Povećanje produktivnosti – evo zašto ne morate biti jutarnji tip da biste bili uspešni

Opšte je uverenje da su ranoranioci produktivni i uspešni, dok se naširoko promovišu navike uspešnih ljudi, koje obavezno uključuju ustajanje u cik zore. Ako spadate u osobe kojima je cik zore sve pre deset sati, a mozak vam najbolje radi noću, kad se sav „normalan svet“ isključuje i gasi, niste osuđeni na neuspeh.

Ukoliko možete sebi da organizujete život tako da pratite svoj prirodni ritam, blago vama – većina noćnih ptica mora da se uklapa u dnevni način života, ali i tada je moguće povećanje produktivnosti i uspešan profesionalni život.

Povećanje produktivnosti za noćne ptice

Cirkadijalni ritam i povećanje produktivnosti

Svako ima specifičan cirkadijalni ritam, koji upravlja ciklusima spavnja i buđenja, na koji mogu uticati spoljašnji faktori, kao što su svetlost i toplota. Vaš hronotip (specifičan cirkadijalni ritam) određuje kada je za vas prirodno da se uspavate i probudite i kada se osećate najbudnije i najproduktivnije.

Neki ljudi su jutarnji tipovi, neki večernji, a neki ne spadaju ni u jednu od ovde dve grupe. Uobičajena podela hronotipova je na ranoranioce i noćne ptice, ali za treću grupu ne postoji zajednički naziv.

Istraživanja su otkrila postoje određeni genetski markeri koji nose predispoziciju da se osećamo budnije uveče ili ujutru, što znači da su ljudi genetski kodirani da budu produktivniji u različito doba dana.

Jutarnji tip ljudi je mentalno najbudniji u podne, dok se večernji aktivira popodne ili uveče. Ako ste večernji tip, verovatno provodite dobar deo prepodneva bunovni i dekoncentrisani, ne uspevajući da završite zadatke, a zatim to nadoknađujete ostajući noću budni, što dovodi do toga da nedovoljno spavate i opet ustajete rano, umorni i sa maglom u glavi.

Dobar režim spavanja je od suštinskog značaja za dobro zdravlje – nedovoljan noćni odmor može dovesti do povećanog rizika od gojaznosti, hipertenzije i srčanih oboljenja.

Ne može svaki noćni tip da prilagodi radno vreme svom hronotipu, ali vaš prirodni ritam može raditi za vas i onda kada morate da se pridržavate dnevnog rasporeda rada. Možete postići povećanje produktivnosti ako svoje dnevne zadatke uskladite sa svojim nivoima budnosti i uključenosti.

Podela posla prema nivou budnosti

Ujutru, kada vam nije baš bistra glava i još uvek se rasanjujete, dok drugi upravo imaju najproduktivnije doba dana, možete raditi administrativne ili fizičke poslove, odnosno, poslove u kojima se ne morate baviti kognitivno složenim zadacima. Kasnije u toku dana (verovatno posle ručka, kad svima opada energija, a vi ste najzad budni) možete raditi mentalno najzahtevnije poslove.

Ako možete deo posla obavljati kod kuće, možete uveče napraviti pripremu, ili odraditi najzahtevnije delove, koje ćete sledećeg dana dopuniti ili implementirati i uklopiti. Povećanje produktivnosti se odnosi na to da najzahtevnije zadatke obavljate u vreme kada su vaše kognitivne sposobnosti na vrhuncu, a da se i dalje uklapate u uobičajeno radno vreme.

Mnogi ljudi kojima teško pada jutarnji ritam života nadoknađuju nedostatak noćnog sna popodnevnim spavanjem – navikli su da tako funkcionišu. Mnogi su otkrili da im buđenje posle sat ili dva popodnevnog spavanja pada teže nego ustajanje ujutru i da se najbolje osećaju kada samo „dremnu“ – dvadesetak minuta popodnevnog sna ih osvežava i regeneriše i omogućava im bolje upravljanje vremenom i povećanje produktivnosti.

To znači da je veoma važno da uskladite svoj ritam spavanja sa svojim hronotipom i načinom života, jer su odmor i san od fundamentalne važnosti za vaše zdravlje.

Pročitajte i ovo: Niko ne zaslužuje da bude nesrećan i frustriran trećinu svog života

Eksperiment za povećanje produktivnosti

Sprovedite sopstveno istraživanje i eksperiment, kako biste otkrili šta vas najviše osvežava, kako i kada se najbolje odmarate, i kako i kada najbolje radite.

Spavajte i budite se u različito vreme, kako biste otkrili dobitnu kombinaciju – da li vam je lakše da ustanete rano ujutru (iako niste naspavani) i da trošite svoje rezerve energije tokom dana, da biste ih nadoknadili popodnevnim snom? U kom delu dana imate najviše energije, a kada vam energija opada? Da li se to menja kada sebi obezbedite više povezanih sati spavanja? Pratite kako se osećate i svaki novi obrazac isprobavajte tokom nedelju dana – vodite dnevnik, da biste pratili svoje vreme spavanja, buđenja i nivoa energije tokom dana.

Zabeležite sve padove energije u određeno doba dana i vidite kako su povezani sa vašim ranim ili kasnim odlaskom na spavanje, odnosno, buđenjem.

Vaš hronotip se vremenom može promeniti

Da biste otkrili svoj hronotip, potrebni su vam dokazi – kada ih prikupite nakon praćenja svojih obrazaca spavanja i nivoa energije, znaćete. Ako ujutru teško ustajete i dugo ste bunovni, možda ste večernji tip. Ako ste prepodne u svom elementu, ali vam popodne opada energija i imate potrebu da se odmorite i opustite, verovatno ste jutarnji tip. Ako niste primetili dosledne obrasce, verovatno ste prilagodljivi i ne spadate ni u ranoranioce ni u noćne ptice.

Sa godinama, postoji tendencija da „izađete“ iz svog tipa odnosno, da postanete više jutarnji tip, iako ste ranije bili noćni tip.

Kada ste razumeli svoj hronotipl važno je da ustanovite zdravu rutinu spavanja – kako zbog zdravlja i ukupnog blagostanja, tako i da biste postigli povećanje produktivnosti.

Bez obzira na to koji ste hronotip, možete se generalno osećati svežije i odmornije, kada imate doslednu rutinu spavanja, a to znači da zaspivate i budite se u isto vreme – čak i ako je to vreme „iseckano“ budnim periodima noću i spavanjem preko dana.

Ako možete da „ukradete“ destak minuta dremke u kritičnim trenucima, kada vam se oči sklapaju, a energija opada, možete se značajno osvežiti i nastaviti da radite sa punom koncentracijom. Ako ne možete, izlazak na vazduh, istezanje i kratka šetnja vam mogu pomoći da se tokom pauze osvežite. U svakom slučaju, dosledan raspored spavanja i buđenja vam omogućava prilagođavanje dnevnom režimu života i povećanje produktivnosti u onom delu dana kada imate više energije.

Pročitajte i ovo: Smanjite stres na radnom mestu u 6 koraka

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević