Donosimo vodič i savete za mame za “bezbolniji” povratak dece u školu

Povratak u školu je na pragu, a kada se pitamo kome teže pada, mamama ili deci, moramo se zapitati i zašto se ne pitamo kako je tatama? Vi znate šta vas čeka. Sve vaše obaveze, plus sve obaveze vašeg deteta. Puta dva i puta tri, ako imate dvoje ili troje dece.

Čak i ako više ne pomažete značajno u domaćim zadacima, vi morate znati raspored časova svog deteta, da bi imalo na vreme čistu opremu za fizičko. Vi brinete da deca imaju uredne obroke usklađene sa odlaskom u školu i nadgledate njihove školske i vanškolske aktivnosti. Idete u nabavku školskog pribora i starate se da imate u rezervi gumice, rezače, olovke, lenjire i sve ostalo što tako tajanstveno nestaje i gubi se.

Zašto mentalno opterećenje povratka u školu uvek pada na mame? I kako biste mogli bolje da podelite obaveze sa svojim partnerom? Možda već imate razrađen raspored odvoženja i dovoženja dece u školu ili na treninge, ali povratak u školu i terert koji vam to donosi, mnogo je veći od rasporeda vožnje.

Sezona povratka u školu nisu samo olovke i planeri. To su velika osećanja, nove rutine i puno priprema i za decu i za mamu! Evo kako da budete mudriji i organizovaniji ove godine.

Vodič za mame za povratak dece u školu

Iako vaš partner verovatno upravlja svojim delom kućnih poslova i možete da se oslonite na njega, upravljanje mentalnim opterećenjem povratka u školu je na vama. I to je verovatno prirodno, jer je ženska priroda brižna i negujuća. Teško da ijedan tata zna kojim danima je deci potrebna oprema za fizičko ili kada treba da uzmu i vrate knjige iz biblioteke i kada su mini raspusti, pa se morate pobrinuti da neko bude sa decom dok ste na poslu.

Ukratko, nevidljivi zadaci školske godine uključuju mnogo više od podele preuzimanja i odvoženja dece i veliki deo toga pada na mame. Evo nekih stvari koje možete da uradite da biste bolje podelili odgovornosti i malo se rasteretili.

Foto: Rawpixel.com

Fer podela kućnih obaveza

Podelite kućne poslove na konkretne zadatke. Prema savetu za „Fair Play“ Eve Rodsky, navedite 100 konkretnih zadataka i pretvorite ih u kartice. Onda između sebe podelite kartice (možete se i menjati), ali sa punim prihvatanjem odgovornosti za svaku obavezu sa svake kartice, od početka do kraja.

Možete koristiti ovaj koncept da ravnomernije raspodelite školski teret tako što ćete nabrojati školske obaveze svoje dece, o kojima morate voditi računa i pretvoriti ih u kartice. Na primer, možda vaš partner preuzima doručak i pomoć oko domaćih zadataka iz matematike. On je tada u potpunosti odgovoran za kupovniu, pripremu i pakovanje doručka (ili organizovanje doručka kod kuće) i mora pratiti gradivo iz matematike i angažovati se u pomoći, ili nadgledanju domaćih zadataka. Uključujući i vežbanje za pismeni.

Jedan od razloga zašto ova metoda tako dobro funkcioniše je taj što vlasnik kartice potpuno upravlja celim zadatakom, a ne samo nekim delovima i aspektima. A kada neko drugi preuzme za nešto poptunu odgovornost, onda skida mentalno opterećenje za tu obavezu sa vas.

Povratak u školu i dečije obAveze kod kuće

Sve mame upadaju u tu zamku da preuzimaju previše obaveza i većinu stvari rade same. I to postaje loša navika, koju ne preispitujete. Nastavljate da vozite pod punim opterećenjem i kada su drugi slobodni da vam pomognu. Ali, povratak u školu znači da je vaše dete sada godinu dana starije. To znači da ima dosta toga što može samo da obavi i čega može da vas rastereti. Samo, vi morate to razumeti i inicirati, dete se neće setiti samo da ponudi pomoć. Takođe, kada postepeno preuzima više obaveza, uči se samostalnosti i odgovornosti.

Pogledajte koje zadatke obavljate svakog dana i da li vaše dete može da ih preuzme. Neki primeri mogu biti pakovanje obroka, punjenje flaša vode, pakovanje knjiga i pripremanje odeće za sledeći dan. Uskladite ono što dete može samo da uradi sa njegovim uzrastom i interesovanjem. Ako želi samo da priprema doručak, na primer, dozvolite da to radi. Možda je vaše dete spretno i odgovorno u nekim stvarima za koje se bojite da još nije spremno, jer je nespretno i rasejano za neke druge. U suštini, čim pokaže interesovanje za neki oblik osamostaljivanja, dozvolite mu da to istraži.

Obavite reviziju rasporeda

Ako vam je raspored nekontrolisan, ima tendenciju da se popuni nekim nepotrebnim opterećenjima. Zato redovno pravite revizije, da biste videli šta je suvišno, šta možete prepustiti nekom drugom, ili šta možete uraditi na lakši način. Možda možete ukloniti sa liste pripremu obroka i dozvoliti detetu da kupuje užinu. Možda mu više ne treba pratnja u školu i dočekivanje, jer ima društvo iz odeljenja koje ide istim prevozom, ili istim putem (ako vam je škola blizu).

Shvatite svaki povratak u školu kao napredovanje, jer to i jeste. Deca brzo rastu i sazrevaju tokom osnovne škole i svake godine ćete primetiti razliku u odnosu na prošlu godinu. Ako obaveza ima više i zahtevi postaju veći, i ona postaju sposobnija da se sa njima nose i da na njih odgovore. Njima je potrebno da se osamostaljuju, a vama je potrebna ta menergija koju ćete „uštedeti“ i preusmeriti u sopstveno blagostanje. A to ćete postići postepeno, malim koracima ka većoj porodičnoj saradnji i većoj samostalnosti dece.

Pročitajte i ovo: Povratak u školu – kako da smanjite mentalno opterećenje 

Naslovna fotografija: rawpixel.com

Autor: Brankica Milošević