Prepoznajte toksičnu pozitivnost i odaberite mudrost

U poslednje vreme, toksična pozitivnost je tema o kojoj se mnogo govori i piše – nakon perioda „eksplozije“ pozitivnog razmišljanja, koji je nju ejdž uveo u zapadnjačku duhovnu strukturu, preporuke o pozitivnom razmišljanju postale su mnogo realnije i promišljenije. Više vam niko ne savetuje da pozitivno razmišljate i da sve gledate sa vedrije strane, ili da razmišljate o tome da se sve dešava sa razlogom i da je nešto što je trenutno loše, iz nekog razloga najbolje što je moglo da vam se dogodi. Umesto o „dopola punoj (ili praznoj) čaši“, sada govorimo o fokusiranju na rešenje, a ne na problem, govorimo o teškim lekcijama i o tome zašto se one ponavljaju, istražujemo svoje obrasce i mehanizme, bavimo se samoposmatranjem i samospoznajom, nastojanjem da produbimo svest i proširimo perspektivu.

Ideja pozitivnog razmišljanja je bila pravo otkrovenje, ali nismo mogli samo da je presadimo iz istočnjačke kulture i filozofije i nastavimo da je kultivišemo – prvo smo morali da je shvatimo radikalno i pokušamo da je upotrebimo kao čarobni štapić koji čini da problemi nestanu, u skladu sa zapadnjačkom „instant“ potrošačkom kulturom i načinom razmišljanja koji nije usmeren na negovanje strpljenja, prihvatanje i razvijanje mudrosti, već na upotrebu „lekova“ koji deluju odmah, sa vidljivim rezultatima bez mnogo napora. Orijentisani pre na anesteziranje (samo da ne osećamo bol i neprijatnost), nego na isceljenje (bolan i dugotrajan proces, koji uključuje boravak na mestu neprijatnosti), pokušali smo da koristimo pozitivnost kao taj „lek“ – i čudili smo se zašto ne deluje.

Koliko god uporno i istrajno mantrali svoje afirmacije i trudili se da pozitivno razmišljamo o svemu i u svakoj situaciji, život je i dalje obrušavao na nas lavine bolnih iskustava, kolektivno i individualno. Prepoznajući toksičnu pozitivnost, shvatamo da ne možemo i ne treba da odbacimo sve što doživljavamo kao negativno, već da se moramo baviti razumevanjem i pronalaženjem balansa – nećemo rešiti sve probleme i živeti zauvek srećno, nedotaknuti tugom, besom, strahom, stidom, zavišću, bolom, očajanjem… Shvatajući to, odbacujemo iluziju o čarobnom štapiću i vraćamo svoju moć i odgovornost da se bavimo sobom, razumevamo i rešavamo svoje probleme, prihvatamo sebe i upravljamo svojim životom.

Ne možemo se praviti da živimo u svetu u kome se ništa loše i negativno ne dešava i ne možemo teška i neprijatna osećanja jednostavno ignorisati i zameniti pozitivnim. Zapravo, možemo, ali to nije istinito i nikome ne pomaže. Kada pozitivnost praktikujemo na silu, „na mišiće“, onda je ona nasilna i neprirodna i njene vibracije nisu dobre i visoke, nego iritantne i toksične, jer iskrivljuju stvarnost, negiraju osećanja i degradiraju autentičnost.

Toksična pozitivnost se, dakle, odnosi na prekomerno i preterano promovisanje pozitivnosti, kroz ignorisanje ili zanemarivanje negativnih i neprijatnih emocija, a kada obratite pažnju, primetićete da ljudi oko vas to često rade, a možda i sebe možete uhvatiti u tome. Naročito u situacijama kad biste hteli nekog da utešite, kad neko vama blizak pati, a vi ne želite da se to dešava i hteli biste da mu ublažite osećanja, kao i kad neko u vašoj okolini svojim problemima i raspoloženjem utiče na vas, kvari vam dan i prosto vas nervira što vas svojim jadom poziva na empatiju, kad biste vi samo hteli da uživate u svom dobrom raspoloženju, u danu u kome vam sve ide dobro.

Obratite pažnju, kako biste prepoznali toksičnu pozitivnost kod sebe i kod drugih – to bi moglo da izgleda ovako:

Minimiziranje problema i neobraćanje pažnje koja se traži; izbegavanje negativnih emocija; korišćenje poređenja koje služi da ilustruje kako bi stvari mogle da budu i gore; sakrivanje, potiskivanje, ignorisanje svojih osećanja; odbacivanje i poništavanje tuđih osećanja; neprihvatanje mogućnosti neuspeha; negiranje postojanja negativnih stvari; stalno pozivanje na to da se sve dešava sa razlogom.

Košulja: Lindex, Šešir: Ercegovac, Naočare: Loewe (Optiplaza)

Pročitajte i ovo: Viši nivo svesti – mudrost i blagostanje

Kako da izađete na kraj sa toksičnom pozitivnošću

Priznajte da toksična pozitivnost postoji

Radikalni pozitivci ovo jednostavno ne priznaju – odbacujući postojanje toksične pozitivnosti, odbacuju objektivnost, zajedno sa šansom da se preispitaju, dublje zagledaju u sebe i osvetle neke „slepe uglove“ i ograničavajuća uverenja. Priznajte, dakle, da toksična pozitivnost postoji i kod drugih i kod vas, da biste mogli da se pozabavite motivima i uzorcima, barem kada ste u pitanju vi sami. Kada je prepoznajete, lakše ćete je izbeći i umesto toksične pozitivnosti izabrati mudrost.

