Zašto nam je uvek potreban novi početak?

Koliko puta smo sebi rekli ili od nekog čuli: od ponedeljka, od sledećeg meseca, od sledeće sezone, od jeseni, od sutra itd.? Konstantno nešto započinjemo i „započinjemo”, u nečemu istrajemo, u nečemu drugom i ne baš, što nas dovodi do pitanja šta se to krije u potrebi i želji za novim početkom i nekom promenom, kao i šta je ono što nove aktivnosti i promene održava trajno i dugoročno.  

Kao i uvek, dobro je osvrnuti se na samu prirodu čoveka, na to od čega smo kao bića satkani i koji su univerzalni principi našeg funkcionisanja koji se mogu primeniti na različite delove života, pa i na tu, dobro nam poznatu, potrebu da iznova nešto novo započinjemo ili unapređujemo. Na to se nadovezuje i dobro poznavanje sebe kao ličnosti, na čemu možemo kontinuirano raditi ceo život, jer pored naše esencije, koja jeste nepromenljiva, mnoge se osobine i karakteristike vremenom menjaju pod uticajem životnog iskustva i različitih okolnosti. 

U osnovi novog početka ili „novog lista” jeste i naša stalna potreba da se razvijamo, da pravimo određene pomake u odnosu na juče, da prelazimo u sledeće faze života i odnosa koje u njemu gradimo. Poput prirode, i čovek živi u ciklusima, gde svaki sledeći ima svoj smisao i svoju svrhu, a univerzalna nam je, takođe, i potreba da nas ono što radimo ispunjava, daje osećaj doprinosa i ima vidljive ili merljive rezultate. Sve to je dodatni motiv da idemo napred, da stremimo novim dostignućima, jer naš razvojni put nije ograničen ni godinama života niti bilo kojim drugim statusom koji imamo. Čovek se razvija dok je živ.  

Imajući to u vidu, kompanijske fraze ili slogani (npr. tapkanje u mestu znači da idemo unazad) i te kako imaju uporište i mogu se primeniti i na čoveka kao jedinku. Svakako, pojedinačna osoba nije organizacija niti firma i sigurno da, kao ljudi, imamo pravo na loš dan ili da sebi damo oduška sve dok postoji kontinuitet u tome da sebe održavamo na dobrom pravcu razvoja, tj. onom koji smo za sebe želeli ili zacrtali.  

Neretko se dešava da ne umemo tačno da prepoznamo šta je ono što želimo u sledećoj fazi, pa nas osećaj „da nam nešto fali” u tome usmerava da se možda obratimo stručnom licu, terapeutu ili profesionalnom kouču, kako bi nam olakšao put traganja i dobijanja odgovora. Uz sve ostale faktore i okolnosti vraćanja na lične životne vrednosti, postojeća životna uverenja, kao i svest o identitetu, uvek su dobre smernice koje nam pomažu da pronađemo pravi pravac.  

Iz prošlosti učimo: ona ne treba da nas plaši niti da remeti našu otvorenost i radoznalost prema svemu novom 

Praksa koučinga pokazuje da velika pomoć u novom koraku koji želimo napraviti jesu učenja iz prethodnih iskustava, kao i otvorenost za novo i nepoznato. Ako posmatramo prošlost kao iskustva koja su nam dala priliku da iz njih naučimo, onda u sadašnjosti imamo i alate pomoću kojih ćemo promeniti ono što želimo. Ovakav stav je produktivan i proaktivan i otvara mogućnosti da se menjamo korak po korak, svesno, konkretno i dugoročno. Upravo od naše individualnosti, posebnosti svake ličnosti i njenog iskustva zavisi i spremnost i utemeljenost u željenom novom početku.

