Da li vaši mehanizmi odbrane ugrožavaju partnerske odnose?
Kada se osećamo ugroženo, reagujemo defanzivno – dižemo svoje odbrambene zidove, aktiviramo odbrambene mehanizme, najčešće sasvim nesvesno i automatski. Koristimo prirodan manevar samozaštite, koji smo usvojili vrlo rano u detinjstvu, koji ima svoju svrhu. Međutim, odbrana vremenom postaje sputavajuća i sprečava lični rast i razvoj, postaje neprobojna emocionalna tvrđava, koja vas zarobljava u ogorčenju i očekivanju da druga osoba „položi vaše testove i probije vaše zidove“.
Da bi bilo kakav odnos uspeo, da bi se uspostavilo poverenje i ljubav, odbrane se moraju prevazići i nadrasti.
Ovo su najčešći obrasci odbrambenih odgovora u bliskim odnosima odraslih.
Napad na ličnost
Ovo je vrsta odbrane koja zahteva pobedu po svaku cenu. Jedan partner pokušava da navede drugog da posumnja u svoju vrednost ili pravo na sopstveno mišljenje. Često se izražava kroz optužbe tipa „ti nikad ne slušaš“, „ne čuješ nikog osim sebe“, „zašto bi trebalo da ti verujem“, ili niskim udarcima u stilu „ti se nikad ne sećaš bilo čega što kažem, pa zato nema svrhe ni da ti pričam bilo šta“. Napad na ličnost je emocionalni atentat na drugu osobu i obično rezultira sličnim kontranapadima.
Defanziva (skretanje)
Ova odbrana se manifestuje kao pokušaj da se „napadač“ izbaci iz ravnoteže. Osoba koja se brani koristi minimiziranje, kroz izjave tipa „praviš od muve slona“ ili menja temu „trebalo bi da pričamo o nečemu važnijem, što stvarno ima smisla“. Mnogi defanzivci pokušavaju da preokrenu svoju poziciju izjavama poput „ti radiš istu stvar, samo pet puta gore“.
Zastrašivanje (pretnje)
Ima mnogo načina na koje se manifestuje odbrana zastrašivanjem i pretnjama, koje nisu bukvalni, već samo nagoveštavaju da se može desiti nešto loše i da druga osoba treba da se povuče, pre nego što zažali. To su izjave „poništavanja“ tipa „šta ti uopšte znaš o tome“ ili „nemaš nikakve činjenice i to jednostavno ne prihvatam“. Tu je i „osnaživanje odbrane“ kroz izjave tipa „svi se slažu sa mnom“ u kojima se navode prijatelji, članovi porodice i osobe koje su neka vrsta autoriteta, kao svedoci ispravnosti. Ako ništa ne uspeva, na kraju bes eskalira i dolazi do otvorenijih pretnji, tipa „ovo mi se smučilo i ako ne prestaneš, zažalićeš“.
Glumljenje popuštanja
Iako se prepoznaje uglavnom kao ženski mehanizam odbrane i muškarci ga često koriste. Najčešće se pokazuje kroz preuveličavanje sopstvene krivice, kako bi se druga osoba „razoružala“. „Grešim, priznajem, hajde da jednostavno prestanemo da se svađamo“ ili „dobro, neću da se svađam, biće kako ti hoćeš“ – ove izjave se koriste da bi kod partnera izazvale osećaj krivice i poraženosti i često rezultiraju time što druga osoba „poklanja“ pobedu.
Opravdavanje
Kada osoba oseća da je optužena, kao na suđenju, pokušava da izazove partnera da se predomisli, da oseti da je napad nepravedan i da odustane. Ova strategija odbrane daje priznanje drugoj osobi, da ima moć i da bi trebalo da je koristi pravednije i zasniva se na ubedljivim opravdanjima tipa „stvarno sam hteo da dođem na vreme, ali šef me je angažovao u poslednjem trenutku, bilo je hitno“ ili „kako ti nikad ne pomažem, kada sam prošlog meseca sredio ceo podrum“, ili „šta god da uradim, tebi nije dovoljno dobro, iako ja dajem sve od sebe“.
Rušenje sopstvenih odbrambenih zidova
Da bi ste prevazišli odbrambene obrasce i usvojili bolji način komuniciranja sa partnerom, potrebno je da primenite sledeće:
Zaustavljanje
Kada oba partnera napadaju i brane se, sukob eskalira i nema načina da jedan stane i sasluša onog drugog. Ali, to je neophodno. Da bi jedna strana osećala da je shvaćena, druga mora stati i saslušati je. Slušanje i razumevanje nečije tačke gledišta ne podrazumeva automatsku saglasnost, a to i nije cilj. Cilj je da naučite da stanete i iz režima napada i odbrane pređete na slušanje i razumevanje.
Prevazilaženje ega
U onome što vam partner govori, koliko god bilo optužujuće i neprihvatljivo, uvek postoji zrno istine. Zato pokušajte da prevaziđete ego, koji stvara potrebu da poništite rečeno, da naterate partnera da se oseća krivim i da se povuče, već prihvatite da tu postoji nešto što je istinito o vama samima i što vam daje smernice kako da to popravite i kako da bolje funkcionišete u odnosu.
Otpornost
Možete naučiti da bolje prihvatate sukobe i optužbe – da ih ne doživljavate kao uvredu, bezobrazluk, poraz, da se ne osećate ugroženo. Ne mora svaka reč da vas pogađa u srce i izaziva reakcije. Možete pokušati da ne uzimate zdravo za gotovo ono što je rečeno i kasnije možete ispitati to što je rečeno iz šire perspektive.
Traganje za višim istinama
Držati se predrasuda i osuda, čak i ako su u službi zaštite, siguran je način da ostanete iza svojih odbrambenih zidova i da se nikada zaista ne približite drugoj osobi. Možda partner vidi nešto što vi ne vidite i ako pokušate da priđete problemu sa saosećanjem i ljubaznošću, možete početi zajedničku potragu za višom istinom, koja može poboljšati odnos.
Učenje neutralnih izjava
Umesto da odgovarate na napad napadom, možete naučiti da ga transformišete u pozitivan izraz. Evo nekoliko primera:
„To mi je teško da prihvatim, ali možda ima istine u tome, daj mi neke primere.“
„Uznemiren si i napadaš me, pa mi je teško da se ne branim. Mogu bolje da te čujem, ako pokušaš to da izneseš na smireniji način. Možeš li?“
„Ja to vidim drugačije. Hoćeš da čuješ prvo moju verziju, ili prvo da izneseš svoju?“
„To me zaista povređuje. Pomozi mi da razumem šta hoćeš da kažeš.“
„Ne mogu da čujem šta ti treba, zbog načina na koji govoriš, ali želim da čujem. Možeš li da me manje okrivljuješ, jer želim da shvatim, a moja odbrana me ometa.“
Cilj je rušenje odbrambenih zidova i prihvatanje i davanje kritike na način koji proširuje vidike i koji ne narušava poverenje. Možete se svesno odupreti svojoj odbrani i naučiti da istražujete i slušate, a što više vežbate, biće vam sve lakše.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.