Od budizma do TikToka: “Tiha šetnja” je praksa svesnosti koju treba da probate ove jeseni

“Tiha šetnja” je drevni oblik meditacije u pokretu – i najnoviji wellness trend. U poslednje vreme, razne prakse svesnosti su sve popularnije i pojavljuju se kao savremeni trendovi brige o sebi, u skladu sa sezonom, a jesen je idalno vreme za pronalaženje unutrašnjeg mira kroz prijatnu šetnju prirodom, koju mnogi smatraju najveličanstvenijom u ovo doba godine.

Koncept “tihe šetnje” vekovima su praktikovali zen budistički monasi kao oblik meditacije, shvatajući njene prednosti održavanja kondicije, povećanja energije i fokusa i produbljivanja povezanosti sa svojim unutrašnjim svetom. Hodanje je čin uzemljenja i ukorenjivanja koji možete shvatiti metaforički, ili onako kako to razumeju energetski praktičari – uzemljenje je otvaranje korenske čakre i njeno povezivanje sa energijom majke Zemlje, a ona se aktivira hodanjem.

Ova zen praksa svesnosti je postala viralni TikTok trend, koji promoviše 30 minuta hodanja, bez slušalica u ušima i bez razgovora. Nije iznenađujuće što drevne prakse svesnosti postaju sve popularnije – živimo u svetu koji se kreće ludačkom brzinom i treperi nervoznom i napetom energijom, i naše mentalno zdravlje je ugroženije nego ikada. Potrebno nam je da usporimo i pronađemo unutrašnju tišinu i smirenost, kao što nam je potrebno da se više krećemo i bolje spavamo, a tiha šetnja sve to obuhvata.

Popularnost prakse svesnosti

U svom tesnom rasporedu teško pronalazimo vreme za druženje, ili za neke druge sadržaje, van zadataka i obaveza, kojima smo rastrzani i na poslu i u privatnom životu. Živimo po satnici i rasporedu, stalno žurimo i stalno kasnimo, jer je nemoguće svuda stići na vreme. Pritisak da požurimo i strah da ne zakasnimo, stvaraju dodatni stres, koji je postao uobičajen „začin“ svakodnevnog života.

Boreći se da upravljamo vremenom i da nemamo „prazan hod“ usvojili smo praktične multitasking trikove i naučili da idemo u šetnju sa prijateljima i da spojimo vreme za rekreaciju i vreme za druženje, ili da tokom brzog hodanja, vožnje, vežbanja ili kućnih poslova slušamo podkaste i sadržaje koji bi nam inače oduzeli suviše vremena, ako ih ne uparimo sa još nečim korisnim što radimo.

I upravo taj koncept uparivanja aktivnosti nanosi nam štetu koje nismo svesni. Ako hodanje ili vežbanje, ili bilo koju drugu neophodnu i primarnu aktivnost shvatmo kao „korisnu“ – onda onu drugu, uparenu, nesvesno shvatamo kao „nekorisnu“. Dakle, naša druženja, slušanje muzike, zabavnih ili edukativnih sadržaja, nisu korisni – to je nešto u čemu uživamo, ne uklapa se u zadatke koje ispunjavamo i stoga nije korisno. Kad u nečemu samo uživamo, ništa ne proizvodimo, a ako nismo produktivni, onda smo nekorisni. Sve su to iskrivljene poruke o ličnoj vrednosti, koje upijamo sa svih strana i koje nas drže u ropstvu niskog samopoštovanja i samosaosećanja.

Sve naše korisne i produktivne prakse usmerene su na energiju treće čakre solarnog pleksusa, koja podržava naš status, naše „ja među drugima i u odnosu na druge“, naš ego nivo funkcionisanja. I dok ova energija „radi prekovremeno“ i remeti skladno kruženje energije u telu, „nekorisne“ prakse ukorenjivanja, samosaosećajnosti i samorefleksije, koje aktiviraju korensku čakru i više energetske centre, potrebnije su nam nego ikada, da bismo začuvali fizičko i mentalno zdravlje i blagostanje.

Svi to snažno osećamo i sa nadom posežemo ka praksama svesnosti koje su u trendu, kao što je sada “tiha šetnja”. Ako je nešto viralno i fensi, utoliko bolje, jer ako osećamo da nam je dužnost da idemo ukorak s vremenom i trendovima, biće nam lakše da brinemo o sebi – to će biti još jedan zadatak koji treba da ispunimo, a kada je to zadatak, onda je sigurno korisno i produktivno.

Pročitajte i ovo: Drevne wellness prakse različitih kultura koje treba da isprobate

“Tiha šetnja” nije samo hodanje

Jedan od najpopularnijih savremenih gurua, Jaggi Vasudev, poznat kao Sadhguru, govoreći o praksi meditacije, koja je, iako vrlo popularna, mnogim ljudima veoma teška, rekao je da ljudi ne uspevaju da meditiraju, zato što nisu u stanju da petnaest minuta mirno sede i ne rade ništa. Mirovanje je tajna uspešne meditacije, a mi ne umemo da mirujemo. Ako spadate u osobe koje mirovanje uznemirava i imate potrebu da stalno budete u pokretu, onda je tiha šetnja meditacija izbora za vas. Ali to nije samo hodanje i rekreacija i proveravanje vašeg pametnog sata, da vidite da li ste već hodali 30 minuta i koliko ste koraka i kilometara prešli i da li ste ispunili svoje fitnes ciljeve za danas.

