Višnja Milanović i Anja Ristić (Imlek): Mentorstvo gradi poverenje i rezultate
U svakom dobrom timu rezultati jesu važni, ali ono što ih zaista čini održivim jesu ljudi i odnosi koje grade. Upravo zato priča Višnje Milanović i Anje Ristić u kompaniji Imlek prevazilazi klasičan odnos senior i junior koleginice i otvara važna pitanja o poverenju, mentorstvu, autoritetu i profesionalnom sazrevanju. Kroz svakodnevni rad, otvorenu komunikaciju i spremnost da se znanje deli, njihova saradnja pokazuje kako podrška u timu ne donosi samo bolje rezultate, već i veće samopouzdanje, prostor za razvoj i kulturu u kojoj ljudi rastu zajedno.
Intervju:
Višnja Milanović i Anja Ristić, Imlek
Kada radite sa mlađim kolegama, po čemu najpre prepoznate da neko ima potencijal koji vredi dodatno razvijati i usmeravati?
Višnja Milanović: Potencijal prepoznajem u stavu i energiji koju unose u posao. Važno mi je da vidim volju za učenjem, radoznalost i spremnost da se ide korak dalje od samog zadatka. Mladi koji imaju potencijal postavljaju pitanja, žele da razumeju širu sliku i interesuju ih trendovi i nove ideje - zanima ih kako stvari funkcionišu i kako mogu da budu bolje.
Još jedan važan signal jeste odnos prema greškama. Mladi sa potencijalom ne pokušavaju da ih sakriju, već ih doživljavaju kao deo procesa učenja. Sposobnost da iz greške izvuče pouku pokazuje koliko neko može da se razvije. Uz sve to, ako vidim i spremnost da se preuzme odgovornost, čak i onda kada to nije traženo, tada znam da tu postoji veliki potencijal koji treba razvijati.
Šta vam je u radu sa senior koleginicom najviše pomoglo da se profesionalno osnažite i sa više sigurnosti preuzmete odgovornost?
Anja Ristić: Ono što mi je najviše pomoglo da se profesionalno osnažim jeste poverenje koje sam dobila od samog početka. Iako je ovaj posao bio moj prvi kontakt sa poslovnim svetom, dobijala sam prilike da odmah učestvujem u projektima, gledam, učim i postepeno preuzimam sve više odgovornosti. To poverenje, čak i u najmanjim zadacima na početku, mnogo mi je značilo, jer mi je pomoglo da izgradim sigurnost i osećaj da neko veruje u moj potencijal. Kako je vreme prolazilo, rasla je i moja samostalnost. Istovremeno, i iskusnije kolege imale su sve više oslonca u meni, što je stvorilo jedan zdrav i podržavajuć odnos u kome se zajedno razvijamo i ostvarujemo rezultate.
Gde vidite ključnu razliku između šefa i mentora i zašto je ta razlika danas toliko važna za razvoj ljudi u timu?
Višnja Milanović: Ključna razlika je u pristupu zadacima. Šef može samo da podeli zadatke i prati da li su urađeni, a mentor daje objašnjenje, usmerava drugu osobu da razvije sopstveni način razmišljanja. Mentorstvo je važno jer se pravi razvoj ljudi ne dešava samo kroz izvršavanje zadatka, već kroz njegovo razumevanje i prostor da neko sam dođe do rešenja.
Anja Ristić: Za mene je ključna razlika u tome što šef prvenstveno vodi posao i procese, dok mentor vodi ljude kroz njihov razvoj. Mentor ne daje samo zadatke, već pomaže da razumete širu sliku, ohrabruje vas da razmišljate samostalno i daje vam prostor da rastete. Danas je ta razlika posebno važna, jer ljudi ne traže samo posao, već i okruženje u kome mogu da uče, razvijaju se i osećaju da njihov trud ima smisla. Kada lideri imaju i mentorski pristup, timovi postaju motivisaniji i sigurniji u ono što rade.
Koliko je danas važno da menadžer ne bude samo neko ko vodi procese i prati rezultate, već i osoba koja razvija ljude?
