Ženska solidarnost i podrška – kako da prestanemo da se takmičimo sa drugim ženama

Ko su druge žene u vašem životu? Majka, ćerke, sestre, prijateljice, koleginice, komšinice, poznanice – kako se krug širi, opada nivo bliskosti, ali razumevanje, ženska solidarnost, podrška i spremnost za saradnju treba da ostanu na nivou. Vi poznajete samo mali deo ženskog sveta, ali i u svom najužem krugu ste iskusile ono što žene širom sveta doživljavaju i što nam je svima zajedničko – organsku vezu sa svojom decom, brige, strahove i radosti njihovog odgajanja, ogromnu količinu ljubavi koju stalno pružamo, spremnost da se žrtvujemo i stavimo druge na prvo mesto, sposobnost da preživimo bol i gubitak i da damo sve od sebe i osećaj da zbog svega što jesmo i što činimo nismo dovoljno vrednovane, već smo shvaćene zdravo za gotovo – od svih i u svemu.

Naravno da ćemo biti dobre ćerke, jer ne želimo da razočaramo svoje roditelje (i oni nemaju zašto da brinu za nas, više brinu zbog sinova i više se ponose njihovim uspesima), naravno da se trudimo da zasnujemo i održimo brakove i porodice na okupu, to se očekuje od nas i to je naš glavni zadatak, naravno da smo vredne i sposobne, zarađujemo i gradimo karijere, ali to je usput, jer ako se nismo ostvarile kao majke, supruge i domaćice, ta senka pomračuje svaku blistavu karijeru i uspeh.

Osećamo dvostruke standarde, suočavamo se sa njima svakodnevno, znamo da nismo manje vredne i da zaslužujemo poštovanje – društva, porodice, partnera, šefova – ali kao da nismo sasvim uverene u to. Gledamo uspešne žene podozrivo, zaključujući cinično da su one pod zaštitom moćnih očeva i muževa, koji im obezbeđuju „prolaz“ i zato im je sve lako. Zaboravljamo da ženama nikada nije sve lako i da se suočavaju sa specifičnim teškoćama i pritiskom čak i kada jesu pod patronatom bogatih i moćnih muškaraca. Zaboravljamo solidarnost i posmatramo druge žene kao konkurenciju – bolje su se udale, ili su bogate naslednice, ili su se probile svojim ženskim čarima – uvek prvo pomislimo na sve drugo, nego na to da su svoj put prokrčile svojim znanjem, talentom, radom, snagom i odricanjem i da su zaslužile ono što su stekle.

Mi ne izmišljamo stereotipe – oni su nastali na osnovu brojnih ponovljenih primera i postali obrazac iz koga proizilaze predrasude kojima još uvek podležemo, jer smo ih nasledile genetski, jer nosimo utisnut energetski obrazac nametnutih shvatanja o tome kako treba da živi, izgleda i postupa prava žena i uvek nam se čini da su druge „pravije“ od nas. Mi živimo u muškom svetu, pod uticajem ratobornog Marsa, koji je verovatno izmislio poslovicu „zavadi, pa vladaj“. I u profesionalnom svetu prihvatamo i razvijamo tu vrstu energije, ponašajući se kao muškarci, a ne kao žene. Pokušavamo da zgazimo konkurenciju i porazimo protivnike, umesto da koristimo saosećanje, solidarnost, intuiciju i razumevanje i posmatramo stvari iz šire perspektive, za koju smo itekako sposobne – verovatno sposobnije od muškaraca.

Odbacujemo svoje ženske moći (a Venera vlada ljubavlju i novcem!) i stupamo u borbu, umesto da se bavimo osnaživanjem žena da koriste svoju žensku energiju (koja nije prodorna, ali je preplavljujuća) i da poguramo evoluciju, jer ni jedna revolucija nije dobacila do svojih ciljeva (a svaka je pojela mnogu svoju decu).

Nije lako prevazići stereotipe, odbaciti predrasude i doživeti sve žene ovog sveta kao svoje sestre i prijateljice. Zapravo, lakše je osećati solidarnost sa ženama koje se tamo negde još bore za osnovna prava, trpe nasilje i tretiraju ih kao vlasništvo, nego radovati se zbog koleginice koja je dobila unapređenje, prijateljice koja je objavila knjigu, sestre koja se bavi poslom iz snova i zarađuje deset puta više nego mi… Da bismo prestale da doživljavamo druge žene kao konkurenciju, moramo da krenemo od te bolne tačke na kojoj se lomi naša solidarnost i da pogledamo duboko u sebe. Gde je izvor i uzrok naše nesigurnosti, zavisti, straha da ćemo biti izostavljene i da će gore od nas proći bolje od nas (jer se uklapaju u stereotipe), koja nas uverenja limitiraju i sputavaju, čega treba da se oslobodimo, da bismo ostvarile svoj puni potencijal..?

Komplet: XYZ Gaëlle, Majica: s.Oliver, Torba, ogrlica i naočare: P…S…Fashion

Pročitajte i ovo: Istraživanje ljudskosti – šta znači biti ljudsko biće i zašto je to jedinstveno iskustvo

Ono što želimo za sebe i svoje ćerke jeste sloboda da budemo ono što jesmo, da se osećamo dobro zbog sebe, da budemo voljene i prihvaćene takve kakve smo, da budemo vrednovane, poštovane i nagrađene zbog svog znanja, talenta i rada. Da li je to neka određena količina slobode, koje prosto nema dovoljno, pa moramo da se bijemo i pobedimo da bismo je osvojile? Jer, ako je ugrabe druge, onda ne ostaje dovoljno za nas i naše ćerke? Odakle uopšte dolaze ovakve misli i uverenja, iz kog primitivnog dela ćelijskog pamćenja, iz kog ledenog doba bede i borbe za goli život, iz kog prvobitnog mulja? U civilizovanom svetu, ne bi trebalo da se borimo za preživljavanje – a ipak se na mnogim mestima na planeti, borimo. Ne bi trebalo da ratujemo i imamo protivnike i majke ne bi trebalo da oplakuju sinove i muževe koji ginu po ratištima – a ipak, mnoge su i dalje zavijene u crno. To radi Mars, ratnik i destrojitelj. Sve što mi treba da radimo, jeste da prigrlimo velikodušnu i plodnu Veneru i da usmerimo svoju žensku energiju ne samo na čuvanje od propasti i ublažavanje marsovske destrukcije, već na aktivno, svesno i ciljano stvaranje – onog boljeg sveta i slobode koju priželjkujemo za sebe i svoju decu.

Zamislite samo – kako bi izgledalo kada bi sve žene prigrlile solidarnost i udružile se u stvaranju slobodnog i boljeg sveta za sve majke i ćerke. Da li uopšte možete da zamislite tu silu stvaranja? Da li se usuđujete da osetite tu isceljuću moć kako protiče kroz vas? Setite se, sve što možete da zamislite, možete i da ostvarite i pokušajte da zamislite zajedništvo, umesto borbe. Promenite koncepte i obrasce u svojoj svesti, izađite iz zamki uma i oslobodite svoju dušu, idite na ono mesto u sebi na kome smo svi ljudi – duše u smrtnim telima, suočene sa ovozemaljskim zadacima i iskušenjima.

Da li to zvuči religiozno? Ali ljudi slabo koriste religiju na pravi način i umesto da traže Hrista u sebi, traže utehu u verovanju u mitove. Umesto da budu Buda, nastoje da se stave pod njegovo okrilje.

Svi smo mi deca kojoj je potrebna zaštita i vođstvo, a samo neki od nas postanu sopstveni očevi i majke, sposobni da pruže zaštitu i vođstvo drugima.

Budite ona svetica kojoj se molite – počnite prevazilaženjem rivalstva sa drugim ženama i stvaranjem sestrinstva, u sebi i užem i širem krugu žena u vašem životu. Pokažite solidarnost, ponudite razumevanje, podršku i ohrabrenje. Tražite ih od drugih žena i otvorite se da primite to što tražite. Prevaziđite ljubomoru, podozrivost, upoređivanje sa drugima. Gde god naiđete na žensko zajedništvo, uključite se i doprinesite. Udruženja i zajednice žena okupljenih oko ideje da jedne drugima pruže podršku, da se edukuju i osnaže postoje – pridružite im se i povećajte kolektivnu žensku moć. Delite svoje znanje i iskustva, slavite uspehe žena u svom okruženju, budite primer, preuzmite vođstvo.

To zvuči kao mnogo posla, zato je bolje da počnete odmah – vaše ćerke se ugledaju na vas, a vaši sinovi treba da odrastu u svetu u kome se ne podrazumevaju muške povlastice. Što više nas radi na tome, brže ćemo videti rezultate – bolji svet za svu našu decu.

Pročitajte i ovo: Šta je relaciona trauma i zašto posebno otežava život tokom 30-ih i 40-ih godina

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Aleksina Đorđević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.