontanost i nesvakidašnje ljude, a nada se da će jednoga dana postati pisac SF romana.