Kriza polaska u školu – kako da se prilagodite i pomognete deci u bilo kom uzrastu

Kriza polaska u školu vas verovatno nije zaobišla ni ove godine, a ako vam je ovo prva školska godina, očekujte stresno vreme, koje će teško pasti i vašem detetu i vama.

Svaki početak školske godine je naporan, od prvog do poslednjeg, jer dolazi posle leta ispunjenog zabavom i bezbrižnošću za decu, i rasterećenog od obaveza o kojima vi morate voditi računa za vas.

Takođe, u školskom uzrastu deca se brzo menjaju i svaka školska godina je novi životni period, a prekretnice, kao što su polazak u prvi razred, napuštanje učiteljice i polazak u više razrede, završetak osnovne škole i polazak u srednju, posebno su dinamične, izazovne i stresne. Svi se moraju prilagoditi novim rutinama, vremenu odlaska na spavanje, vremenu za obroke i svake godine sve većim obavezama. Sve to može biti preplavljujuće i previše za svakoga, svaki put i kriza polaska u školu može potrajati do prvih sledećih praznika i raspusta – a onda se ponoviti. Dakle, svaki put posle duže pauze, potreban je napor da se prihvate obaveze i prati dnevni ritam i svaki put se javlja manji ili veći otpor.

Kako se manifestuje kriza polaska u školu

Školski dani su dugi i naporni, a rano ustajanje možda još nije usklađeno sa ranijim odlaskom u krevet. Tokom osnovne škole deca rastu i treba im mnogo sna i dok se suočavaju sa napornim ritmom radnih dana, mogu imati emocionalne slomove, koji su rezultat umora i mentalne preplavljenosti. Iz bezbrižnih letnjih dana odjednom treba uskočiti u strogo struktuirano vreme, a emocionalni i mentalni napor koji deca ulažu u to, može stići na naplatu u vreme kad dođu kući posle škole i najzad se opuste. Deca tada mogu ispoljavati bes i plakati, što je vrsta izduvnog ventila za suzdržavanje tokom dana u školi.

Prilagodite svoja očekivanja

To znači da možete očekivati najgore u vezi sa raspoloženjem vašeg deteta nakon celog dana u školi. Uzmite u obzir sve što vaše dete proživljava i kako to utiče na njega – svako dete je različito, a vi svoje najbolje poznajete i možete mu pomoći da samo sebe upozna i bolje se snalazi u svojim osećanjima i stanjima. Razmislite o tome kako na vaše dete utiče umor, kakvo je kad ogladni, da li je radoznalo i lako usvaja nove stvari ili mrzi promene? Budite objektivni, da ne biste uvećavali ili umanjivali osećanja i adaptivne sposobnosti svog deteta i da ne biste gajili nerealna očekivanja.

Kad dete dođe kod kuće posle škole, baci svoj ranac i počne da plače ili da besni, to je zato što se oseća bezbedno da to uradi. Veći deo dana provelo je povinujući se struktuiranom okruženju, pokazujući suzdržanost i prilagođavajući se. Kad dođe kući, može da bude ono što jeste i da nađe izlaz za svoja osećanja. Sigurno i voljeno dete može se emocionalno raspasti, jer zna da je bezuslovno prihvaćeno i voljeno. I, naravno, to može biti iscrpljujuće za vas i u tom smislu, kriza polaska u školu podiže vaš nivo stresa i anksioznosti. Važno je da stvorite okruženje u kome se dete oseća bezbedno da izrazi svoja osećanja, a važno je i da za sebe imate to isto i da i sami svesno i namerno potražite izlaz za svoja osećanja i konstruktivne načine za kanalisanje stresa.

Kada sve to imate u vidu, lakše ćete prilagoditis voja očekivanja i ostati smireni. Najbolji lek za uznemireno dete je smiren roditelj – ako počnete da plačete zajedno sa njim, ili ga grdite što se tako ponaša, kriza polaska u školu će se produbiti, umesto da se smanjuje. A kada pokažete smirenost i empatiju, dete će se osećati shvaćeno i utešeno i brže će se smiriti. Vi morate biti sidro u uzburkanom moru emocija (i zato morate brinuti o sebi).

Kriza polaska u školu kod osnovaca

Da biste prevladali preplavljujuća osećanja koje vaše dete može imati nakon svakog školskog dana, nastojte da održite nizak nivo očekivanja i zahteva i da detetu omogućite da se odmori i opusti do kraja dana. Tokom prvih nedelja škole, budite tolerantni i dajte mu vremena za dekompresiju – ovo nije vreme za postavljanje noih granica, uspostvljanje novih pravila, planiranje ciljeva i uvođenje novih obaveza. Neka zahtevi budu niski, a okruženje mirno.

Pročitajte i ovo: Načini da brinete o sebi tokom jutra, kad imate decu

Kako da olakšate srednjoškolcu

Srednjoškolci su u osetljivom uzrastu, pubertet je u jeku, telesne, emocionalne i psihološke promene stvaraju vrenje na svim nivoima. Oni mogu biti zadovoljni da se sretnu sa društvom koje imaju u školi, ali to nije dovoljno da smanji krizu polaska u školu. Kad dođu kući mogu biti ćutljivi i neraspoloženi za bilo kakvu razmenu. Imajte u vidu da su celog dana odgovarali na pitanja i bili uključeni u komunikaciju i dajte im prostor koji im je potreban. Ako to znači da vaš tinejdžer ne izlazi iz svoje sobe do večere, ostavite ga na miru i nemojte zapitkivati kako je prošao dan i da li je sve u redu. Sačekajte da vaše dete dođe kod vas sa željom za razmenom i onda mu se posvetite. Ako poštujete prostor, vreme i raspoloženje svog srednjoškolskog deteta, veće su šanse da će spontano i voljno deliti sa vama, kada se odmori i resetuje.

Sa druge strane, prostor koji treba tinejdžeru, vama omogućava da imate malo vremena za sebe i za brigu o sopstvenom blagostanju. Ako to zahteva da prilagodite svoj raspored i navike, učinite to, da biste bili na raspolaganju svom detetu u večernjim satima, kada će želeti da provede sa vama malo kvalitetnog vremena.

Kriza polaska u školu u svetlu osnovnih potreba

Gladna i neispavana deca su ljuta, osetljiva i sklona ispadima. Promena opuštenog letnjeg rasporeda (jede se kad se ogladni) i prelazak na struktuiran radni dan (ako ne doručkuju ili ne iskoriste vreme za užinu, biće gladni do povratka kući), teško im pada, naročito u mlađem uzrastu. Manja deca nisu u stanju da predvide svoje potrebe i da se organizuju u skladu sa predviđanjima. Ona će to naučiti, ali dotle ih morate podsticati i podsećati. Postarajte se da imaju novac za užinu, ali i da imaju neke grickalice u rancu, u slučaju da zaborave da je kupe.

Ako imate rutinu spremanja obroka u određeno vreme, kriza polaska u školu možda zahteva da tu rutinu promenite – ako ne za celu porodicu, onda samo za dete. Postarajte se da ima spremljen obrok kad dođe kući, u bilo koje vreme i ne insistirajte na zajedničkim večerama – pomerite ritual zajedničkih obroka za vikend, ili ga održavajte sa partnerom. Ako je svima važno da se okupe za stolom za večeru, dete ne mora čekati dotle gladno – neka jede ranije, a zatim dok vi večerate neka jede voće ili neku druge omiljene grickalice. To će i dalje biti vreme za porodično druženje i povezivanje, u kome će sito dete moći da uživa, umesto da bude nervozno i frustrirano.

Korisni saveti za prilagođavanje

Mnogi savremeni roditelji imaju guste rasporede za sebe i svoju decu, održavajući funkcionisanje porodice na nivou uspešne korporacije. Čim se vrate iz škole, deca idu na sledeću aktivnost (trening, strani jezik, muzička škola), a isto funkcionišu i roditelji pohađajući teretane i kurseve i održavajući drušveni život na visokom nivou.

Ako imate visoke ambicije i očekivanja i za sebe i za svoju decu, možete biti iznenađeni što se kriza polaska u školu uopšte pojavljuje – ali uvažite ovaj posebno stresan period i rasteretite i sebe i decu koliko god možete. Odložite kretanje na treninge i vannastavne aktivnosti za nedelju, dve, tri. Uvodite jednu po jednu, ako ih ima više, razmotrite sa detetom da li su se njegova interesovanja promenila i dozvolite mu da odustane od nečeg što ga ne zanima ili započne nešto drugo, što ga interesuje.

Očistite svoje večeri od svih drugih obaveza što više možete, barem u prvih mesec dana škole – to će i vama smanjiti opterećenje, tako da možete biti sidro koje je preopterećenoj deci neophodno. Razmislite o češćem naručivanju hrane, kao biste se rasteretili i od kuhinje i proveli više opuštenog večernjeg vremena sa decom.

Uzmite u obzir svoje mentalno i emocionalno opterećenje i prihvatite se konstruktivnih promena i prilagođavanja – kriza polaska u školu je stvarna i vi morate njome da upravljate. Budite spremni i naoružajte se strpljenjem, tolerancijom i mudrošću.

Pročitaje i ovo: Ko vam je na prvom mestu – deca ili partner (i da li morate da birate)?

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević