Vaginalne infekcije – tabu tema ili problem svake žene?!
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), čak 3 od 4 žene u toku svog života razvije neku vrstu vaginalne infekcije, a godišnje širom sveta oboli oko 300 miliona žena. Prema navedenim brojkama, vaginalne infekcije su vrlo čest zdravstveni problem ženske populacije, ali nažalost još uvek predstavljaju vid tabu teme i žene se retko usuđuju da o njima otvoreno govore.
Ovde smo upravo da razbijemo mitove o vaginalnim infekcijama i da ih predstavimo kao nešto što one i jesu, sastavni deo modernog načina života.
Kako nastaju vaginalne infekcije?
Vaginalne infekcije nastaju kao posledica poremećene vaginalne flore.
Vaginalnu floru/mikrobiotu čine dobre probiotske bakterije iz roda Lactobacillus. Kada je ovih bakterija dovoljno, one oblažu vaginalnu sluznicu ne dozvoljavajući kandidi i patogenim bakterijama da se hrane i razmnožavaju. Može se reći da je žena koja ima dobro izbalansiranu vaginalnu floru bogatu laktobacilima ginekološki zdrava. Međutim, ova ravnoteža se menja pod različitim uticajima spoljašnje i unutrašnje sredine, što dovodi do smanjenja broja laktobacila i povećava rizik za nastanak infekcija.
Interesantna je činjenica da danas svega 30-40% žena ima zdravu vaginalnu floru/mikrobiotu.
Koji sve faktori utiču na sastav vaginalne flore?
Vaginalna flora je vrlo dinamična sredina, vrlo lako podložna različitim uticajima. Brojni faktori mogu dovesti do pada broja vaginalnih laktobacila: hormonalni status žene (vaginalne infekcije su češće u periodu nakon ciklusa), upotreba pojedinih lekova, pre svega antibiotika i oralnih kontraceptiva, hormonske spirale, ishrana bogata ugljenim hidratima, korišćenje agresivnih sapuna za pranje, nošenje neadekvatnog sintetičkog veša, pad imuniteta izazvan virusima, neke hronične bolesti kao što je dijabetes.
Koje su najčešće vaginalne infekcije?
Oko 90-95% vaginalnih infekcija odlazi na vaginalnu gljivičnu infekciju poznatu kao kandidijaza i na bakterijski vaginitis gde su uzročnici različite bakterije. Svega 5% vaginalnih infekcija je seksualno prenosivo, iako je uvreženo mišljenje da je taj procenat dosta veći.
Vaginalna kandidijaza je vaginalna infekcija izazvana gljivicom Candidom albicans. Predstavlja nalaz VI grupe vaginalnog sekreta. Kandida je normalni stanovnik naših creva i vaginalne sluznice, ali kada broj laktobacila opadne iz nekog razloga, dolazi do povećanja pH vrednosti koji odgovara razvoju kandide. Takođe, kandida mnogo voli ugljene hidrate, posebno slatkiše, pa se svakako savetuje redukcija ovih namirnica u toku terapije. Simptomi vaginalne kandidijaze su vrlo upečetaljivi i uključuju: izuzetno neprijatan svrab, crvenilo i iritaciju vulve. Sekret je obilan, beo i siraste strukture. Lečenje se sprovodi lokalno antilgljuvičnim mastima ili vaginaletama, dok se kod upornih i težih slučajeva prepisuje i oralna antifungalna terapija.
Bakterijski vaginitis je infekcija izazvana različitim bakterijama, često su u pitanju anaerobi. Sekret je pojačan, sivkast ili providan, neprijatnog mirisa. U pitanju je III ili V grupa vaginalnog sekreta. Lečenje bakterijskog vaginitisa uključuje lokalno aplikovanje antibiotskih masti ili vaginaleta, a ukoliko je potrebno, mogu se uključiti i oralni antibiotici.