“Tiha šetnja” je uranjanje u sebe, usklađivanje disanja, otkucaja srca i koraka, povezivanje sa svojim telom, osećanjima i senzacijama, dok istovremeno izoštravate sva svoja čula i gledate, slušate i osećate sve oko sebe. Zato je priroda, šumska staza ili park u kome nema puno ljudi, idealno mesto za “tihu šetnju”, bez tehnoloških distrakcija, koje nam odvraćaju pažnju od unutrašnjeg sveta, ali i od spoljašnjeg, od prirode čiji smo deo, i to često vrlo otuđen deo, pa moramo stalno da se ponovo sa njom povezujemo, dok se istovremeno povezujemo i sa sobom, jer otuđenje od prirode znači i otuđenje od sebe – od svoje ljudske i lične prirode, od svoje jednosti sa živim svetom i od svoje jedinstvenosti i autentičnosti.

Zen praksa, pored ostalog, traži poniznost, osećanje koje obuzdava dominantni ego i promoviše našu jednakost sa svima (pripadnost ljudskom i živom svetu, čiji smo integralni deo), svesnošću da „nismo ništa posebno“ i da smo „isti kao drugi“. Ova svesnost nas uzemljuje i ukorenjuje u Izvoru svega postojećeg (onog ogromno većeg od nas, čemu i sami pripradamo, iz čega smo ponikli i čemu se vraćamo) i uravnotežuje onu drugu stranu naše prirode, našu jedinstvenost, posebnost i autentičnost – jer istina je da smo sada, u ovom trenutku, u ovom životu samo mi takvi kakvi smo i da ne postoji niko drugi isti takav (čak ni ako smo identični blizanci).

“Tiha šetnja” vas upućuje da hodate svesni tla pod svojim nogama, svesni energije koja vas drži na Zemlji (zamislite sebe kao drveće koje hoda, pokrećući svoje izuvijano korenje koje seže duboko u zemlju), svesni svog disanja i strujanja krvi, osluškujući sebe iznutra, svoje telo, svoje misli i osećanja, svesni vazduha, mirisa, zvukova, boja i atmosfere koja vas okružuje, svesni svoje duboke povezanosti (jednosti) sa svim živim svetom i svesni sebe kao jedinke, različite od svih drugih.

Zapravo, sa brojnim finesama i varijantama, svaka vas meditacija upućuje na tu vrstu proširene percepcije i svesnosti.

Kako da praktikujete “tihu šetnju”

Pokušajte. Ne morate ići u šumu. Prošetajte predveče, da zaokružite radni dan, mirnim krajem koji poznajete i gde se osećate bezbedno – prođite oko kvarta ili bloka i kroz obližnji park. Okrenite nekoliko krugova. Ostavite kod kuće i telefon i sat, a ako morate nositi ključeve, flašicu vode, papirne maramice, stavite ih u mali ranac i nosite na leđima, da bi vam ruke bile slobodne i njihale se prirodno pored tela, u ritmu vaših koraka.

Obratite pažnju na to kako se disanje i kretanje usklađuju, kako se otkucaji srca povećavaju kad malo žustrije hodate, kako se disanje produbljuje kad usporite. Pustite misli da zuje kao pčele u košnici, slušajte taj „beli šum“ vaših sopstvenih misli, ne hvatajući se ni za jednu misao posebno. Primetite kako se osećate (zabavljeno, uznemireno, radoznalo, napeto…), gledajte oko sebe, slušajte i osećajte spoljašnje senzacije i primetite kako rezoniraju u vama i kako utiču na vaše misli i osećanja.

To je sve što treba da radite, onoliko dugo koliko vam prija. Ako se plašite da će vam biti dosadno da „samo“ hodate i ne radite pritom ništa „korisno“ i da „gubite vreme“ posmatrajući sebe i svet oko sebe, možete se iznenaditi kad shvatite da je prošlo sat vremena, a da niste ni primetili, jer ste sve vreme bili zauzeti obradom unutrašnjih sadržaja i spoljašnjih utisaka.

Sve i da imate osećaj da ne uspevate baš da se povežete ni sa sobom, ni sa prirodom i da ste prilično neusredsređeni dok hodate u tišini, ipak ćete imati brojne koristi od tihe šetnje – bolje kardiovaskularno zdravlje, bolji san, manji stres. I ako vam se čini da ništa naročito niste postigli na mentalnom nivou, činjenica je da ste proveli vreme sa sobom, sa svojim mislima i osećanjima i da ste ih obrađivali, svesno ili nesvesno, zbog čega ćete se osećati smirenije, povezanije, prisutnije i uzemljenije.

Prakse svesnosti rade, samim tim što sa namerom nastojimo da ih sprovedemo – one nisu nešto u čemu treba da budete uspešni, ili uspešniji od nekog drugog. “Tiha šetnja” vam obezbeđuje ono čega imate najmanje – kvalitetno provedeno vreme sa sobom.

Pročitajte i ovo: Načini da negujete svesnost svakog dana u nedelji

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević