Pasivna agresija u vezi: Zašto je toliko štetna i kako da reagujete na nju

Malo koja rečenica zvuči toliko bezazleno, a istovremeno nosi toliko tenzije kao „dobro je“ izgovoreno nakon svađe. Ako ste se ikada našli s druge strane takvog lažnog smirenja ili neke druge pasivno-agresivne poruke, znate koliko to može biti frustrirajuće. Problem je u tome što pasivna agresija u vezi zaista može da funkcioniše, barem kratkoročno.

„Pasivna agresija može biti efikasna poput protivpožarnog alarma“, rekla je za The Washington Post Ani Rajt, licencirana psihoterapeutkinja iz San Franciska. „Ona skreće pažnju na problem.“ Ignorisanje partnera ili namerno površno obavljanje kućnih obaveza šalje poruku da je osoba povređena ili ljuta, a da pritom ne mora direktno da kaže šta oseća.

Ipak, takvi indirektni signali i sitne sabotaže imaju ograničen efekat. Jasno pokazuju da nešto nije u redu, ali ne objašnjavaju u čemu je problem niti šta bi druga osoba trebalo da uradi. Zbog toga je situaciju teško popraviti, čak i kada postoji dobra volja. „Ne možete popraviti ono što ne možete da imenujete“, ističe Rajt. Istraživanja pokazuju da takva neizvesnost može ozbiljno da iscrpi odnos.

Šta podstiče pasivno-agresivno ponašanje?

Iako neki ljudi koriste dvosmislene poruke kako bi kontrolisali situaciju ili manipulisali partnerom, pasivna agresija nije uvek proračunata niti zlonamerna. Klinička psihološkinja Felisija De La Garza Merser objašnjava da se iza nje često krije nešto mnogo složenije. Osoba ponekad jednostavno ne zna kako da izrazi teške emocije ili se ne oseća dovoljno sigurno da to učini.

Postavljanje granica ili iznošenje zamerki nosi rizik da će se partner naljutiti, da će razgovor prerasti u svađu ili da će osoba delovati previše zahtevno. Kod nekih ljudi taj strah od direktnosti vuče korene iz prošlosti.

„Osoba koja je hronično pasivno-agresivna verovatno je kroz porodične ili prethodne odnose naučila da direktno izražavanje osećanja i potreba nije bezbedno“, kaže De La Garza Merser. „Možda je bila kažnjavana ili posramljivana zbog pokazivanja emocija.“

Iako takvo ponašanje kratkoročno može da pruži osećaj zaštite, dugoročno stvara još veće probleme. Rajt ističe da ono učvršćuje uverenje da je izbegavanje otvorene komunikacije dobar način rešavanja konflikata, iako istraživanja pokazuju suprotno. Zdravi i stabilni odnosi zasnivaju se na poverenju da se i o najtežim temama može razgovarati otvoreno.

„Ako ste u vezi sa pasivno-agresivnim partnerom, i sami postajete ljuti“, dodaje De La Garza Merser. Iscrpljujuće je stalno pokušavati da pogodite šta nije u redu, a to vremenom dovodi do ogorčenosti sa obe strane.

Kako najbolje reagovati?

Svako ima trenutke kada je umoran, pod stresom ili jednostavno ne komunicira na najbolji način. Međutim, ako su ćutanje, sarkastični komentari ili namerno loše obavljanje dogovorenih obaveza postali uobičajen način na koji partner pokazuje nezadovoljstvo, problem treba otvoreno adresirati.

Nije vaš zadatak da odraslu osobu učite kako da izražava emocije, ali možete promeniti način na koji reagujete. Terapeuti preporučuju da kao prvi korak ukažete na ponašanje koje primećujete, umesto da pretpostavljate motive.

Pretpostavke poput: „Očigledno si iznerviran“ često vode u odbrambene reakcije i novu raspravu.

„Svojim klijentima i parovima obično preporučujem da jednostavno opišu ponašanje koje vide“, kaže De La Garza Merser.

Umesto pretpostavki, možete reći: „Rekao si da nisi uznemiren, ali primećujem da si povučen i ćutljiv. Volela bih da razgovaramo o tome šta se dešava.“

Postavljajte konkretna pitanja

Kada neko već ima problem da izrazi svoja osećanja, opšta pitanja poput „Šta nije u redu?“ često dovode do nejasnih odgovora. Konkretnija pitanja mogu da smanje prostor za nagađanje.

Na primer:

• „Da li si hteo da kažeš da si uznemiren jer sam otišla bez tebe?“
• „Kada si rekao ‘svejedno’, da li si zapravo bio razočaran?“

Rajt objašnjava da se na taj način partneru nudi svojevrsni prevod. Dobija priliku da potvrdi vaše tumačenje ili da ga ispravi, dok odgovornost za objašnjenje sopstvenih osećanja ostaje na njemu.

Teško je ne insistirati na odgovoru kada primetite da je osoba koju volite odjednom distancirana, hladna ili sitničava. Ipak, Rajt upozorava da stalno ispitivanje može poslati poruku da su indirektne poruke efikasan način za privlačenje pažnje.

„Niste dužni da dešifrujete poruke“, kaže ona.

Ne uzvraćajte istom merom

To ne znači da treba da odgovorite pasivnom agresijom. Umesto toga, postavite jasnu, ali smirenu granicu.

Možete reći:

• „Važno mi je ono što te muči, ali ne mogu stalno da nagađam.“
• „Pokušala sam nekoliko puta da započnem razgovor, ali čini mi se da sada nije pravi trenutak. Otići ću malo da se odmorim, pa se nadam da ćemo kasnije moći da razgovaramo.“

Takav pristup može pomoći da se začarani krug prekine u datom trenutku. Međutim, ako je pasivna agresija dugogodišnji obrazac u vezi, nekoliko pažljivo odabranih rečenica možda neće biti dovoljno. Stručna pomoć može pomoći partnerima da izađu iz štetnih komunikacijskih obrazaca, ali nijedna tehnika ne može zameniti spremnost na promenu.

Kako zaključuje Rajt, nije zdravo ostati u vezi sa osobom koja očekuje da pogađate šta nije u redu, a zatim vas kažnjava kada u tome ne uspete.

Autor: Easylife redakcija/Index.hr/The Washington Post

Foto: Lummi/Pablo Stanley