Zatvaranje krugova i druge životne potvrde
Verujem u zatvaranje krugova, kao što verujem i u višedimenzionalnost vremena i prostora i reinkarnaciju. Ali moja vera nije ni religiozna, ni romantična, jer dolazi iz iskustva. Prosto, verujem u ono u šta sam se uverila.
Neke sam krugove zatvorila, neke obrćem po ko zna koji put, neke sam započela, a nekih verovatno nisam ni svesna. I nekim zatvarnjima, obrtanjima, otvaranjima i nesvesnostima sam svedočila. Verujem da smo svi aktivni učesnici, koliko i svedoci, jer to je svako ko se nalazi u bilo kakvoj situaciji. A svako ko je živ, nalazi se u nekoj situaciji.
Verujem u slobodu biranja, ali verujem i u ograničenost izbora – možda je to objektivnost, a možda ograničavajuća okolnost. Da verujem u bezgraničnu slobodu, možda bih živela drugačije, jer verujem da svako živi svoja uverenja.
Zatvaranje krugova je privilegija brojnih godina života – slavite jubileje i srećete ljude koji slave jubileje, kao i one koji slave početke i sa kojima su se vaši životi ukrstili na nekim tačkama, možda samo u trenutku, a možda su neko vreme tekli paralelno.
Ne dobiju svi šansu za zatvaranje krugova i to je tužno. Ali, što duže živite, šanse se povećavaju. A što poštenije i iskrenije živite ono što jeste, stvarate uslove da zatvaranja dođu u pravom trenutku – kao pazl, kad neki delić legne na svoje mesto – i tada osećate zadovoljstvo i zahvalnost.
Zatvaranje krugova je potvrda da ste vodili ispunjen život, platili neke karmičke dugove, obavili neke zadatke, da ste osećali, učili i davali sve od sebe, koliko god to malo bilo, ili koliko god nedovoljno, iako ste dali sve od sebe.
Kaput: Benetton, Naočare: Optiplaza Christian Dior
Pročitajte i ovo: Srednje godine – vreme sve čudnije i čudnije
U bliskom sam kontaktu sa svojim tugama i svojim radostima, sa svojim prazninama i svojim ispunjenostima. Radila sam na tome temeljno. I radim i dalje, jer taj posao traje dok traje život. Sve što sam činila i što nisam, učilo me o meni. Pomagalo mi da zavolim sebe i da tu ljubav sve bolje razumem i sve više primenjujem. Skromni su to rezultati, ali naviše volim sebe i najsrećnija sam kad osećam ponos na ljude, bliske i voljene, poznate i nepoznate, kao da su mi svi rod rođeni, kao da su ja.
Mnogo dobrih ljudi mi je oplemenilo život. Neke sam grlila i volela, neke sam blisko poznavala iako ih nikada nisam upoznala, a neke sam srela – pre neki dan. Sve što je bilo juče, ugrađeno je u mene danas, a možda će se razgraditi i presložiti već sutra. Koliko god bila spremna da građevinu svog života razgradim ciglu po ciglu, da promenim materijal i nanovo gradim, volim da boravim u ovom čardaku ni na nebu ni na zemlji, sa koga vidim ptice koje proleću u visini mojih očiju, vodopade kako se obrušavaju i reke ponornice kako izviru gde god da pogledam.
Sentiment i nostalgija nisu zdenac moje duše, to je samo mlaka kišica i ne smeta mi da pokisnem. Mnogi su se bolovi u mom životu pretvorili u zahvalnost i milost i ne bih se vraćala na mesto gde su bili žive rane. Srećna sam koliko može da bude stena obrasla mahovinom, podno koje izvire potočić, nad kojom se otvara i zatvara nebo, na čijem se temenu sunčaju gušteri, u čijoj hladovini dremaju ponovorođeni zmajevi. Reptilski delovi moje duše retko trepću duplim kapcima, leptirski delovi mog srca često trepere šarenim krilima, pre nego što ih odnesu vetrovi sudbine.
Više ćutim. Bolje slušam. Govorim samo kad imam šta da kažem i vodim samo smislene razgovore. Više posmatram, manje mislim, stalno sve osećam. Bliža sam mudrosti nego ikada i čak i kad dozvolim da me površnost preplavi i ponese, brzo se vraćam svom stenovitom korenju.
Nedavno sam slušala kako jedna divna duša (Peca Popović) govori o povezanosti svog bogatog života, o sretanju sa drugim dušama, na neočekivanim mestima. Vodila sam taj razgovor (promociju knjige), ali malo sam posla imala – da postavim po neko pitanje i složim se sa nekim odgovorima. U jednom trenutku, poentirajući jednu priču, reče Peca: „Šta je život?“ A ja dodadoh, spontano: „Zatvaranje krugova.“ „Zatvaranje krugova“, ponovi Peca i za nekoliko otkucaja srca u tišini, srebrni dečak u njemu, luda tinejdžerka u meni i sva unutrašnja mladost svih prisutnih, osećali su saglasje, milost i zahvalnost.
Pročitajte i ovo: Kako preživeti praznike – šta će mi doneti još jedna Nova godina?
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Aleksina Đorđević, stara duša, tragač za istinom, nosilac svetlosti, učenik i učitelj, večiti početnik. Piše ono što živi, uvek u nastojanju da razume sebe, svet, Univerzum, uvek zatečena načinima na koje razumevanje dolazi.
