Koliko su pistaći zdravi? Sve prednosti i mane ove ukusne grickalice
Za šta su dobri pistaći, koji važe za jednu od najzdravijih grickalica? Ljudi ih jedu više od 300.000 godina, a njihova popularnost ne pokazuje znakove opadanja. Ovi mali zeleni orašasti plodovi su omiljeni zbog blagog slatkastog ukusa, zadovoljavajućeg hrskanja i impresivne nutritivne karakteristike. U njima su uživale drevne civilizacije, da bi potom ušli u savremenu ishranu kao raznovrsna i hranljiva namirnica.
Rutinski se dodaju u mešavine za granole i snack barove, dajući zgodnu opciju za užinu. Našli su se i u pecivima poput kolačića, kao i u slanim jelima poput pesta i salata. Osim toga, puter i mleko od pistaća postali su popularne alternative za one koji traže biljne opcije mleka.
Ali, da li su pistaći zaista zdravi? Evo odgovora.
Za šta su dobri pistaći?
Pistaći imaju mnoge potencijalne zdravstvene prednosti. Iako su kalorični zbog sadržaja masti, takođe su bogati proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima i poseduju manji broj zasićenih masti, što ih čini zdravim izborom kao deo uravnotežene ishrane.
Mršavljenje
Studija iz 2020. godine pokazala je da je konzumacija 50g pistaća dnevno u kombinaciji sa ishranom sa ograničenim unosom kalorija povezano sa značajno smanjenim krvnim pritiskom i telesnom težinom. Zanimljivo je da su ljudi koji su jeli pistaće u studiji prijavili manji unos slatkiša u poređenju sa kontrolnom grupom. Takođe su prijavili manji unos dodatnih masti. Ovi rezultati sugerišu da jedenje pistaća kao deo plana za mršavljenje može poboljšati ukupan kvalitet ishrane.
Kontrola šećera u krvi
Konzumiranje pistaća takođe može pomoći u kontroli šećera u krvi. Sistematski pregled i meta-analiza iz 2020. otkrili su da je konzumiranje pistaća povezano sa značajnim smanjenjem šećera u krvi i poboljšanjem osetljivosti na insulin. Stoga, pistaći mogu biti korisni za prevenciju ili lečenje dijabetesa tipa 2, kad se zajedno koriste sa drugim tretmanima dijabetesa.
Uticaj na lipide
Sistematski pregled i meta-analiza iz 2023. godine otkrili su da konzumacija pistaća može pozitivno uticati na profile lipida (masti u krvi, poput holesterola i triglicerida) i zaštititi od srčanih bolesti. Konkretno, otkrili su da je konzumiranje pistaća povezano sa značajnim smanjenjem ukupnog holesterola, LDL (lošeg) holesterola i triglicerida.
Uticaj na raspoloženje
Pistaći takođe mogu uticati na funkciju mozga i raspoloženje. Pilot studija iz 2024. otkrila je da je jedenje pistaća povezano sa poboljšanim kognitivnim performansama i raspoloženjem kod mladih odraslih osoba sa prekomernom težinom, pored smanjenja obima struka, ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida.
Uticaj na varenje
Konačno, njihova konzumacija može pozitivno uticati na mikrobiotu creva. Studija iz 2014. je pokazala da su ljudi koji su jeli 85g pistaća dnevno tokom 18 dana imali povećanje korisnih bakterija u crevima u poređenju sa onima koji su tokom studije jeli bademe. Smatra se da pistaći imaju prebiotički efekat na mikrobiotu creva. Prebiotici su supstance koje podstiču rast dobrih crevnih mikroba.
Loše strane pistaća
Iako čak i slani pistaći sadrže relativno malu količinu natrijuma, količina se brzo povećava ako pojedete više od jedne četvrtine šolje. S obzirom na ukus slane hrane, moguće je prejedanje i konzumiranje više od jedne porcije, pa pokušajte da vodite računa o veličini porcija dok grickate.
Pored toga, pistaći su kalorični zbog visokog sadržaja masti. Dok su masti u pistaćima uglavnom mono i polinezasićene masti koje su zdrave za srce, konzumacija velikih porcija može značajno doprineti vašem dnevnom unosu kalorija.
Pistaći sadrže i veliku količinu fosfora. Iako ovo nije problem za većinu ljudi, prekomerni unos fosfora može izazvati probleme kod ljudi sa bolestima bubrega. Pistaći su orasi. Ljudi sa alergijama na orahe treba da budu oprezni kad ih jedu ili bilo koju hranu koja je došla u kontakt sa njima, jer mogu izazvati ozbiljnu alergijsku reakciju.
Pročitajte i ovo: Svi pričaju o đumbir šotovima – ali, da li su zaista zdravi za organizam?
Naslovna fotografija: pexels.com
Božica Luković
