ADHD u srednjim godinama – osnovni saveti za žene
Konačno postoji naučna potvrda o tome da su žene na jedinstven način pogođene ADHD-om, da su njihovi simptomi i implikacije različite u odnosu na muškarce i da im je potreban pravilan i prilagođen tretman.
Poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje može se javiti kod žena u kasnim četrdesetim, a teško je prihvatiti tu mogućnost – ADHD je poslednje što nam pada na pamet i što bismo povezale sa simptomima i problemima koje imamo. Racionalnost nas uverava da ti problemi nastaju zbog napora da održimo korak sa užurbanim načinom života, prepunim zahteva i obaveza na svim nivoima, da ispunimo očekivanja da budemo superžene i na poslu i kod kuće. Pritom nas dodatno remeti tehnologija savremene komunikacije (telefon se neprekidno oglašava i stalno smo onlajn), pa ko ne bi bio rasejan veći deo vremena?
Međutim, ADHD se sve češće konstatuje kod žena u srednjim godinama i sada znamo da osim očekivanja rodnih uloga i ispunjavanja kulturnih normi, postoje i biološki razlozi zbog kojih žene prijavljuju simptome poremećaja pažnje.
Ipak, društvo i dalje ima tendenciju da posmatra ADHD kao problem dečaka i muškaraca. Žene i njihova jedinstvena iskustva, kao što su hormonske promene tokom srednjih godina, bile su naknadna pomisao. Vreme je da se to promeni i da žene prestanu da pate u tišini i zbunjenosti, noseći se sa svojim simptomima na teži način.
Činjenice koje treba da znate o ženama i ADHD-u
Žene su sklonije da maskiraju i internalizuju svoje simpotme (preosetljivost, preterano razmišljanje, opsesivne misli) umesto da pokazuju spoljašnje simptome poput hiperaktivnosti ili impulsivnosti (iako se i oni mogu manifestovati).
Pošto se od žena očekuje da budu negovateljice, one često prekomerno kompenzuju ADHD ugađanjem ljudima i perfekcionizmom, što ih dodatno iscrpljuje.
Tokom perimenopauze i menopauze, žene mogu prvi put razviti simptome ADHD-a, ili doživeti njihovo pogoršanje, koje se ispoljava kao magla u mozgu, teškoće sa pamćenjem, povećane agitacije (stanje mentalnog nemira praćeno nesvrsishodnom motornom aktivnošću), poteškoće u izvršavanju zadataka…
Zbog nedostatka dijagnoze i lečenja, žene koje imaju ADHD mogu razviti sekundarna ponašanja, kao što su poremećaji u ishrani, promiskuitetno ponašanje, prekomerna potrošnja, depresija i anksioznost.
Mnoge žene sa nelečenim ADHD-om bore se sa regulisanjem emocija i razvijaju sindrom straha od odbacivanja, što komplikuje veze i odnose i rezultira osećanjem izolacije i stida.
Pročitajte i ovo: Poremećaj ishrane u srednjim godinama – patnja u tišini
Kako možete sebi da pomognete
Regulišite svoju rutinu spavanja. San uklanja toksine iz mozga i pomaže mentalnoj i emocionalnoj jasnoći. Nemojte odlagati odlazak na spavanje da biste obavili druge stvari – neka vam redovan zdrav san bude prioritet. Oduprite se iskušenju da se fokusirate na neki projekat noću, kad naizgled ima najmanje ometanja. Pronađite jastuk koji vam najviše odgovara, koristite pamučnu posteljinu u kojoj ste držali vrećice lavande, ili stavite lavandu ispod jastuka. Uključite beli šum, kako biste ublažili sklonost mozga da reaguje na senzorne stimulanse dok spavate.
Prepoznajte kako ADHD utiče na vaš odnos sa hranom. Mnoge žene sa ovim poremećajem koriste hranu kao utehu ili stimulaciju. Izbegavajte rafinisane šećere, veštačke zaslađivače i hranu sa visokim glikemijskim indeksom, jer to utiče na povećanje rasejanosti i osećanja magle u mozgu. Konsultujte se sa svojim lekarom u vezi sa uzimanjem gvožđa, magnezijuma i cinka da biste regulisali hemiju mozga. Zapamtite da nikada ne treba da budete previše gladni, ljuti, usamljeni ili umorni i nastojte da svakodnevno poštujete ove smernice. Oslonite se na bliske osobe, podelite svoje misli i osećanja, odmarajte se dovoljno i jedite umereno.
Razmotrite hormonsku terapiju. Promena nivoa hormona ima brojne efekte na mozak, a tokom perimenopauze i menopauze dolazi do smanjenja estrogena koji reguliše važne neurotransmitere, kao što su dopamin (izvršno funkcionisanje), serotonin (regulacija raspoloženja) i acetilholin (pamćenje). Niži nivo ovih neurotransmitera izaziva pojavu simptoma sličnih ADHD-u.
Negujte svoju osetljivost i vežbajte samosaosećanje svakodnevno – mnoge žene sa ADHD-om razvijaju strah od odbacivanja, delimično zbog preosetljivosti – njihova čula i emocije su pojačane. Radite sa somatskim psihologom, ili pronađite neku duhovnu praksu, koja pomaže da uključite telo u svoje putovanje isceljenja i osnažite sposobnost samoregulacije. Vežbanje utelovljenja je od suštinskog značaja za oslobađanje starih trauma, razvijanje samosvesti i kultivisanje samopouzdanja i jasnoće. Ne možemo samo da razmišljamo o svom putu kroz promenu, potrebno je da tu promenu otelotvorimo.
Komunicirajte sa partnerom o svojim jedinstvenim potrebama. Mnoge žene sa ADHD-om bore se sa slušanjem, nemaju pažnju, zaboravljaju šta im je rečeno (ili to uopšte nisu ni čule), nestrpljive su i preterano reaguju, što može dovesti do pogoršanja komunikacije i stvaranja napetosti u partnerskom odnosu. Da biste bolje komunicirali, idite zajedno u šetnju – hodanje pomaže u fokusiranju i ova aktivnost će vam omogućiti da razgovarate o važnim stvarima. Objasnite partneru šta vam se događa, šta osećate i kroz kakva iskustva prolazite, kako biste postavili granice i prestali da se krijete iza maske ugađanja drugima i perfekcionostičkih nastojanja da partneru nadoknadite ono što mu u odnosu nedostaje. Potrebno je da stavite sebe na prvo mesto otvoreno i da računate sa tim da ćete ponekad razočarati druge, da biste brinuli o sebi, kako biste se dugoročno osećali bolje i imali više da pružite. Od vitalne je važnosti za vaše odnose da bliski ljudi to znaju i razumeju.
Nemojte potcenjivati darove svog mozga koji drugačije funkcioniše – preosetljivost i izmeštenost daju vam drugačiju perspekitvu, izoštrenu intuiciju, veću senzitivnost i oštriju percepciju, sposobnost razmišljanja van okvira, sposobnost da obavljate više zadataka i da razmišljate vizionarski. Svetu je to potrebno od vas, zato nastavite da sijate svojim svetlom.
Pročitajte i ovo: Vi i vaš fantastičan um – psiha u menopauzi
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
