Da li se wellness pretvara u statusni simbol i igru imidža?

Nedavno sam počela da razmišljam o jednom trendu koji mi je sve više zapadao za oko, ali tek sada mogu jasnije da definišem o čemu je zaista reč. Okruženi smo svetom u kojem wellness postaje više od načina života – postaje statusni simbol, mera uspeha, a ponekad i teret koji nas sputava. Wellness se može definisati kao blagostanje, i podrazumeva holistički pristup zdravlju koji uključuje fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje, težnju ka unapređenju kvaliteta života kroz zdrave životne navike, samopomoć i lični razvoj.

Ne tako davno, wellness je bila samo reč koja je označavala zdravlje i blagostanje, nešto što smo radili za sebe, za svoje telo i dušu. Međutim, nekako se u toj trci za boljim ja, ovo pretvorilo u nešto sasvim drugo. Wellness, odnosno, blagostanje je postao način da se pokaže koliko smo uspešni i posvećeni samousavršavanju. Joga u zoru, organska ishrana, meditacije… sve to više nije samo za naš mir, već i da pokažemo svetu koliko vredimo.

Blagostanje kao teret!?

Ali, šta se dešava kad ovo postane teret? Kad naše težnje za boljim zdravljem, umom, telom postanu ne samo lični ciljevi, već i očekivanja koja moramo ispuniti pred drugima? Osećam da smo zaboravili pravu svrhu svega ovoga. Umesto da nam donosi mir i zadovoljstvo, ovo postaje izvor stresa i pritiska. Kao da se takmičimo sa samim sobom, a i sa svima oko nas, u nekoj vrsti wellness maratona.

Znate, oduvek sam verovala u moć iskrenog ličnog razvoja. Ali kad taj razvoj počne da nas guši, kad postanemo robovi sopstvenih očekivanja i očekivanja društva, tada je vreme da se zapitamo – radimo li to zaista za sebe? Ili je to postalo još jedan posao, još jedna obaveza, još jedan način da se dokažemo u ovom brzom svetu?

Igra imidža – ko je bolja verzija sebe

I tu dolazimo do još jedne važne dimenzije ove cele priče o wellness iluziji. Nije samo u pitanju pretvaranje wellnessa u sredstvo za povećanje produktivnosti, već i njegovo pretvaranje u nešto mnogo složenije i suptilnije – statusni simbol. Živimo u društvu koje na pijedestal stavlja uspeh, efikasnost, a wellness aktivnosti, kao što su skupe članarine u fitnes centrima, specijalizovane dijete ili ekskluzivni retreatovi, postaju ne samo sredstvo za brigu o sebi već i način da pokažemo svetu koliko vredimo.

Primetila sam kako ove aktivnosti, koje bi trebalo da budu lični izbor za unapređenje zdravlja i blagostanja, postaju vidljivi pokazatelji našeg društvenog statusa. Više nije samo stvar u tome da se brinemo o sebi, već i u tome kako to izgleda u očima drugih. U ovoj igri imidža, wellness postaje nešto što se meri i vrednuje prema spoljašnjim standardima, a ne prema unutrašnjem osećaju ispunjenosti i zadovoljstva.

Sve to vodi ka iskrivljenom pogledu na blagostanje. Umesto da bude put ka ličnom zdravlju, postaje oruđe za potvrđivanje našeg mesta u društvu. I nije to samo stvar elitizma ili snobizma, već nešto dublje – gubitak prave svrhe ličnog razvoja i blagostanja.

Ponekad je potrebno zastati i zapitati se – šta zapravo želimo od ličnog razvoja? Da li je to mir, zdravlje, radost? Ili je to priznanje, status, dokaz uspešnosti? Ponekad, pustiti sebe na miru, odmaknuti se od očekivanja i pritisaka, jedini je način da pronađemo prave odgovore. Na kraju dana, pravi razvoj dolazi iznutra, iz našeg mira sa samima sobom, a ne iz spoljnih očekivanja i pritiska.

Pročitajte i ovo: 5 načina da dopunite i povećate svoj nivo sreće

Naslovna fotografija: pexels.com

Vesna Laković van Kempen je sasvim slučajno postala preduzetnica u Mindfulness centru Novi Sad, a kasnije pokrenula i posao sa svojim suprugom u oblasti inovacija online obrazovanja – Bujoo education. Večiti volonter i aktivista, ljubitelj sarkazma, astrologije, filmova. Učesnici njenih edukacija je opisuju kao posvećenu i iskrenu, a bliski ljudi kao duhovitu, empatičnu i borbenu. Sebe opisuje kao nekog ko retko odustaje, obožava spontanost i nesvakidašnje ljude, a nada se da će jednoga dana postati pisac SF romana.