Koja terapija je najbolja za vas?

Kad konačno donesete veliku i važnu odluku da krenete na terapiju, izbor vrste terapije i terapeuta može izgledati kao lakši deo – ali nije. Potrebna vam je odgovarajuća terapija, kao i terapeut sa kojim ćete moći da uspostavite odnos poverenja (što je možda i važnije od oblika terapije) i predstoji vam malo istraživanja, traženja preporuka i sakupljanja informacija.

Možda vas zanima određena vrsta terapije, pa ćete tražiti terapeuta u tom domenu, a možda vam je neko preporučio terapeuta sa kojim ima dobro iskustvo, nezavisno od vrste terapije. U bilo kom slučaju, na internetu možete naći udruženja i pojedince, a svaki terapeut obavezno navodi i metod, ili kombinaciju metoda i terapiju kojom se služi u radu. Ukoliko ste se posvetili istraživanju, jer niste voljni da donesete impulsivnu ili intuitivnu odluku, a da najpre ne uporedite i ne promislite, vrlo je verovatno da ćete se uskoro naći zbunjeni i dezorijentisani, suočeni sa paradoksom izbora. Kako da znate koja je terapija najbolja za vas i koji terapeut će vam omogućiti najveću dobrobit od metoda kojim se bavi?

Počnite istraživanje od osnovnog – od prepoznavanja različitih oblika terapije, kao i problematike kojom najuspešnije barataju, da biste stvorili predstavu o tome šta želite da postignete u terapiji i da biste prepoznali metod koji bi tome najviše doprineo.

Terapija i uobičajeni terapeutski pristupi

Kognitivno bihejvioralna terapija (CBT)

To je jedna od najčešćih vrsta terapije, poznata kao CBT, koja se fokusira na razumevanje veze između misli, osećanja i ponašanja. Terapeuti koji praktikuju CBT, pomažu svojim klijentima da prepoznaju svoje misaone obrasce, kao i to kako oni utiču na njihovo ponašanje. Nakon prepoznavanja, terapeut pomaže klijentu da zameni negativne misli i percepciju (sputavajuće obrasce) pozitivnim i konstruktivnijim stavovima, a željeni cilj je promena ponašanja. Kada bi vaš um bio kompjuter, terapeut bi obavio servis programa koji koči, baguje, dovodi do pada sistema i kvarova funkcija, reinstaliranjem, čišćenjem od virusa i nadgogradnjom  novim instalacijama.

Kognitivno-bihejvioralna terapija se ne fokusira na suočavanje sa stvarima iz prošlosti i raspakivanje potisnutih sadžaja (ali do toga može doći tokom terapije), već je usredsređena na sadašnje misli i ponašanja. CBT se uspešno primenjuje za tretman širokog spektra mentalnih stanja, kao što su različite vrste zavisnosti, depresija, anksioznost, poremećaji ličnosti, poremećaji ishrane.

Interpersonalni pristup (ITP)

Interpersonalna terapija – ITP – fokusira se na poboljšanje međuljudskih i društvenih odnosa klijenta, kako bi se ublažili problematični simptomi i neprijatnosti, kroz postizanje četiri glavna cilja:

Jačanje društvene podrške – rad na međuljuskim sukobima koji mogu dovesti do društvene izolacije.

Smanjenje interpersonalnog stresa – može da uključuje upravljanjem nerazjašnjenom tugom, zbog gubitka voljene osobe.

Olakšavanje emocionalne obrade – odnosi se na pomoć u suočavanju sa emocionalnim tenzijama i krizama, prilikom velikih životnih tranzicija, kao što su razvod ili raskid, promena u karijeri, preseljenje u drugi grad ili zemlju.

Unapređenje međuljudskih veština u obliku veština komunikacije koje omogućavaju da se nosite sa međuljudskim sukobima do kojih može doći u porodici, na poslu, sa prijateljima.

Kao i CBT, Interpersonalna terapija se fokusira na sadašnjost, ali za razliku od CBT-a na međuljudske odnose, a ne na misli i osećanja. Ova terapija ne ignoriše unutrašnje sukobe, samo se ne fokusira na njih i u velikoj meri se koristi sa klijentima koji pate od poremećaja raspoloženja. Efikasno se koristi i u lečenju poremećaja u ishrani, perinatalne depresije i zavisnosti.

Pročitajte i ovo: Šta je EMDR terapija i kome može biti korisna

Humanistički pristup

Vrste terapije bazirane na humanizmu fokusiraju se na pomaganje klijentima da shvate kako njihov pogled na svet (doživljaj stvarnosti) utiče na izbore koje donose. Fokus je na shvatanju važnosti autentičnosti, pronalaženja svog pravog JA, jer to je prvi korak ka smislenijem i ispunjenijem življenju. Humanistička terapija obuhvata sve aspekte ličnosti, uključujući osećaj svrhe i blagostanja i može biti efikasna u rešavanju problema sa niskim samopoštovanjem, problema u emocionalnim odnosima, poteškoća sa suočavanjem, ali i kod lečenja šizofrenije, depresije i zloupotrebe supstanci.

Psihodinamička terapija

Ovaj oblik terapije se fokusira na to kako potisnuti konflikti i nesvesni sadržaji utiču na to kako se klijenti osećaju i na simptome koje doživljavaju.

Terapeuti koji koriste psihodinamiku, pomažu klijentu da osvesti i reši konflikte iz prošlosti, što za posledicu ima uklanjanje neželjenih i negativnih misli, i ublažavanja stanja poput anksioznosti i depresije. Efikasno se koristi i kod napada panike, poremećaja ličnosti, poremećaja u ishrani, zavisnosti, socijalne anksioznosti, kao i kod postraumatskog stresa (PTSP).

Kognitivna terapija zasnovana na svesnosti

To je proces prožet praksama svesnosti, kao što su svest o sadašnjem trenutku, meditacija, vežbe disanja i pomaže klijentu da ostane usidren u sadašnjosti i izbegava negativne obrasce razmišljanja o prošlosti i budućnosti. Ova terapija se pokazala efikasnom kod klijenata koji se bore sa depresijom, generalizovanim anksioznim poremećajima i bipolarnim poremećajem. Takođe se koristi i za poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja osoba koje pate od povrede mozga ili hroničnog bola.

Kako da prepoznate terapiju koja je najbolja za vas

I sa uopštenom predstavom o vrstama terapije i problematici koja se uspešno tretira, može biti teško da odlučite koja je opcija najbolja za vas. Međutim, treba da imate u vidu da je mnogo važnije da pronađete odgovarajućeg terapeuta, koji će svoj pristup prilagoditi vašim potrebama i sa kojim ćete moći da uspostavite duboko poverenje. Jednostavnije rečeno, terepeut treba da vam se dopada, da izaziva poverenje i poštovanje – među vama se mora uspostaviti „hemija“, kao i u svim bliskim i značajnim međuljudskim odnosima. Možda se vaše stanje i lična problematika ne uklapaju u spisak najčešćih psiholoških smetnji i problema, što uopšte ne znači da ne postoji terapija koja bi vam odgovarala, a da biste bili odabrali vrstu terapije i terapeuta, možda ćete morati da zakažete više razgovora i konsultacija.

Terapeuti prvi razgovor (konsultacije) obavljaju besplatno, jer i odlučuju o tome da li im klijent odgovara i da li će moći da mu pomognu. Obavite konsultacije sa različitim terapeutima – to je takođe izuzetno iskustvo. Može se desiti da vam terapeut kome ste se obratili preporuči nekog drugog terapeuta, jer prepoznaje koja terapija i čiji pristup bi vam mogli najviše pomoći. Osnovni terapeutski pravci imaju brojne modalitete i tehnike i to ne treba da vas zbunjuje i ometa – pronađite terapeuta sa kojim možete da uspostavite osećaj povezanosti i prepustite njemu da odredi metod i pronađe načine da svoj rad uskladi sa vašim senzibilitetom, potrebama i ciljevima. Budite spremni na dugoročan rad, koji često neće biti prijatan i budite spremni na potpunu otvorenost i ranjivost – zbog čega je poverenje u terapeuta najvažniji preduslov uspešne terapije.

Pročitajte i ovo: Koji su vaši odbrambeni mehanizmi?

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.