Viši nivo svesti – mudrost i blagostanje
Starenje se u našoj kulturi povezuje sa opadanjem svih moći – kognitivnih sposobnosti, zdravlja, sposobnosti za uživanje u životu. Ali za drevne kulture starost je značila mudrost stečenu kroz životno isksutvo, smirenost i široku perspektivu, koja omogućava dublje razumevanje i veću toleranciju. Verovatno živimo na baš pogrešan način – kad pomisao na starost izaziva strah i gnušanje, umesto poštovanja. Novija istraživanja se zapravo vraćaju ka poznatom i postojećem, onom što ljudski rod nosi u genima i u kolektivnom nesvesnom, utvrđujući da sa starošću raste tendencija doživljavanja pozitivnih osećanja.
Naučnici su utvrdili i tendenciju povećanja nivoa svesti sa godinama, što bi moglo da bude ključno objašnjenje za „paradoks blagostanja“ u zrelijim godinama, navodeći da je pažnja važna komponenta zdravog starenja.
Sklonost ka rasutoj pažnji ide zajedno sa pozitivnim i negativnim emocijama koje nas opredeljuju u mladosti – entuzijazam, strah, interesovanje, neprijateljstvo, procesuiranje događaja iz prošlosti, briga zbog budućnosti. Važnost vremena koje prolazi, različita je u različitim životnim dobima, a stariji prepoznaju tu važnost više od mlađih, ali bez očekivane anksioznosti u odnosu na svest o ograničenom vremenu koje je pred njima (paradoks blagostanja).
Sa godinama i povećanjem nivoa svesti, povećava se sposobnost za boravak u sadašnjem trenutku – umesto brige zbog protoka vremena, dolazi fokus na ono što jeste, na život koji je u toku. Što je veća pažnja koju imate u sadašnjem trenutku, to je viši nivo dobrog raspoloženja i pozitivnih osećanja.
Dakle, svesnost se može (i treba) povećati sa godinama, a pažnja može pomoći da upravljamo emocijama i kanališemo stres. Tako funkcioniše prirodan rast i razvoj – ka svesnosti, mudrosti i smirenosti.
Pročitajte i ovo: Kako da prevaziđete gubitak i otpustite prošlost
Negovanje svesnosti može biti sredstvo za održavanje emocionalnog blagostanja i stabilnosti u suočavanju sa životnim izazovima. Veća svesnost rezultira pozitivnim emocijama, koje opet utiču na bolje fizičko zdravlje.
Sprovodeći istraživanja, naučnici su primetili da su stariji generalno svesniji nego mlađi – u rasponu od 30. do 60. nivo svesnosti se značajno menja i podiže – što oni pripisuju pomeranju vremenske perspektive.
Mlađi ljudi su obično više fokusirani na budućnost – postavljanje ciljeva, razvoj karijere, zasnivanje porodice – sva životna postgnuća su pred njima i oni razmišljaju i prave planove kako da ih dosegnu. Međutim, u srednjim godinama ta postignuća su već godinama deo naše svakodnevice – ostvarili smo se u svim, ili u većini životnih oblasti, naša dostignuća su nas prerasla i počinju da nas opterećuju. Vreme pasioniranog ljubavnog života, roditeljstva, ostvarenja ambicija je za nama, ne zato što nam opada moć postignuća, nego zato što se prioriteti menjaju i što se sa godinama prirodno sve više okrećemo sebi i svom unutrašnjem životu.
Tako se prirodno odvija životni ciklus. S obzirom na to da smo se udaljili od prirodnog načina života, namećući sebi visoke standarde, visoke ciljeve, brojne zadatke i ogromnu količinu stresa, stičući mnogo brže mnogo više iskustva nego što uspevamo da obradimo, ne možemo čekati da ostarimo da bismo dosegli svesnost i mudrost. U savremenom svetu, potreba za svesnošću, mudrošću i duhovnošću, zahteva da radimo na proširivanju perspektive, na podizanju svoje svesti, na držanju pažnje u momentu u kome jesmo. Ta pažnja je naše sidro u realnosti, bez koga se lako gubimo u izmaglici iluzija i očekivanja.
Zato i naučnici preporučuju duhovne prakse za vežbu svesnosti, kao što je meditacija ili vežbe disanja, koje u bilo kom životnom dobu mogu pomoći u povećanju emocionalnog blagostanja.
Pročitajte i ovo: Vežba koja će vas rasteretiti i učiniti da uživate u svakom danu
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.