Zašto je samoća ključna za vaše mentalno zdravlje

Ideja da žena ne mora imati društvo da bi se zabavila i imala aktivan društveni život, i dalje je prilično sumnjiva, iako je ženska samostalnost prihvaćena u drugim životnim aspektima. Samoća je zastrašujuća, a mnogi od nas su imali prilike da je posebno snažno iskuse za vreme pandemije i lokdauna, kada je društveni život bio sveden na minimum, ili ugašen. Mnogi su za vreme izolacije prvi put bili primorani da se pozabave svojim osećanjima, da identifikuju tugu, bes, krivicu, strah i sve nijanse između. Mnogi su se zapitali kakav bi im bio život kada bi sebi sve vreme dozvoljavali da osećaju svoje emocije u potpunosti, umesto što beže od njih i potiskuju ih. Šta bi sve mogli da nauče o sebi?

Osim onih koji su zaista bili sami, mnogi su iskusili osećanje usamljenosti u svom porodičnom krugu – ako ništa drugo, to nam je pomoglo da stavimo pojam samoće u perspektivu. Ako nije dovoljno biti u društvu, da se ne osećate usamljeno, onda verovatno važi i obrnuto – možete biti sami i ne osećati se usamljeno, ni u društvu, ni sami sa sobom. Samoća nije pitanje broja ljudi oko vas – ili nedostatak bilo kog broja ljudi – već vaše stanje koje vas suočava sa mnogim izazovima, ali nosi i mnoge prednosti.

Samoća i usamljenost

Usamljenost se definiše kao stanje osećanja usamljenosti i tuge zbog toga i može se manifestovati na više načina. Društvena usamljenost je osećaj tuge ili bola, jer nemate ljude oko sebe, porodicu, prijatelje, kolege. Emocionalna usamljenost je isto osećanje, s tim što možete da odredite za kim čeznete, a može biti izazvana gubitkom ili prekidom odnosa. Usamljenost se ne umanjuje nabrajanjem koliko prijatelja imate, možete se osećati izolovano u prepunoj prostorji, na zabavi, u društvu prijatelja, kao i na društvenim mrežama sa hiljadama pratioca. Oba oblika usamljenosti se obično povezuju sa samoćom, ali usamljenost se razlikuje od samoće. Kada se osećate usamljeno, tužni ste, ali kada ste sami, možete se osećati veoma zadovoljno i ispunjeno. Samoća ne znači obavezno i usamljenost, već često donosi predah koji vam je neophodan da biste se družili sa sobom, osećali se komotno i rasterećeno, otkrili čime volite da se bavite i ispunite svoje vreme.

Samoća vam omogućava da se distancirate od drugih i procenite sa kim gubite vreme, od kojih osoba želite da se trajno udaljite, a čije je prisustvo u vašem životu dragoceno – koji vas odnosi iscrpljuju, a koji oplemenjuju. Važne odnose nećete izgubiti ako niste neprekidno prisutni – svakome je vreme samoće ponekad potrebno, nekima ređe, a nekima češće (u zavisnosti od senzibiliteta i temperamenta). Samoća je važna, jer tada možete uživati u sopstvenom društvu i razmišljati o tome šta biste želeli da uradite za sebe. Kada ste stalno okruženi drugima, lako je prepustiti se diktatu većine, prihvatiti prakse i vrednosti koje ne odgovaraju vašoj prirodi i provoditi život u beskrajnom prilagođavanju. Možete biti uvereni da ste veoma društveni, da cenite iste vrednosti kao i vaše okruženje, imate iste ciljeve kao i vaši prijatelji – prosto zato što nikada ne ostajete sami sa sobom, zapitani nad onim što vi želite, što je vama potrebno i što vi najviše cenite, nezavisno od drugih.

Stigma kojom je obeležena samoća

Samoća može biti vaš izbor, ali mogu vam je nametnuti i životne okolnosti, a tada nije lako prihvatiti ono što vam je život doneo. Možete se stideti što nemate nikoga, jer se osećate neuspešno – niste uspeli da ostvarite one ciljeve koje nameće društvo i verujete da vas svi posmatraju sa podozrenjem i smatraju vas čudnom osobom. Plašite se da ćete biti osuđeni kao neprikladni i gubitnici, pa zato i ne govorite o svojim osećanjima i o svojoj otuđenosti i isključenosti. Ljudi radije priznaju da su depresivni, nego da su usamljeni. To što se ne osećate slobodno da pričate o usamljenosti, remeti vam sposobnost da procenite svoje iskustvo. Ako sebe osuđujete zbog samoće, teže je preduzeti nešto da promenite situaciju. A onda možete još više osuđivati sebe zbog toga što ne uspevate da pomognete sebi. Opšte viđenje je da ako ste sami, onda sa vama nešto nije u redu.

Pročitajte i ovo: Nova prijateljstva u zrelim godinama

Faktori usamljenosti

Prema psiholozima, usamljenost je kombinacija tri faktora, a prvi je nivo ranjivosti na društvenu nepovezanost. Ljudi imaju genetsku potrebu za društvenom uključnošću, ali nivoi te potrebe se razlikuju. Ako je vaša poteba za vezama velika, možda ćete je teško ispuniti. Drugi faktor u osećanju usamljenosti je sposobnost kanalisanja emocija povezanih sa izolovanošću. Svako će se osećati loše kad njegove potrebe za društvom nisu ispunjene, a ako se usamljenost nastavlja, vremenom može postati hroničan izvor stresa i uznemiranosti. Koliko dobro upravljate tim osećanjima, utiče na nivo bola koji doživljavate. Ako patite od hronične usamljenosti, teško vam je da procenite namere drugih i možda ih doživljavate kao odbijajuće i negativne, kada to uopšte nisu. Kada ste u stanju da prihvatite samoću i da se nosite sa osećanjem usamljenosti bez osuđivanja sebe ili drugih, bićete mentalno stabilni i moći ćete da ublažite štetu koju usamljenost može napraviti.

Treći faktor je slika o sebi, očekivanja i rasuđivanje o drugima. To što ste usamljeni ne znači da vam nedostaju društvene veštine, ali ste manje spremni da ih koristite, jer sumnjate u sebe. Ljudi koji se osećaju usamljeni, verovatno će sebe doživljavati kao nekog ko čini sve što može da stekne prijatelje i osećaj pripadnosti, ali da niko ne reaguje. To je vrlo frustrirajuće iskustvo i nakon nekog vremena ta frustracija može uticati na to kako se ponašate prema drugima – možete davati negativne izjave, biti preosetljivi na kritiku, ljuti, defanzivni i ogorčeni, a to može odbiti druge ljude. Ponekad usamljeni ljudi sebe vide kao neadekvatne i nedostojne i stid blokira uspostavljanje veza sa drugima.

Svrha usamljenosti

Mnogi usamljeni ljudi veruju da su u jedinstvenoj situaciji i da nije normalno da se tako osećaju. Ipak, većina ljudi iskusi usamljenost u nekom periodu svog života. Prolazna usamljenost je deo života, jer kao društvena bića, mi procenjujemo nivo svoje sreće po tome koliko smo povezani sa drugima, koliko ljubavi, intimnosti i društvenih veza imamo u životu. Ali kada ste sami i izdvojeni, vi ne znate da postoje ljudi koji su u istoj, ili sličnoj situaciji – vidite samo one koji imaju ono što vi želite. Ali bol usamljenosti ima svoju svrhu. Kao što fizički bol štiti od fizičkih opasnosti, tako i usamljenost može poslužiti kao društveni bol, da zaštiti ljude od opasnosti izolacije. Može biti podsticaj da se promeni ponašanje i pronađe pravi način za uspostavljanje i građenje odnosa koji su nam potrebni.

Samoća kao izbor – i onda kada to nije

I u samoći koja je vaš način života, ponekad ste usamljeni i razmišljate o tome kako bi vam život izgledao da ste napravili drugačije izbore i da li biste bili srećniji. Ne možete znati, jer nemate ono drugo iskustvo, imate samo ovo koje živite. A svaki izbor, svaki model i način života ima svoje prednosti i svoje loše strane, ili, kraće rečeno, sve ima svoju cenu. Svoju samoću možete videti kao luksuz, koji retko ko sebi može da pruži, čak i onda kad je niste izabrali, već vam je nametnuta. Možete proširiti perspektivu tako da i okolnosti koje su van vaše kontrole vidite kao svoj izbor, kao nešto što se nije dogodilo slučajno i nasumično, kao karmički određen put, kao iskustvo koje je vama namenjeno i koje možete proživeti najbolje što možete.

Najteža lekcija je prihvatanje samoće i osećanja usamljenosti koje se javlja, otpuštanje životnih uloga koje su se okončale (ćerka, supruga, poslovna žena) ili koje nikada niste ostvarili (majka, supruga). Prihvatite da je samoća vaš način života i izaberite sadržaje tog života. Vidite sebe kao primer nekoga ko razbija predrasude i ruši tabue, svojim aktivnim odnosom prema životu. Ne treba vam društvo da biste išli u šetnju ili na trčanje, da biste vežbali u teretani, vozili bicikl. Usvojte rekreacionu aktivnost koju ćete obavljati u društvu, gde možete imati prijatne interakcije sa onima koji su na istom zadatku. Idite u obližnji kafić, da popijete svoju popodnevnu kafu, ustanovite rituale u društvenom okviru, posećujte predavanja, izložbe i druga okupljanja koja vas zanimaju. Idite u pozorište i na koncert, gde ćete uživati u sadržaju, ali i u kolektivnoj energiji i osetiti povezanost i pripadnost.

Samoća nije osuda na izolaciju i zabrana uspostavljanja kontakata, komunikacije, razmene i druženja. Možete upoznati ljude i steći nova prijateljstva, koja se uklapaju u vaš model života – niste obavezni da imate romantične odnose, ali ne treba da bežite od toga da ih imate. Može vam biti čudno i neprijatno u početku, možete misliti da vas svi gledaju čudno, možete se pitati šta ćete, ako vam se neko obrati, ili se osećati tužno ako vam se niko ne obraća – može proći neko vreme da se ohrabrite da koristite svoje društvene veštine i inicirate neka poznanstva. Ipak, cilj izlaženja u društvo nije da obavezno nekog upoznate, već da sebi priredite uživanje u sadržajima koji vam se sviđaju. A kada usvojite ovakvo ponašanje, bićete mnogo sigurniji u sebe i opušteniji i više ćete ceniti svoju samoću, kao i prilike da nekog upoznate i ostvarite prijatne i smislene interakcije.

Prihvatajući samoću i modelujući svoj život u njoj i oko nje, možete shvatiti da je samoća ključna za vaše mentalno zdravlje i osećaj blagostanja. Potrebno je vreme da se stigne do ove tačke razumevanja, ali u zrelijim godinama, mudrost brže dolazi – lakše prodiremo do suštine, kad se bavimo sobom i svojim osećanjima. Uživanje u sopstvenom društvu je veliko prosvetljenje, koje vam donosi trajne dobrobiti.

Pročitajte i ovo: Kad ostanete sami (nastavićete dalje, ma koliko sada izgledalo teško)

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.