Višnja Milanović: Danas je uloga menadžera mnogo šira od samog upravljanja procesima i praćenja rezultata. Rezultati, na kraju, uvek dolaze od ljudi. Zato verujem da je jedna od ključnih uloga menadžera da prepozna potencijal, gradi poverenje i da mladima pruži prostor da se razviju. Dobro liderstvo podrazumeva da menadžer ne čuva poziciju kao ličnu teritoriju, već da znanje i iskustvo deli sa timom i da ga usmerava. Kada mladi osete poverenje i podršku, mnogo lakše preuzimaju inicijativu i brže napreduju.
Da li se sećate trenutka kada ste prvi put osetili da vas neko u timu zaista vidi, prepoznaje vaš potencijal i veruje da možete više?
Anja Ristić: Mislim da taj osećaj nije došao u jednom velikom trenutku, već kroz niz malih situacija. Sećam se trenutaka u kojima me je Višnja ohrabrivala da iznesem svoje ideje, čak i kada nisam bila potpuno sigurna u sebe. Mnogo mi je značilo što pored sebe imam mentora koji me sluša, podržava i daje mi prostor da probam sama. U tim trenucima je došao i osećaj da me neko vidi kao osobu koja ima potencijal da raste i doprinese. Ta vrsta podrške mnogo znači, posebno na početku karijere, jer vam daje hrabrost da verujete u sebe i da napravite sledeći korak.
Kako se u svakodnevnom radu gradi poverenje između senior i junior koleginice i šta je presudno da taj odnos bude podsticajan za obe strane?
Višnja Milanović: Poverenje se gradi kroz otvorenu komunikaciju. Važno je da juniori osete da imaju prostora da pitaju, da predlažu ideje i smernice bez straha da će nešto biti pogrešno. Kada postoji takav odnos, onda obe strane uče – jedna kroz iskustvo koje se deli, a druga kroz energiju i novu perspektivu koju donose mladi.
Anja Ristić: Mislim da se poverenje najviše gradi kroz svakodnevnu komunikaciju. Iskrenost, transparentnost i otvoren razgovor stvaraju prostor gde možemo slobodno da postavljamo pitanja, delimo ideje i učimo iz grešaka. Greške su sastavni deo svakog procesa učenja, ali mnogo znači način na koji mentor, to jest nadređeni, reaguje u tim situacijama – da li ih posmatra kao priliku za razvoj, a ne samo kao problem. Uz takav pristup i međusobno poverenje, taj odnos postaje podsticajan za obe strane – jer tada zajedno rastu i mentor i mlađa koleginica.
Autoritet se nekada vezivao za strogoću i distancu. Da li se, iz vašeg iskustva, pravi autoritet danas gradi na drugačiji način?
Višnja Milanović: Autoritet se sve manje gradi kroz strogoću i distancu, a sve više kroz znanje, iskustvo i način na koji se odnosimo prema ljudima. Iz mog iskustva, pravi autoritet nastaje onda kada mladi ljudi veruju u vašu kompetenciju i kada osete da ste spremni da pokažete integritet i stabilnost. Tada se autoritet prirodno gradi ne kroz strah, već kroz poverenje i poštovanje.
Šta mladi profesionalci danas očekuju od svojih menadžera – jasne smernice, iskrene komentare o radu, podršku, prostor za razvoj ili sve to zajedno?
Anja Ristić: Mladi profesionalci, zapravo, očekuju kombinaciju svega navedenog. Važne su jasne smernice kako bismo razumeli pravac u kome idemo, iskren i konstruktivan komentar koji nam pomaže da učimo, ali i podrška i prostor da razvijamo sopstvene ideje. Generacije koje danas ulaze na tržište rada navikle su na bržu dinamiku, brzo uče i žele da razumeju širu sliku onoga što rade. Zato nam mnogo znači okruženje u kome postoje otvorena komunikacija i poverenje. Kada osećamo podršku i razumemo pravac u kome idemo, prirodno dolazi i veća motivacija da damo svoj maksimum.
Kako izgleda dobar balans između toga da mlađoj koleginici budete oslonac i toga da joj ostavite dovoljno prostora da razvije samostalnost, sigurnost i sopstveni stil rada?
