Stalno ste nervozni, umorni i bez energije? Roditelji često ignorišu ove simptome

Roditeljstvo je jedna od najzahtevnijih životnih uloga, a to je činjenica koju retko ko može osporiti. Od neprospavanih noći i dečjih izliva besa do emotivnih kriza i pomoći oko školskih obaveza, podizanje dece zahteva ogromnu količinu energije, strpljenja i posvećenosti. Izazov postaje još veći kada roditelji konstantno stavljaju potrebe svoje dece ispred sopstvenih, što je veoma čest slučaj.

Takav način funkcionisanja može dovesti do roditeljskog burnouta, odnosno sindroma sagorevanja – stanja potpune fizičke, mentalne i emocionalne iscrpljenosti, kada osoba ima osećaj da više nema snage ni kapaciteta da odgovori na svakodnevne zahteve.

Šta je roditeljski burnout?

Neurolog i life coach dr Puja Agarval objašnjava da je roditeljski burnout „fizička, mentalna i emocionalna iscrpljenost koju osoba oseća usled hroničnog stresa povezanog sa roditeljstvom“.

Ovo stanje može da se manifestuje kao emocionalno udaljavanje od deteta, povećana razdražljivost, zaboravnost, pojačana anksioznost ili simptomi depresije. Mnogi roditelji počinju da sumnjaju u svoje roditeljske sposobnosti, dok su osećaji neadekvatnosti, usamljenosti i zbunjenosti veoma česti.

Bračna i porodična terapeutkinja Majkla Deker ističe da je burnout posledica dugotrajnog stresa, odnosno situacije u kojoj zahtevi koje osoba mora da ispuni prevazilaze njene resurse i mogućnosti.

Znaci burnouta uključuju:

• fizički umor
• emocionalnu iscrpljenost
• manjak motivacije
• osećaj beznađa
• povlačenje iz društvenog života
• gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo

U suštini, burnout predstavlja stanje preopterećenosti koje nastaje kada osoba više ne uspeva da prati tempo svakodnevnih obaveza i životnih izazova.

Kako prepoznati simptome roditeljskog sagorevanja?

Burnout ne izgleda isto kod svih ljudi. Dok neki pre svega osećaju fizičke posledice, drugi se suočavaju sa emocionalnim i psihološkim simptomima.

Najčešći znaci roditeljskog burnouta su:

• konstantan osećaj umora i iscrpljenosti
• osećaj bespomoćnosti i beznađa
• sumnja u sopstvene sposobnosti
• glavobolje
• bolovi u vratu, leđima i mišićima
• nedostatak motivacije
• promene u apetitu
• poremećaji spavanja
• osećaj usamljenosti i otuđenosti
• povećana razdražljivost
• povlačenje iz društvenih kontakata

Kod pojedinih osoba može doći i do razvoja nezdravih mehanizama suočavanja sa stresom, poput prekomerne konzumacije alkohola ili drugih supstanci kako bi privremeno ublažili osećaj preopterećenosti.

Zašto je roditeljski burnout sve češći?

Iako roditeljsko sagorevanje nije nova pojava, stručnjaci upozoravaju da je poslednjih godina postalo znatno učestalije.

Burnout među roditeljima postoji decenijama, posebno od trenutka kada su žene masovno postale deo tržišta rada i počele da balansiraju između profesionalnih i porodičnih obaveza. Međutim, savremeni roditelji suočavaju se sa dodatnim izvorima stresa.

Pandemija koronavirusa ostavila je dugoročne posledice na mentalno zdravlje mnogih porodica. Gubitak posla, finansijska nesigurnost, rad od kuće, briga o zdravlju i istovremena briga o deci dodatno su povećali nivo stresa i anksioznosti.

Psihološkinja Marta Horta-Granados ističe da su posebno ugrožene osobe koje nemaju razvijene strategije za suočavanje sa stresom.

„Ljudi sa slabijim mehanizmima suočavanja, nižom tolerancijom na frustraciju i manjom psihološkom otpornošću podložniji su burnoutu“, objašnjava ona.

Kako se izboriti sa roditeljskim burnoutom?

Kada primetite prve znakove iscrpljenosti, važno je da ih ne ignorišete. Priznati sebi da vam je teško nije znak slabosti, već prvi korak ka oporavku.

Neke od strategija koje mogu pomoći uključuju:

Potražite podršku

Razgovarajte sa partnerom, članovima porodice ili bliskim prijateljima. Podela obaveza i otvorena komunikacija mogu značajno smanjiti osećaj opterećenosti.

Dajte prioritet odmoru

Kvalitetan san, čak i kada ga je teško organizovati, jedan je od najvažnijih faktora oporavka. Kratke pauze tokom dana takođe mogu imati veliki efekat.

Uključite fizičku aktivnost

Šetnja, lagani trening, joga ili bilo koja aktivnost koja vam prija mogu pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju raspoloženja.

Odvojite vreme za sebe

Ne mora da bude mnogo. Nekada je i deset minuta dnevno dovoljno za omiljenu knjigu, šolju kafe u tišini ili kratku meditaciju.

Potražite stručnu pomoć

Ako osećaj iscrpljenosti traje duže vreme i utiče na svakodnevno funkcionisanje, razgovor sa psihologom ili terapeutom može biti veoma koristan.

Burnout nije trajno stanje

Dobra vest je da roditeljski burnout nije trajno stanje. Mnogi ljudi tokom života prolaze kroz periode intenzivnog stresa i iscrpljenosti, ali uz adekvatnu podršku i promene u svakodnevnim navikama moguće je vratiti energiju i osećaj ravnoteže.

Prepoznavanje prvih simptoma predstavlja najvažniji korak. Male promene, realnija očekivanja od sebe, više odmora i veća briga o sopstvenom mentalnom zdravlju mogu napraviti značajnu razliku.

Roditelji često veruju da moraju biti savršeni, ali istina je da je detetu mnogo potrebniji roditelj koji brine o sebi nego roditelj koji pokušava da bude savršen po svaku cenu.

Možete pročitati i: Saveti za motivisanje dece: Tri ključne smernice | easy life

Autor: Easylife redakcija/Index.hr

Foto: Lummi/Viri Gutiérrez