Vodite dnevnik

Vođenje dnevnika je odličan način da razgovarate sa sobom i da kanališete svoja osećanja – sve iz sebe izbacite na papir. Kada to činite, vi priznajete i uvažavate sva svoja osećanja, a kasnije možete i da ih procenite. Kada steknete naviku da to činite, izgubićete naviku da ignorišete ili zanemarujete osećanja koja vam se ne sviđaju, koja vas uznemiruju i ne želite da ih osećate. Čitajući ono što ste zapisali, možete analizirati, procenjivati, steći dublje uvide u svoje motive i doći do pravih uzroka nekih neprijatnosti i problema.

Prihvatite nelagodnost

Izbegavanje nelagodnosti po svaku cenu, jedan je od zaštitnih znakova toksične pozitivnosti. Da biste ostali realni i napredovali na putu mudrosti, potrebno je da naučite da prihvatate nelagodnost, da „sedite sa svojim bolom“, odnosno, da ne bežite od neprijatnih osećanja i stanja, već da se sa njima suočavate, da ih potvrđujete i vrednujete i dozvolite sebi da ih osetite i iskusite u punoj meri. Bolna, neprijatna i neželjena osećanja (koja definišemo kao „negativna“) deo su ljudskog iskustva i života. „Odsecajući“ se od njih, nanosimo štetu svom unutrašnjem životu, otupljujemo svoju emocionalnu inteligenciju i zatvaramo puteve ka mudrosti.

Radite jogu

Pristupite jogi kao duhovnoj, a ne telesnoj disciplini – uopšte nije važno da precizno izvedete sve one komplikovane pokrete (mada ćete i u tome vremenom uspeti, koliko god ukočeni bili na početku), već da pronađete i održavate unutrašnju ravnotežu, da stupite u kontakt sa svim aspektima svog JA, da posegnete duboko u sebe i upoznate svoje biće. Joga je zaista na suprotnom kraju od toksične pozitivnosti (put mudrosti), kada je praktikujete kao rad na sebi, a ne kao vežbanje radi fleksibilnosti i telesne forme.

Toksična pozitivnost na društvenim mrežama

Površna komunikacija, senzacionalistički ton mnogih objava, žučne rasprave koje se odvijaju ispod nečijeg provokativnog statusa mogu biti zabavne ponekad, ali vrlo često su prosto toksične, na razne načine. Može vas zapanjiti količina besa koji ljudi ispoljavaju uvereni da se zalažu za nešto dobro i ispravno, zapravo, možete upoznati razna lica toksične pozitivnosti, što je korisno saznanje. Ali, kada počne da vas opterećuje, setite se da se ni na koji način niste obavezali i da u svakom trenutku možete prestati da pratite ljude i sadržaje koji vas zamaraju i nerviraju.

Razgovarajte sa terapeutom

Ako se borite sa svojim osećanjima i hvatate sebe u pokušaju da negirate i odbacite neprijatna osećanja, ne uspevate da napravite ravnotežu i pokušavate da se odbranite od sopstvenih osećanja, razgovor sa terapeutom je pravi izbor. Terapeuti su obučeni da pomognu drugima da razumeju i normalizuju široku lepezu svojih osećanja, da identifikuju obrasce, pronađu njihove osnovne uzroke i da se nose sa tim. Oni pomažu u procesu isceljenja, koji je, kao što smo napomenuli, dug i bolan i ne nude „instant lekove“, već nas uče kako da se suočimo sa svojim problemima i kako da ih sami rešavamo.

Toksična pozitivnost kao maska

Toksična pozitivnost maskira emocije i to je sasvim u skladu sa zapadnjačkom kulturom i psihologijom – emocije se smatraju slabošću, ranjivost je neželjena i zastrašujuća, a pozitivnost kao maska sve to pokriva. Objavite sebi i svetu da ste nepokolebljivo srećni, nabacite osmeh na lice i vrtite u krug nekoliko fraza, nastojeći da obodrite i sebe i druge, stvaranjem ružičaste magle pozitivnosti u kojoj se negativnost uspešno može sakriti. Ali takvo ponašanje osobu koja praktikuje toksičnu pozitivnost zamagljuje, zajedno sa neprihvatljivim osećanjima i ona ostaje izgubljena u magli, ne nalazeći put ka ličnom rastu i razvoju – put mudrosti.

Izaberite mudrost, uvek. Naročito onda kad je teško i kad samo želite da se sve završi, ili da pobegnete od svega. Prepoznajte i prihvatite sve svoje emocije, svaki put. Ne tražite načine da se izvučete iz tuge, straha, nesigurnosti, besa – osećajte svoja osećanja i osluškujte ih. To je veliko umeće i najbolje što možete da uradite za sebe, a kada to stalno radite, postanete dobri u razumevanju onoga što vam osećanja govore i počnete da učite sami od sebe. I tada ste već daleko odmakli na putu mudrosti.

Pročitajte i ovo: Emocionalna stabilnost – kako da podržite svoje mentalno i opšte zdravlje

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.