Kako da se nosite sa depresijom u srednjim godinama
Kriza srednjih godina može nastupiti zajedno sa depresijom, može biti okidač za pojavu depresije, a depresija u srednjim godinama može pojačati neprijatne klimakterične simptome. Možete se odjednom naći na ivici razuma, na ivici snage, u stanju sužene svesti, ograničeno funkcionalni i zaprepašćeni time koliko ne možete sebe da prepoznate i da se na sebe oslonite.
Možete iskusiti najdublje osećanje usamljenosti i beznadežnosti, bez nekih realnih razloga. Niko nema prava da vam kaže (pa ni vi to sebi nemojte govoriti) da nemate razloga da se tako osećate i zato slušajte svoja osećanja. Ona su validna, reflektuju vašu unutrašnju i subjektivnu realnost i govore vam da vam je potrebna pomoć. Obratite se lekarima, psihijatru, ginekologu, endokrinologu, možda će vam prepisati anksiolitike, antidepresive, hormone – ako imate otpor prema uzimanju lekova, konsultujte se sa više lekara, ali znajte da lekovi nisu trajno rešenje, iako su u određenom periodu korisni i neophodni. Shvatite svoje stanje kao fazu koja će proći, ali koja zahteva da se njome pozabavite na sve načine i razvijte strategiju samopomoći.
Ostanite povezani sa bliskim osobama. Depresija u srednjim godinama je stanje u kome se osećate izolovano i usamljeno, zato održavajte prijateljstva, tražite podršku od partnera i porodice, provodite vreme sa njima, iako osećate da vam nije ni do čega. Drugi vam nisu potrebni da vas oraspolože, a njihovo prisustvo vas verovatno često i opterećuje, ali saznanje da su oni tu i da imate na koga da se oslonite, može vam pomoći da upravljate svojim stanjem.
Vežbanje je veoma korisno u suočavanju i upravljanju depresijom. Vežbe visokog intenziteta oslobađaju endorfin, koji podstiče pozitivno raspoloženje. Ali, verovatno ćete imati problema da se uključite u vežbanje visokog intenziteta, verovatno će vam biti potrebna sva snaga koju imate da se naterate da uopšte bilo šta radite. Vežbe niskog intenziteta su, takođe, veoma korisne, podstiču rast novih ćelija u mozgu i stvaranje novih neuronskih veza, koje poboljšavaju funkcije mozga. Ako se osećate previše iscrpljeno, pronađite aktivnost na koju ćete moći sebe da nagovorite i koja će vam biti prijatna (ili vam neće biti neprijatna) – važno je da imate u svesti da radite nešto korisno za sebe i da je neophodno da to uradite, koliki god otpor osećali.
Držite se terapije. Ako idete kod terapeuta, idite redovno i pratite proces. Ako ne osećate da vam to išta pomaže, možda treba da promenite terapeuta, odnosno, terapeutski metod. Ako uzimate lekove, uzimajte ih kako je propisano i nemojte prekidati ako se osećate bolje. Doslednost je veoma važna u lečenju i upravljanju depresijom i zato dozvolite lekarima da procene kada treba da smanjite doze ili prestanete sa terapijom.
Neka vežba zahvalnosti postane deo vaše dnevne rutine. Depresija je zaista dobra u pojačavanju negativnog samogovora – vaš unutrašnji kritičar i saboter postaje najglasniji i dominantan u vašim mislima. Praktikovanje zahvalnosti je direktno suprotstavljanje toksičnim mislima i može predstavljati veliki izazov, ali vam može doneti i značajno olakšanje.
Radite nešto u čemu uživate. Uobičajeno obeležje depresije je nedostatak zadovoljstva, ili interesovanja za aktivnosti u kojima ste nekada uživali. Iako možda ne želite da radite bilo koju od tih stvari, ohrabrite sebe da radite nešto iz repertoara rutine prijatnosti (čitanje, pisanje, slušanje omiljene muzike, gledanje serija, bavljenje biljkama, igranje sa kućnim ljubimcima…).
Provedite više vremena napolju. Sve više istraživanja sugeriše da boravak na otvorenom može poboljšati mentalno zdravlje i smanjiti stres. Idite u obližnji park, šetajte, ili makar izađite na terasu, ili u dvorište i držite otvoren prozor, kad god možete.
Depresija utiče na telo, duh, um, na našu ličnost, kvalitet života i naše odnose. Ne možete tek tako izaći iz depresije, ali ciljano i svesno angažovanje u upravljanju depresivnim stanjem, može vam pomoći da priđete bliže izlasku i da se osećate malo bolje.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
