Kada bi deca trebalo da počnu da se bave sportom?

Bavljenje sportom za dete je korisno za zdravlje i socijalizaciju, toliko znamo i bez saveta stručnjaka. Ali, kada bi deca trebalo da počnu, u kom uzrastu mogu da se opredele za neki sport i da počnu da treniraju?

Organizovano fizičko vaspitanje koje sadrži igre koje angažuju motoriku, koordinaciju, ravnotežu, praktikuju se već u vrtiću. U osnovnoj školi, deca imaju fizičko barem dva puta nedeljno, a nastava je usklađena sa uzrastom. Fizičko angažovanje se podstiče kroz igre sa loptom, vežbe na poligonu, vožnju biciklom, gimnastiku, trčanje, vežbe na gredi. Kroz fizičko vaspitanje u školi, deca obično isprobavaju i otkrivaju one aktivnosti koje im se sviđaju i koje im dobro idu.

Mogućnosti za bavljenje sportom su velike, a mnogi sportski klubovi gaje kategorije petlića, pionira, mlađih juniora i juniora. Grupni sportovi, individualni sportovi, sportovi sa loptom, atletika, gimnastika, borilačke veštine, plesovi. Sve je to dostupno deci, ali na kraju, ipak je sve individualno.

Vaše dete će možda rano pokazati interesovanje za neki sport, ili će tek u kasnijem osnovnoškolskom uzrastu otkriti neko specifično sportsko interesovanje. Možda će se pridružiti nekom klubu, a možda nikada i neće biti „sportski tip“, ili će mu vožnja biciklom biti sasvim dovoljna da ga drži aktivnim.

Ali kako da znate koliko treba da podstičete dete koje nije zainteresovano, ili kako da usmerite dete koje je zainteresovano za sve? I da li uopšte postoji neki određen uzrast za bavljenje sportom?

Kada je pravo vreme za bavljenje sportom ZA DETE

Razmotrite uzrast deteta

Ako ste se i sami bavili nekim sportom, očekivaćete da se i vaše dete uključi, ali to može biti ranije – ili kasnije – od onog uzrasta u kome ste vi počeli da trenirate. Radi se o tome da bavljenje sportom treba da bude više zabava i ventil, nego još jedna obaveza. Više igra, nego posao. A uzrast jeste faktor koji treba uzeti u obzir. Stručno je mišljenje da većina dece nije spremna za organizovane sportove pre šeste godine. Mlađa deca možda nemaju dovoljno veština, niti raspon pažnje, čak ni za jednostavne organizovane sportove.

Dakle, nemojte gurati svoje dete u neku sportsku aktivnost, pre nego što pođe u školu, a i tada obratite pažnju na razvojne karakteristike. Razvojna nespremnost mališana za bavljenje sportom je očigledna u njihovom rasponu pažnje, ograničenim osnovnim veštinama, pa čak i u zrelosti njihovog vida. Vid nije zreo do 6. ili 7. godine, što otežava praćenje i procenu brzine kretanja objekata. Od 6. do 9. godine praćenje je poboljšano, ali je i dalje ograničeno. Ovo je činjenica koja ne spada u opšte znanje i može vas iznenaditi.

Igra umesto sporta

Detetu je neophodno dovoljno mogućnosti za slobodnu igru, posebnu u predškolskom i ranom osnovnoškolskom uzrastu, kada se osnovne veštine za organizovane sportove još uvek razvijaju. Od druge do pete godine, nestruktuirana slobodna igra je najbolja aktivnost za decu.

Aktivnosti koje su pogodne za decu predškolskog uzrasta uključuju, kada imaju oko 6 godina su trčanje, bacanje i hvatanje, plivanje, vožnja bicikla sa pomoćnim točkićima. Kada krenu u školu, biće godinu dana stariji, bilo da su već napunili sedam godina, ili ih pune tokom školske godine. Uostalom, školski psiholog procenjuje zrelost za polazak u školu, razmatrajući da li je neko dete spremno da krene ranije ili kasnije (u odnosu na to kada puni 7 godina).

Bavljenje sportom početnog nivoa

Deca nisu razvojno spremna za takmičarske sportove do otprilike, 9. godine. Zato naglasak između 6 i 9 godina treba da bude na učenju novih veština, sticanju prijateljstava i zabavi. A i kada su deca dovoljno stara da razmišljaju o pobedi i porazu, fokus sporta treba i dalje da bude na zabavi. Neke aktivnosti koje su dobri sportovi početnog nivoa za decu uzrasta od 6 do 9 godina uključuju fudbal, plivanje, trčanje, gimnastiku, ples, klizanje, sportove sa reketom, beskontaktne borilačke veštine.

Razmotrite spremnost deteta

Da li vaše dete pokazuje želju da redovno učestvuje u nekom sportu duže od 10 minuta? Pitajte ga: „Da li želiš da igraš fudbal svake nedelje?“ I pre nego što ga prijavite, idite da igrate fudbal sa njim nekoliko puta. Raspitajte se da li možete da ga odvedete na trening ili kamp da stekne osećaj za to pre nego što se obaveže na treniranje.

Odluka o početku bavljenja sportom trebalo bi da bude porodična, ali ona kreće od interesovanja vašeg deteta. Mnoga deca forsirana da treniraju nešto što ne vole ili za šta nisu spremna odustaju ili pronalaze razne načine da se povuku, ili ipak istrajavaju u nečemu što mrze, samo zato da bi ispunila očekivanja. A to je tužno, jer da im je ostavljeno više vremena i pružen izbor, mogla su da ulože energiju u nešto što ih ispunjava i raduje.

Budite svesni raspona pažnje svog deteta

Svi sportovi zahtevaju određeni nivo koncentracije, sposobnost praćenja uputstava i razumevanje igre, ali neki više od drugih. Uzmimo fudbal kao primer. Nisu svi stalno uključeni u utakmicu, postoji mnogo pravila koja treba razumeti, i obraćanje pažnje je ključno, ne najmanje zbog bezbednosti.

Međutim, to ne znači da vaše malo dete ne može šutirati loptu u dvoruštu sa vama. Možda neće biti precizno i često će padati, ali zajedno ćete se zabaviti, a dete će imati mnogo osnovne korisne aktivnosti – trčanja.

Veštine potrebne za bavljenje sportom

Takođe je važno da vaše dete može da izvodi veštine potrebne za bavljenje nekim sportom, ili da je bar spremno da nauči te veštine. Ako ne, biće više frustracije i manje uživanja za sve. Hajde ponovo da upotrebimo bejzbol i fudbal kao primere.

U svim sportovima sa loptom potrebno je bacanje i hvatanje i procenjivanje brzine i putanje lopte. Posebna grupa veština potrebna je u svim sportovima sa rekvizitima (reket, palica, bambusov mač, kugla…) tako da je potrebno da procenite da li vaše dete ima te veštine, odnosno, da li pokazuje da može da ih razvije.

Kako vas angažuju sportske obaveze deteta

To uopšte nije najmanje važno pitanje. Zapravo, ponekad je ključno. Samohrane majke odlično razumeju taj deo priče i često jednostavno zaključuju da će njihova deca biti spremna za sport onda kada budu mogla sama da idu na treninge. Ni kada imate partnera u organizaciji, nije jednostavno uskladiti dodatne obaveze deteta i podeliti teret.

Uzmite u obzir lokaciju kluba, jer ako je blizu vašeg mesta stanovanja, to pojednostavljuje stvari. Takođe, razmotrite učestalost treninga – da li se održavaju dva ili više puta nedeljno i da li realno možete da ispratite češće treninge. Zauzet raspored takođe znači manje vremena za slobodnu i nestrukturiranu igru, koja je dugo od vitalnog značaja za decu. Niko ne treba da se preoptereti, ni vi, ni vaše dete. Recite DA onome što vaše dete voli i za šta imate vremena, a NE svemu ostalom.

Razmislite o trenerima

Ličnost trenera je više nego bitna, možda čak i važnija od ličnosti učitelja. Trener postavlja ton, a njegov trenerski stil direktno je povezan sa entuzijazmom i motivacijom dece. Važno je da se vama i vašem detetu sviđa trener.

Jedno negativno iskustvo, poput vikanja, može značajno promeniti uživanje vašeg deteta u sportu. Pravi trener je značajna pedagoška figura u pravilnom razvoju vašeg deteta, ne samo u određenom sportu, već u pravcu samopouzdanja, zalaganja i dugoročne posvećenosti.

Bavljenje sportom i odustajanje

Spartanski pristup da se nikada ne odustaje, prosto nije realan. Jer, šta to znači? Ostaćete na poslu koji mrzite, u toksičnoj vezi koja vas degradira, zaglavljeni u obrascu koji je destruktivan, samo zato što ste vaspitani da nikada ne odustajete? Pa, roditeljstvo vam može promeniti percepciju.

Vreme je dragoceno, a detinjstvo kratko, zato ne obavezujte dete na nedeljnu aktivnost koja mu donosi više stresa nego radosti. Odustajanje nije uvek najbolja opcija, ali ponekad je za odustajanje potrebno više hrabrosti i samosvesti, nego za nastavljanje i istrajavanje po inerciji.

Izbegavajte ranu sportsku specijalizaciju

Dozvolite svom detetu da isproba različite sportove (kao i druge aktivnosti) kako bi ojačalo različite mišiće, naučilo nove veštine i videlo šta mu se najviše sviđa. Orijentisanje na jedan sport ne bi trebalo da počne do tinejdžerskih godina, a i tada samo ako je vaše dete strastveno posvećeno jednom sportu.

Istraživanja su pokazala da mladi sportisti koji intenzivno treniraju i provode dvostruko više vremena u organizovanim sportovima nego u slobodnoj igri, imaju povećan rizik od ozbiljnih povreda i sagorevanja.

Koristi od bavljenja sportom su brojne i uključuju bolje fizičko i mentalno zdravlje, sticanje posebnih i socijalnih veština, akademski uspeh… Ali, preveliki i prerani pritisak da se sve to osvoji i postigne, u kombinaiciji sa drugim faktorima, može dovesti do otpora i ranog napuštanja sporta. Da biste usmerili decu da razviju interesovanje i ostanu uključena, kako bi iskoristila prednosti sporta, vaša podrška treba da se fokusira na razvoj i zabavu umesto na takmičenje i pobede.

Pročitajte i ovo: Aktivnosti za decu uzrasta od 4 do 9 godina

Naslovna fotografija: Kenny Eliason, Unsplash

Autor: Brankica Milošević