Kako se izboriti sa roditeljima sa narcisoidnim poremećajem ličnosti?

Odnosi u porodici bi trebalo da su najlepši aspekt života svakog od nas, ali ponekad je teško da se postigne kvalitetna ili čak zadovoljavajuća komunikacija, naročito kad roditelj ima narcisoidni poremećaj ličnosti.

Šta je narcistički roditelj?

Narcistički roditelj se može definisati kao posesivna osoba koja uglavnom nipodaštava svoje potomstvo, a vrlo često se sa decom i takmiči.

Kako prepoznati narcističkog roditelja? Nisu sva ponašanja obavezno narcisoidna psihopatija. Na primer, mnogi roditelji žele da se pohvale uspesima svoje dece, imaju visoka očekivanja, a ponekad su i strogi, ali sve te karakteristike, ako su povremene i izazvane određenim uzrocima, nisu zabrinjavajuće niti nepovoljno utiču na dete. 

Problem nastaje kada narcisoidnost postane patološka, kada roditelj konstantno potire ličnost deteta. Narcistički roditelji to ne prestaju da rade ni kada dete odraste. Za njih deca postoje isključivo da bi služila njihovim sebičnim potrebama. 

Kako prepoznati narcističkog roditelja?

Patološko ponašanje u odnosu roditelj-dete se može prepoznati kada jedan od roditelja:

• Koristi život svog deteta da bi ispunio svoje nedostatke, neostvarene želje i kada ne živi svoj život
• Marginalizuje uspeh i mogućnosti za razvoj sopstvenog deteta i omalovažava dete kako bi se osećao superiornim
• Želi da kroz dete pojačava svoju ionako već iluzornu sliku o sebi 
• Manipuliše detetom na razne načine (potencira kako je uradio sve za dete, a ono mu ničim nije vratilo, okrivljuje dete da je ono krivo što on nije srećan, govori detetu da je sramota za čitavu porodicu, vrši negativno poređenje sa svojom drugom decom ili detetovim drugovima
• Vrši nerazuman pritisak na dete, zahtevajući da mora da se pokaže savršenim na svim zadacima i aktivnostima da bi ga učinilo ponosnim
• Manipulativno ucenjuje dete da će mu uskratiti finansijsku podršku ako ono ne uradi ono što se od njega zahteva (od sitnijih zahteva do životnih odluka, kao što je upis određene škole ili fakulteta)
• Emotivno ucenjuje dete (najdrastičniji primer je kada se roditelj deklarativno odriče deteta ako ono ne ostvari njegova očekivanja)

Takođe, narcistički roditelj će retko praviti kompromise, u raznim situacijama će “igrati na kartu” svoje preosetljivosti (i kada je realna i kada nije). U svakoj situaciji kada se dete nije ponelo onako kako je roditelj očekivao, pokušaće da ispravlja, čak i do najsitnijih detalja koji su ravni opsesiji (često je uključen i opsesivno-kompulsivni poremećaj). Preosetljivost ovakvih roditelja uglavnom nije realna, vrlo brzo se osečaju ugroženo, i zbog naizgled bezazlenih rečenica.

Kod ovakvih roditelja je veoma izražen i nedostatak empatije. Oni ne razumeju niti uvažavaju šta dete misli. Možda će deklarativno govoriti da razumeju, ali u suštini ih ne zanima šta im sin ili ćerka osećaju i koje su njihove potrebe. Štaviše, potrebe deteta im uopšte nisu važne. Ovo se najviše odražava na emotivna stanja i dok “osnovnu funkciju” mogu da obezbeđuju (staranje o tome da dete ima zadovoljene osnovne potrebe).

Pojedini narcistički roditelji očekuju da dete vodi računa o njima do kraja njihovog života iz emotivnih, fizičkih ili finansijskih razloga. 

Postoje i slučajevi kada je narcistički roditelj uglavnom fokusiran na razvoj svoje karjere i interesovanja, te ga odgajanje deteta slabo zanima. To može da izazove i ozbiljnija zanemarivanja. 

Dete će sa ovakvim roditeljem doživeti da hvali uspehe druge dece iako su mu “pred očima” uspesi sopstvenog (mada će, kada je sa prijateljima ili rođacima da koristi uspehe svog deteta kako bi pohvalio sebe), da stalno skreće razgovor na svoje probleme (“njemu je najteže”). Česte su i situacije kada je “pred svetom” roditelj naizgled idealan, a kod kuće nemilosrdan. 

Dete se veoma često oseća loše jer mu se nameće osećaj krivice. Takođe je i zbunjeno i uplašeno jer ne razume zašto je roditelju toliko teško da mu oprosti (narcisoidne psihopate to uopšte ne umeju)

Kako narcistički roditelj utiče na razvoj ličnosti deteta?

Uticaj ovakve vrste roditeljstva je poguban za dečiju psihu. Dete razvija nizak nivo sampouzdanja zato što ima osećaj da ga niko ne čuje i ne primećuje i da njegove emotivne potrebe nikada ništa nisu značile roditelju (to je, nažalost, i tačan utisak). 

Dalje, deca odrastu noseći u sebi osećaj zavisnosti i odgovornosti za probleme roditelja, što sa sobom povlači nesposobnost da se povuku “zdrave granice” u komunikaciji i odnosima, i sa roditeljima i sa drugim osobama u životu. Postoji samo želja da se udovoljava drugima. 

Pojedina deca, koja su rasla uz narcističkog roditelja, čak izgube sposobnost da veruju i sopstvenim osećanjima. 

Kako se izboriti i odbraniti?

Proces shvatanja situacije može biti dug, ali je važno da se ona konačno prepozna. Dete već može biti odrastao čovek kada shvati da je žrtva pshipatskog uticaja, ali to je dobra vest, kad god da se desi. Samo prihvatanje može voditi do daljih koraka koji će “osloboditi ličnost” i dati čoveku šansu da ostvari sve svoje potencijale. Dalje, važno je shvatiti da se roditelj nikada neće promeniti i da se jedino mogu menjati odnos i reakcije onog ko je do tada bio ugrožen. 

Pojedini saveti u konkretnim situacijama sa narcističkim roditeljem su:

• Postavite sebi unapred situaciju koja će se ponavljati i napravite strategiju “odbrane”. 
• Ne dozvolite da roditelj “uradi po svom”, nemojte biti pasivni
• Razvijte razumevanje za svog roditelja – ponašaju se tako jer su u dubini duše povređeni, verovatno od detinjstva
• Ne dozvolite da “otrovne” reči dopiru do vas, jer sada znate da su to reči osobe koja ima poremećaj ličnosti
• Shvatite da u suštini ne zaslužujete optužbe stavivši na papir sve svoje dobre osobine i uspehe
• Što više se angažujte na poslu, kroz hobije i prijatelje koji vas poštuju
• Prihvatite da se vaš roditelj nikada neće promeniti i prestanite da pokušavate da vi to učinite umesto njega 
• Prestanite da se nadate da ćete od roditelja ikada dobiti bezuslovnu ljubav koja vam je potrebna
• Postavite granice – ako je potrebno da se neko vreme ne viđate i ne komunicirate da biste shvatili gde su vaše granice, učinite i to
• Izražavajte svoja osećanja, ali ne više roditelju niti tražite da ih on razume, nego sebi i ljudima koji vas poštuju.

Pročitajte i ovo: Male strategije za porodični odmor bez stresa

Naslovna fotografija: unsplash.com

Ana Atanasković