Tri faze menopauze (odgovori na najčešća pitanja)
Menopauza je životna faza u kojoj prestaje mesečni ciklus, normalan je deo starenja i označava kraj reproduktivnog doba. Obično se javlja u kasnim četrdesetim i ranim pedesetim, ali osobe kojima su hirurški uklonjeni jajnici, takođe imaju menopauzu. Prirodna menopauza, koja nije uzrokovana operacijom, ili drugim zdravstvenim stanjem, definiše se kao puna godina bez menstrualnog krvarenja. Prepoznaju se tri faze menopauze – perimenopauza, menopauza i postmenomapuza, u toku kojih se telo prilagođava promenama.
U periodu perimenopauze, ciklus počinje da se menja, osećate drugačije simptome pred menstruaciju, primećujete promene u obilnosti i trajanju. U prvoj fazi menopauze, u toku je tranzicija, koja može da traje i desetak godina pre početka druge faze menopauze. Poslednjih nekoliko godina perimenopauze, pad hormona estrogena se ubrzava i tada mnoge žene počnu da osećaju prve simptome, iako još uvek imaju ciklus i tokom ovog perioda još uvek mogu da zatrudne.
Druga od tri faze menopauze je ono što konkretno i nazivamo menopauzom – period kada je prošla cela godina od poslednje menstruacije. Ako je prošlo 11 meseci i menstruacija se opet pojavila, onda još uvek niste u menopauzi, i evidencija počinje ispočetka.
Kada prođe 12 meseci bez ciklusa, počinje postmenopauza i tokom treće faze menopauze možete osetiti olakšanje i smanjenje, ili prestanak svih neprijatnih simptoma, kao što su talasi vrućine, nesanice, glavobolja, razdražljivost… U periodu postmenopauze, kao rezultat niskog nivoa estrogena, postoji povećan rizik od osteoporoze i bolesti srca.
Simptome menopauze prepoznajete najčešće kao noćno znojenje, iznenadne vrele talase, ili talase hladnoće, nelagodnost u toku seksa zbog suvoće vagine, potrebu za čestim mokrenjem, nesanicu, emocionalne probleme, suvoću kože, očiju, usta.
Pročitajte i ovo: Prvi simptomi perimenopauze
U toku prve faze menopauze, takođe možete uočiti i simptome kao što su preosetljivost dojki, pogoršanje PMS-a, nepravilnu pojavu menstruacije (izostajanja i preskakanja), obolniji ili manje obilan ciklus. U vrlo neprijatne i uznemirujuće simptome koje možete imati u toku menopauze spada i iznenadno „uzlupavanje“ srca (bez ikakvog razloga), česte glavobolje, bolovi u mišićima i zglobovima, teškoće sa koncentracijom i rasejanost, dobijanje na težini, stanjivanje, ili gubitak kose.
Ovi simptomi su znak da jajnici proizvode manje estrogena ili znak povećanog variranja nivoa hormona. Ne iskuse sve žene ovakve simptome, ali ako osećate ubrzan rad srca, glavobolje, promene u mokrenju, treba da se uverite da li postoji i drugi uzrok ovih simptoma.
Jedan od najčešćih simptoma su valunzi, talasi vrućine koji mogu izazvati zajapurenost lica, znojenje, ili osećaj hladnoće nakon talasa vrućine, mogu se dešavati u bilo koje doba dana i imati različito trajanje. Pojedine žene iskuse valunge samo u kratkom peridou prve faze menopauze, a neke valunzi prate godinama, ali smanjuju se, kako postmenopauza odmiče.
Jedna od promena koju žene primećuju u toku menopauze jeste i pojačana maljavost na licu – hormonske promene kroz koje telo prolazi, donose nešto viši nivo testosterona u odnosu na estrogen, što izaziva pojačan rast dlaka na licu. Ovu neprijatnu pojavu možemo suzbijati kozmetičkim sredstvima, ali nešto je teže izboriti se sa problemom koncentracije i rasejanosti, koji se periodično javljaju i uglavnom su prolazni. Pokazalo se da stimulativne aktivnosti kao što su rešavanje kvizova, čitanje i vežbanje pomažu da se kognitivne sposobnosti održe. Imajte na umu i da emocionalni poremećaji, kao što je anksioznost i depresija, takođe mogu uticati na pamćenje. Ako tokom bilo koje faze menopauze iskusite simptome depresije, potrebno je da se obratite lekaru, kako bi se isključili drugi uzroci pojave depresije (kao što je poremećaj rada štitne žlezde). Upravaljanje emocionalim promenama tokom menopauze može biti teško, ali je moguće, a pomaže i terapija (hormoni, antidepresivi) koju propisuje lekar. Takođe je od pomoći i sama činjenica da znate da je ono što vam se dešava posledica procesa preomena, kroz koje prolazite tokom menopauze.
Pročitajte i ovo: Treba li vam mentor za menopauzu?
Nivo estrogena, odnosno njegovo smanjenje, može uticati i na probleme sa kontrolom bešike, jer estrogen kontroliše i menstruaciju i promene u trudnoći, i pomaže u održavanju zdravlja sluznice bešike i uretre, mišića karličnog dna i materice. U toku života, ovi mišići slabe i popuštaju (to se dešava i tokom trudnoće, zbog porođaja ili povećanja telesne težine), pa dolazi do nevoljnog ispuštanja mokraće. Specifični problemi sa kontrolom bešike uključuju stresnu inkontinenciju – curenje kada kašljete, kijate, skočite, ili podignete nešto teško, otežano mokrenje, kao i čestu potrebu za mokrenjem tokom noći.
Intervencija uklanjanja materice, histerektomija, ne izaziva automatski menopauzu – kada se materica ukloni hirurškim putem, svakako prestaje menstruacija, ali ako jajnici nisu uklonjeni, oni nastavljaju da proizvode hormone i menopauza će biti usporena.
U toku bilo koje faze menopauze, simptomi se mogu tretirati i ublažavati na različite načine, ali stanje menopauze se ne smatra nečim što treba lečiti. To je prirodan proces, a simptome koji vam otežavaju život mogu se ublažiti hormonskom terapijom i nehormonskim tretmanima. Sasvim je individulano kakve ćete simptome imati i koja vrsta tretmana će vam najviše pomoći, tako da je važno da se konsultujete sa lekarom, uradite potrebne analize i isprobate predložene tretmane. Oni se mogu korigovati i uskladiti sa vašim potrebama, a svakako je korisno da pored hormonske terapije probate i različita prirodna sredstva, čajeve i suplemente koji mogu ublažiti i olakšati neprijatne simptome menopauze.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
