Stilovi sukoba u bliskom odnosu – da li izbegavate, tražite kompromis ili napadate?  

Da li ste znali da osim jezika ljubavi postoje i jezici svađe, odnosno, stilovi sukoba? I dok je pet jezika ljubavi popularna referenca za davanje i primanje naklonosti, za stilove sukobljavanja ne postoji tako jasan i popularan okvir.

Uprkos nedostatku uobičajenih i opšteprihvaćenih termina, stručnjaci se slažu oko obrazaca reagovanja na sukob i napetost. Bez obzira da li se isključite, napadate ili potpuno izbegavate sukob, vaša metoda otkriva mnogo o vašim komunikacijskim navikama. Stilovi sukoba vam mogu pojasniti šta možete učiniti da efikasnije rešite probleme.

Stilovi sukoba koje ljudi najčešće praktikuju u vezama

Razmišljanje pre reagovanja

Ako je vaš prvi instinkt tokom bilo kog napetog trenutka da napravite pauzu i dobro razmislite pre nego što odgovorite, vi praktikujete refleksivni stil sukoba. Verovatno vam je potrebno malo vremena za introspekciju i procesuiranje. Niste spremni da se odmah uključite, koliko god stvari bile provokativne.

Pauza može izgledati kao odgovaranje na oštru poruku koja je stigla uveče, tek nakon što ste odspavali i popili kafu. Ili vraćanje na razgovor koji vas je potresao tek kad se smirite i shvatite šta vas je najviše uznemirilo. Ovaj stil sukoba vam omogućava da ne kažete nešto što zaista ne mislite i zbog čega biste se kasnije kajali. Deluje mudro i promišljeno, ali može frustrirati drugu osobu, koja želi odmah da reši stvari.

Ako prepoznajete sebe u ovoj taktici, da biste izbegli nesporazume ili povređena osećanja, pomaže da eksplicitno kažete da vam je potrebna pauza. Umesto da samo ćutite (i nenamerno delujete distancirano), recite drugoj osobi da vam je potrebna pauza.  Recite i koliko vam je vremena potrebno da “iskulirate”. Možda ćete se sabrati za pola sata, a možda vam je potrebno celo veče da shvatite svoje ljutite misli. Poenta je u tome da drugoj osobi jasno stavite do znanja da je ne ignorišete. Na taj način, veća je verovatnoća da će se osećati uverenije i dati vam prostor koji vam je potreban da se ponovo povežete i zatim smisleno razgovarate.

thevaultstock.com

Stilovi sukoba – izbegavanje napetosti

Ljudi sa ovim stilom komunikacije u sukobima učiniće sve što je potrebno da izbegnu konfrontaciju. Umesto da progovore kada ih nešto muči, skloni su da umanjuju problem ili da odlažu razgovore, uveravajući drugu osobu da je sve u redu. Takođe mogu skretati pažnju sa problema humorom, koji inače spada u zdrave mehanizme odbrane.

Na površini, ljubaznost i smirenost deluju kao opušten pristup bez drame, ali vremenom se neisprocesuirane misli i osećanja neizbežno nagomilavaju i teže da se ispolje fizički. Gutanje emocija vas može dovesti do psihosomatskih oboljenja.

Ako je ovo vaš stil sukoba, imajte u vidu da sukob nije automatski loš i destruktivan. Zapravo, rešavanje teških stvari može biti zdrav način da produbite svoje veze. Zato, ako vas nešto zaista muči (možda pasivno-agresivni komentar prijatelja ili neko ponašanje vašeg partnera), o tome treba da razgovarate.

Izražavanje svojih osećanja (naročito ako nekome drugom to stvara nelagodu) može izazvati anksioznost. Ali korišćenje „ja“ izjava je proverena taktika za iskrenu komunikaciju bez osuđivanja ili povređivanja osećanja. Na primer, „Bila sam pomalo uznemiren kada…“, „Zaista bih cenila ako…“ ili „Potrebno mi je malo uveravanja u vezi sa…“.

Kako ugađanje drugima oblikuje stilove sukoba

Ugađanje ljudima može izgledati prilično slično izbegavanju konfrontacije, jer deli odbojnost prema sukobima i drami. Ali postoji suptilna razlika između ova dva stila sukoba.

Neko sa izbegavajućim stilom će odbiti da se uključi u bilo kakvu vrstu smislene komunikacije o sukobu. Ali za people-pleasera nije stvar u tome da se plaši konfrontacije. Više se radi o tome da ne želi da razočara ili uznemiri drugu osobu.

Recimo da pomenete flert vašeg partnera, a on postane dodatno defanzivan. Dok izbegavajući stil može brzo prekinuti razgovor („nećemo da pričamo o tome, u redu je“), vi biste se mogli preterano izvinjavati ili reći da ste pogrešili, samo da biste ga smirili. U osnovi, toliko ste fokusirani na davanje prioriteta nekom drugom (jer vam je toliko stalo!) da niste u stanju da pronađete rešenje koje koristi oboma, a ne samo drugoj osobi. Vremenom, ove tendencije mogu održati mir na površini, ali često dolaze na štetu vaših sopstvenih potreba.

Ukoliko ste skloni da preterano ugađate drugima (a naročito voljenima), imajte na umu da otvoreno neslaganje ne znači da će druga osoba prestati da vas voli. Zatim, razmislite zašto se povlačite. Da li vam je zaista u redu da vaš partner šalje poruke bivšoj, ili se samo pretvarate zato što se plašite da će u suprotnom raskinuti sa vama? Da li se izvinjavanje, jer mislite da pokretanja pravog problema nije fer ili samo govorite ono što mislite da partner želi da čuje? Malo samorefleksije može vas naučiti da sebi date prioritet tokom trenutaka sukoba kako ne biste automatski popuštali svaki put.

Stilovi sukoba – potiskivanje do eksplodiranja

U početku, možete pokušati da sakrijete svaku frustraciju ili nesreću, ubeđujući sebe da držite jezik za zubima i da se pretvarate da je sve u redu. Međutim, potisnute emocije imaju tendenciju da tonu duboko, ukorenjuju se i šire. A onda odjednom možete eksplodirati na najmanju sitnicu. Bilo da je u pitanju izliv besa ili iznenadni plač usred svađe – obično iznenadi drugu osobu, ostavljajući je da se pitaju kako ste stigli od nule do sto.

Kada potiskujete tako jake emocije, samo je pitanje vremena kada će one izbiti, često na intenzivan način. Da bi se to sprečilo, stručnjaci savetuju da reagujete pre nego što dođe do eksplozije. Izrazite svoju zabrinutost pre nego što se pretvori u raketno gorivo.

Takođe pomaže da steknete naviku da prihvatate (ne ignorišete) negativne emocije tako što ćete zapisati šta vas nervira. Ili da kanališete potisnuti bes fizički – udaranjem u jastuke, vikanjem iz sveg glasa na nekom bezbednom mestu…

Stilovi sukoba – agresivno direktno suočavanje

Suočavanje je ok, suočavanje je direktno i zdravo. Odlično je ako možete da kažete drugoj osobi da morate da razgovarate o onome što se desilo, ili je direktno suočite sa ponašanjem koje vas ljuti, povređuje ili vređa. Ali važan je ton koji koristite pritom. Jer, agresivno direktno suočavanje automatski stavlja drugu osobu u defanzivan položaj, a tako opet nećete ništa rešiti.

Da ne biste bili doživljeni kao napadač, ili labilna osoba koja nekontrolisano viče, plače i drami, potrebno je da savladate veštine komunikacije i regulacije osećanja.

Postoji izraz „ne čujem te kada vičeš na mene’“, što znači da će se čak i najlogičnija poruka izgubiti kada podižete glas ili ne birate reči. Dakle, ako je ovo vaš jezik sukoba, važno je da naučite kako da upravljate impulsivnim ispadima koji će samo oštetiti vaše odnose.

Strategije upravljanja besom, vežbanje slušanja, vežbe disanja, mogu vam pomoći da se kontrolišete i vodite konstruktivnije rasprave.

Svađa do pobede

Za takmičare, neslaganje je nešto u čemu žele da pobede. Ali to je gorka pobeda, koja je istovremeno poraz komunikacije. Jer, lako ćete pobediti nekog ko se povlači ili potiskuje. A šta ćete kada on eksplodira i izlije na vas sve što ste vi ulili u njega i desetostruko više? Ili ako se svađate sa nekim ko se agresivno suočava, ili ko takođe želi da pobedi? Dokle sukob treba da eskalira, da biste promenili pristup?

Na kraju, nije bitno ko je u pravu (i to ne morate uvek biti vi), već šta je istina. A još je važnije šta sa tom istinom radite i da li je koristite konstruktivno, za produbljivanje odnosa i lični rast.

Rasprava treba da bude zajednički napor kako biste oboje bili zadovoljni.

Ne razmišljajte o neslaganju kao o takmičenju ili direktnoj uvredi od koje morate da se branite. Umesto da pokušavate da dokažete nekome da „nije u pravu“ ili da lično shvatite njegove konstruktivne kritike, izrazite svoje gledište sa više saosećanja i saradnje. Na primer, mogli biste reći: „Zaista me muči kada otkažeš planove u poslednjem trenutku“, umesto: „Ako još jednom to uradiš, više se neću družiti sa tobom.“ I ostanite otvoreni da čujete i drugu stranu. Radi se o pronalaženju zajedničkog jezika, a ne o obezbeđivanju pobede.

Deeskalacija sukoba – posredovanje

Vaša neposredna reakcija na bilo kakvu vrstu napetosti je: „U redu, koje je rešenje?“ Verovatno ste vi deeskalator u vašem bliskom krugu. I verovatno vam se svi obraćaju kada imaju probleme sa drugima. Veština deeskalacije je u nuđenju kompromisnih rešenja koja svima odgovaraju. Možete reći nešto poput „ja ću čuvati decu večeras ako ih ti preuzmeš sutra“ ili „opraću sudove, a ti se pozabavi vešom“.

Ovo je jedan od efikasnijih načina za rešavanje sukoba, jer obezbeđuje zdravu dinamiku davanja i uzimanja. Međutim, postoje neke potencijalne zamke koje treba uzeti u obzir. U određenim situacijama, ovaj pristup može delovati kao pogađanje na pijaci. Nešto poput „izviniću se za ovo ako se ti izviniš za ono“ može delovati ponižavajuće, kao da pregovarate, a ne saosećate.

Takođe, ima slučajeva kada ne žele svi rešenje. Ako je vaš prijatelj uznemiren što ste propustili njegovu rođendansku večeru, možda mu je potrebno samo da ga saslušate, potvrdite njegovo razočaranje i izvinite se. Ne da pregovarate tako što ćete ga izvesti na večeru ili mu dozvoliti da preskoči vaše predstojeće okupljanje.

Težnja ka srednjem putu je zdrav pristup, ali nije uvek najproduktivniji, u zavisnosti od toga sa kim imate posla. Različiti stilovi sukoba takođe igraju ulogu i druga osoba možda samo želi da izventilira svoju frustraciju. Ako niste sigurni šta je nekome potrebno, pitajte je direktno.

Koji god stilovi sukoba dominirali u vašem odnosu, rano usklađivanje oko međusobnih komunikacijskih navika i preferencija može vam uštedeti mnogo vremena i mentalne energije. Takođe će sve vaše razgovore i interakcije učiniti mnogo produktivnijim.

Saznajte više o deeskalaciji sukoba: Tehnike za sprečavanje eskalacije sukoba u svim vrstama odnosa

Brankica Milošević

Naslovna fotografija: thevaultstock.com