Odbrambeni mehanizmi su automatski načini na koje nas um štiti od osećanja kao što su krivica, stid, anksioznost – suočen sa stresnom situacijom, mozak radi najbolje što može da izbegne neprijatna osećanja.
Kao što trgnete ruku bez razmišljanja, kad dodirnete nešto vrelo, tako posežete i za odbrambenim mehanizmima – nesvesno. I zato što se aktiviraju automatski, često nismo u stanju da osvestimo njihovo postojanje, niti da razmotrimo uticaj koji mehanizmi odbrane imaju na našu ukupnu realnost. Potrebno je da razvijamo samosvest i naviku samoposmatranja i preispitivanja svojih misli, osećanja i postupaka, da bismo nadjačali svoje odbrambene mehanizme i efikasno se sučili sa istinskim osećanjima i odgovornostima.
Odbrambeni mehanizmi nisu loši, ali jesu ograničavajući – oni upravljaju našim ponašanjem i sputavaju lični rast i razvoj, navodeći nas da ponavljamo iste obrasce i vrtimo se ukrug. Da bismo ih osvestili i prevazišli, treba najpre da razumemo kako funkcionšu.
Osnovni odbrambeni mehanizmi (u kojima ćete se možda pronaći)
Disocijacija
Svako ponekad koristi disocijaciju i to je stanje kada razdvajamo svoj um od tela ili okoline – odbrambeni mehanizam disocijacije može se uključiti u stresnim situacijama svakodnevnog života, ali i u traumatičnim događajima, nesrećama, katastrofama. Ovaj mehanizam je usresređen na mentalno izbegavanje traumatičnog iskustva, a ponekad možemo tako snažno doživeti unutrašnji sukob, da to postaje nepodnošljivo i tada je um prisiljen da odvoji nepodnošljive informacije i osećanja iz svesti.
Primer iz svakodnevnog života je onaj kada idete s posla (vozite se ili hodate) i uopšte niste prisutni, jer ste preokupirani razmišljanjem o nekom događaju, ili o tome šta ćete i kojim redom uraditi kad stignete kući – uopšte ne primećujete okolinu, prosto ste izdvojeni i krećete se (vozite) automatski. Ali, drugi oblici disocijacije, koji se stalno ponavljaju, mogu ugroziti osećanje sebe i sećanje na životne događaje i izazvati poremećaje, kao što je disocijativna amnezija ili disocijativni poremećaj identiteta.
Ponekad, kada smo na „autopilotu“ i mentalno izdvojeni iz tela i situacije, možemo praviti greške, koje inače ne bismo pravili.
Preusmeravanje
I ovaj odbrambeni mehanizam svako ponekad koristi, preusmeravajući snažne negativne emocije i frustracije prema nekome ko za nas ne predstavlja pretnju. To nam omogućava da zadovoljimo svoj nagon za reakcijom, bez rizika od većih posledica, a tipičan primer je kada bes i frustraciju koju ste osećali na poslu, preusmerite na partnera ili dete – „istresate“ se nad njima, jer ste imali grozan dan na poslu. Oni nisu uzrok vaših neprijatnih osećanja, ali preusmeravanje frustracije na njih je lakše i manje problematično, nego suočavanje sa šefom.
Nije uvek lako (zapravo, nikad nije lako) iskomunicirati svoja osećanja neposredno, sa onima na koje su upravljena, u situaciji koja je stresna, ali preusmeravanje na duge staze može uništiti vaše važne odnose i potrebno je da naučite da efikasno komunicirate i rešavate nesporazume i sukobe tamo gde nastaju, bez povređivanja onih koji nemaju veze sa vašim frustracijama i problemima.
Pročitajte i ovo: Zauzimanje za sebe – veština koju treba da savladate (ako do sada niste)
Odbrambeni mehanizmi – poricanje (negacija)
Ovo je jedan od najčešćih odbrambenih mehanizama, koji ljudi koriste kada ne mogu da se suoče sa stvarnošću i priznaju sebi očigledne istine. Poricanje može uključivati potpuno odbijanje da se prihvati činjenica ili stvarnost, ali može biti i lukavije – možemo imati svest o tome šta se dešava, ali ćemo tome umanjiti važnost i težinu. Zavisnici redovno koriste ovaj odbrambeni mehanizam – u potpunosti poriču da imaju bilo kakav problem, ili kategorično tvrde da to uopšte nije problem, da su umereni i da kontrolišu svoj „porok“ i koriste ga samo rekreativno, iako su suočeni sa situacijama kao što je gubitak posla, epizode u kojima završe hospitalizovani (svima je jasan njihov problem, ali oni odbijaju da prihvate da je to problem).