Vaginalne infekcije u trudnoći
U toku osetljivog perioda trudnoće dolazi do različitih hormonalnih i imunoloških promena u telu trudnice koje mogu dovesti do pojave vaginalnih infekcija. Nažalost, prema svim do sada dostupnim podacima, vaginalne infekcije su prvi uzrok nastajanja pobačaja i prevremenog rođenja dece. Zbog toga se SVAKA vaginalna infekcija u trudnoći mora lečiti, i stoga je važno ići na redovne mesečne ginekološke preglede tokom celog perioda trudnoće. Takođe, prilikom prirodnog porođaja, od izuzetne je važnosti sastav vaginalnog mikrobioma majke jer se putem prolaska kroz vaginalni kanal bakterije sa sluznice zadržavaju na koži i licu novorođenčeta. Ukoliko mama u ovom periodu ima neku vaginalnu infekciju, moguća je pojava neonatalnog konjuktivitisa kod bebe.
Vaginalne infekcije u toku menopauze
Period menopauze karakterišu hormonalna promene u vidu smanjenja estrogena. Ove hormonske promene dovode do suvoće vaginalne sluznice, peckanja i bolnih odnosa. Suva vaginalna sluznica je podložnija nastanku vaginalnih infekcija, pa su one veoma česte u ovom životnom periodu. Žene u menopauzi se susreću i sa upornim udruženim vaginalnim i urinarnim infekcijama, a sve zbog osetljivosti urogenitalne sluznice. Kako bi se umanjili neprijatni simptomi, ženama se preporučuje upotreba oralnih vaginalnih probiotika, kao i lokalna terapija estrogenskim preparatima koji smanjuju atrofiju vaginalne sluznice.
Komplikacije vaginalnih infekcija
Ukoliko se vaginalne infekcije ne leče, može doći do prodora mikroorganizama u više organe reproduktivnog trakta što može dovesti do upale jajnika, jajovoda, materice ili endometrijuma. Ove komplikovane infekcije gornjeg reproduktivnog trakta su glavni uzrok ženskog infertiliteta današnjice, jer dolazi do zapušenja jajovoda, smanjenog kvaliteta jajnih ćelija i sledstveno težeg začeća.
Na koje načine možemo sprečiti pojavu vaginalnih infekcija?
Pre svega redovnim godišnjim preventivnim ginekološkim pregledima i urednim načinom života.
Savetuje se redovan san, umereno vežbanje, zdrava i izbalansirana ishrana. Izbegava se procesuirana hrana bogata prostim šećerima i zaslađivačima. Takođe, važno je voditi računa o higijeni intimne regije, koristeći samo preparate koji imaju odgovarajuću, kiselu pH vrednost ispod 5. Ne savetuje se ni prečesto pranje, jer se njime uklanjaju dobri laktobacili i narušava flora. Preporučuje se i nošenje pamučnog veša i nešto šire odeće.
Dobra prevencija uključuje i nadoknadu dobrih laktobacila kroz različite probiotske preparate namenjenih vaginalnoj flori. Ova oblast dijetetike se ubrzano razvija i danas na tržištu postoji nekoliko vrsta oralnih probiotika namenjenih zaštiti vaginalne flore i prevenciji vaginalnih infekcija. Kod izbora ovih preparata važno je da sadrže što veći broj laktobacila, kao i imuno komponente u vidu vitamina D, jer je pokazano da njegov deficit pogoduje nastanku vaginalnih infekcija.
Vaginalne infekcije nisu, i ne smeju biti tabu tema!
Ipak je u pitanju žensko reproduktivno zdravlje. Edukacije na ovu temu su nam i više nego potrebne, prvo u primarnim porodicama sa našom decom, a zatim i u sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Vaginalne infekcije su lako rešiv problem kada se otkriju na vreme i kada se leče, ali njihove komplikacije mogu dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema, te je neophodno otvoreno razgovarati o ovoj temi, ona ipak pogađa svaku od nas, naše mame, bake, ćerke i prijateljice.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Jasna Simičić je mama dva mala zvrka i magistar farmacije koja radi na razvoju novih i inovativnih dijetetskih formulacija koje dovode do poboljšanja zdravstvenog stanja i kvaliteta života. Posvećena širenju svesti o značaju prevencije, pravilne suplementacije i aktivnog stila života u odlaganju nastanka mnogih oboljenja. Istraživačkog duha, analitičkog uma i uvek gladna informacija. U slobodno vreme – ponosni polumaratonac!