Višnja Milanović: Smatram da je dobar balans u tome da budete dostupni kao oslonac, ali da ne preuzimate tuđi prostor za razmišljanje. Važno je dati smernice, ali i ostaviti prostora da mlađa osoba pronađe sopstveni način rada. Ne očekujem da neko radi baš onako kako sam ja radila – svako vremenom gradi svoj stil, što je zdravo za razvoj. Uloga menadžera je da usmeri, pomogne i bude podrška, ali i da ostavi prostor da ljudi sami prođu kroz proces učenja i sazrevanja.
Koliko je ženama u menadžmentu važno da grade autoritet autentično, bez potrebe da se uklapaju u zastarele modele vođenja?
Višnja Milanović: Mislim da je važno da se autoritet gradi kroz znanje, iskustvo i davanje slobode razmišljanja mladim kolegama. Autoritet se zasniva na poverenju, saradnji i sposobnosti da se razvijaju drugi, a ne na uklapanju u zadate modele i sužavanju slobode mišljenja.
Anja Ristić: Mislim da je autentičnost jedan od najvažnijih temelja dobrog liderstva. Kada liderke grade autoritet na način koji je prirodan i u skladu sa njihovim vrednostima, ljudi to prepoznaju i mnogo lakše razvijaju poverenje. Kada liderke grade autoritet autentično, one često postaju i snažna podrška drugim ženama u timu, jer pokazuju da se liderstvo može graditi kroz poverenje, saradnju i međusobno osnaživanje.
Kako izgleda snaga ženske profesionalne saradnje kada se u istom timu spoje iskustvo, nova energija, međusobno razumevanje i podrška između generacija?
Višnja Milanović: Ideje brže dolaze i rastu, nastaju dobri projekti, pozitivni rezultati, ljudi se motivišu i svako doprinosi na najbolji način.
Anja Ristić: Iskustvo i šira perspektiva starijih kolega zajedno sa energijom i novim pogledima mlađih generacija mogu da donesu vrlo dobre rezultate. Prirodno je da između generacija ponekad postoji razlika u načinu razmišljanja ili pristupu, jer dolazimo iz različitog vremena i sa različitim iskustvima. Upravo je zato važno međusobno razumevanje, uz otvorenost da čujemo jedni druge, jer svako donosi neku svoju perspektivu, koja može biti vredna. Kada se takav odnos izgradi, različite ideje i pristupi prestaju da budu prepreka i postaju snaga koja pokreće razvoj.
Koliko znači kada od nadređene osobe ne učite samo posao, već i način razmišljanja, komunikacije i nošenja sa izazovnim situacijama?
Anja Ristić: Izuzetno znači, jer posao nikada nije samo skup zadataka koje treba završiti. On podrazumeva i niz drugih veština koje su neizostavne u svakodnevnom radu – način na koji komuniciramo, donosimo odluke, postavljamo prioritete i nosimo se sa izazovima. Kada imate priliku da od nadređene osobe učite i takve stvari, dobijate mnogo širu perspektivu o tome šta znači biti profesionalac. Takav primer i način rada često ostave mnogo jači trag od bilo kog formalnog saveta.
Za kraj, šta biste poručile i liderima i mladim koleginicama o tome kako se gradi odnos koji ne donosi samo rezultate, već razvija ljude i jača tim iznutra?
Višnja Milanović: Odnos koji razvija ljude ne gradi se samo kroz rezultate, već kroz poverenje, podršku i prostor da svako raste na svoj način. Neophodno je da lideri dele znanje i iskustvo, a mlađe kolege da se otvore za učenje i predlažu ideje.
Anja Ristić: Liderima bih poručila da veruju novim generacijama, da prepoznaju potencijal u mladim ljudima i da im daju prostor da uče, da se razvijaju i preuzmu odgovornost. Sa druge strane, mladim koleginicama bih rekla da budu radoznale, otvorene za učenje i spremne da prihvate izazove koji dolaze sa razvojem. Kada obe strane pristupe odnosu na taj način, stvara se okruženje u kome se ne grade samo rezultati, već i snažan tim ljudi koji zajedno napreduju.
Zanimaće vas i: Puter bistro: Kako su dve sestre redefinisale beogradsku gastronomiju toplinom i autentičnošću
Autor: Ivana Filipović
Fotografije: Marko Tošković, WANNABE MEDIA STUDIO