Intelektualizacija
Odbrambeni mehanizam intelektualizacije funkcioniše tako da kada se suočimo sa zahtevnom i neprijatnom situacijom, odaberemo da isključimo emocije i usredsredimo se na logičke činjenice. Ako ste doživeli neuspeh na poslu, ili dobili otkaz, možete se danima okupirati osmišljavanjem novog projekta, sastavljanjem CV-a i traženjem novih mogućnosti za posao, upošljavajući svoj um, kako biste izbegli suočavanje sa osećanjima. Neko ko prolazi kroz razvod, mogao bi se fokusirati na traženje stana, ili preuređenje doma i baviti se finansijskom i organizacionom stranom života, kako bi odložio obradu neprijatnih i bolnih osećanja. Očigledno da intelektualizacija može biti od pomoći u teškom periodu, da ostanemo stabilni i fokusirani na ono što možemo da uradimo i na šta možemo da utičemo, ali neophodno je da prođemo kroz proces obrade emocija, kako bismo dugoročno sačuvali mentalno zdravlje i stabilnost. Ako stalno posežemo za intelektualizacijom, podrivamo i ignorišemo svoja osećanja, neminovno nanosimo štetu sebi i svojoj emocionalnoj inteligenciji.
Odbrambeni mehanizmi – racionalizacija
Odbrambeni mehanizmi intelektualizacija i racionalizacija često se mešaju, jer su pojmovi slični. Ali, bitna razlika postoji – racionalizaciju koristimo da bismo sebi nešto predstavilu u drugačijem svetlu, menjanjem stvarnosti u onu verziju koja nam je prihvatljivija, odnosno, koja nas manje povređuje. Ovaj odbrambeni mehanizam ispoljava se na dva načina – ulepšavanjem ili omalovažavanjem stvarnosti. U oba slučaja, opravdavamo neprijatna iskustva lažući sebe i odbacujući svoj deo odgovornosti. Ako neko doživljava obijanje od osobe koja joj se dopada, može reći sebi da ta osoba ionako nije ništa posebno i da ima boljih. Učenik može okriviti profesora za loš rezultat na testu, odbijajući da prihvati svoju odgovornost za manjak spremnosti i znanja. Partner koji vara, može biti uveren da ono što radi nije pogrešno, već da je opravdano i razumljivo, jer mu u vezi nedostaje pažnja i uvažavanje.
Ovo su osnovni, odnosno, najčešći odbrambeni mehanizmi, koje gotovo svi aktiviraju u nekim situacijama i pored kojih postoje i drugi, kao što je projekcija, regresija, reaktivna formacija, potiskivanje, kao i sublimacija i kompenzacija, koje spadaju u zdrave i zrele mehanizme odbrane.
Mehanizmi odbrane se još nazivaju i nezdravim mehanizmima suočavanja, koji kratkoročno pomažu da u izbegavanju neprijatnih osećanja, ali dugoročno donose rizik od poremećaja kao što je depresija, poremećaji ličnosti, zavisnost, poremećaji u ishrani.
Odbrambeni mehanizmi se mogu prepoznati i osvestiti, a najbolji način je razgovor sa teraputom, koji vam može pomoći da razvijete zdrave mehanizme suočavanja i uputiti vas da bolje upravljate stresom.
Mehanizmi odbrane su nesvesni odgovor bića koje se oseća ugroženo i mogu se menjati na više nivoa – osvešćivanjem svojih misli, osećanja i odbrana, kao i mentalnim osnaživanjem i menjanjem osećanja ugroženosti kroz postavljanje granica, komunikaciju, prepoznavanje i prihvatanje osećanja. Važno je da budemo u stanju da se svesno bavimo svojim stanjima i problemima, umesto da se od njih povlačimo i bežimo – mehanizme odbrane razvijamo vrlo rano u detinjstvu, ali u zrelom dobu možemo i treba da ih osvestimo i prevaziđemo, jer nam više nisu potrebni i koče i ograničavaju naš lični razvoj.
Pročitajte i ovo: Šta je EMDR terapija i kome može biti korisna
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