Korisno je da sami sebe ohrabrimo, da prvo o sebi mislimo kao o nekome ko jeste sposoban, ali i vredan neke nove faze u životu (privatno, poslovno itd.). Ovi mehanizmi su složeni i sigurno da sama afirmacija neće doneti potpune rezultate, iako može mnogo da pomogne. Pored produktivnog stava i mišljenja o sebi, iz prakse se izdvaja i stav ili mišljenje, a možemo reći i uverenje, da sami sebe prvo shvatimo ozbiljno. Ukoliko smo ozbiljni u prihvatanju sebe u novom početku i gajimo takvo osećanje, sigurno je da će taj stav da prelazi i na ljude oko nas.  

Znate one rečenice iz filmova: „Don’t mess with me”? To treba prvo da uputimo sebi. Na neki način, time se i kladimo sami sa sobom, opet: na sebe. Tu nam nije potrebno nikakvo obavezivanje drugima ili bilo kakva forma ili vremenska odrednica. Naime, kada smo se obavezali sebi i odlučili da u tome budemo ozbiljni, nema tog ugovora ili forme koja je jača od osećanja koje smo u sebi stvorili i na taj način se emocionalno povezali sa onim što želimo započeti ili promeniti. Hrabrost i želja da budemo iskreni prema sebi i da ne varamo sebe doprineće višestrukoj nagradi kada budu stizali rezultati.  

Konkretna pitanja i konkretni odgovori kao smernice 

Šta trenutno želite da započnete ili promenite u svom životu ili radu?  

Zašto vam je taj novi početak sada važan i kakav bi uticaj ta promena imala na vaš život ili posao?  

Sve ovo su vrlo korisna i konkretna pitanja koja možete upotrebiti u momentima samorefleksije. Takođe, možete i zapisati odgovore ili ih nekome usmeno reći. 

Novi početak treba da bude u vezi sa onim što nam je važno, tj. sa našim životnim vrednostima. Naravno, ne mora da znači da nešto što je bilo važno pre pet ili deset godina kod vas ima isti prioritet danas. Preispitajte se, pa odgovorite. Isto tako, dozvolite sebi da promenite neke vrednosti ili prioritete i u skladu sa njima pristupajte željenom novom početku.  

Koji rezultat konkretno želite postići svojim novim početkom ili promenom koju sprovodite? 

Da li se nekako može izmeriti i kako ćete znati da ste to postigli?  

Da li imate sve ono što vam je potrebno da biste krenuli, kao što su određeno znanje, alati, kontakti i sl.?  

Koliko ovaj novi početak doprinosi vašim dugoročnim planovima?  

Do kada biste želeli da ostvarite željenu promenu? 

Navođenje konkretnih podataka koje dobijate kroz odgovore na ova pitanja daje vam jasne smernice, koje su ujedno i izvor svakodnevne motivacije. Svakog novog dana ustajete i pokrećete ceo svoj sistem sa idejom i svešću o tome šta treba da uradite tog dana i koje akcije treba da sprovedete. 

Spremnost je mit: nikada nismo u potpunosti spremni za nove izazove 

Kao što često određujemo trenutak od kojeg ćemo nešto započeti, tako je i misao „Čekam da budem spreman” jedan od mitova koji nas sprečavaju da nešto započnemo pre, a ne kasnije. Naravno da određena spremnost, informisanost i priprema terena za novi početak treba da postoje i izvesno je da nije preporučljivo da idemo „grlom u jagode”. Međutim, faza pripreme često zna i da nam odmogne. Posmatrajući ponašanje ljudi uopšte, kao i ponašanje vlasnika biznisa i ljudi na različitim odgovornim pozicijama u kompanijama, uviđam da u nove situacije uglavnom ulaze ne poznajući do kraja i do detalja sve okolnosti. 

Kada je reč o spremnosti, možete sebi postaviti pitanja: 

Kako se trenutno osećam kada je reč o ovom početku?  

Šta me motiviše da preduzmem ono što je potrebno?  

U kojoj meri sam spreman da radim na novom početku ili novoj fazi, npr. izraženo u procentima?  

Šta mi je potrebno da bi taj procenat bio, recimo, 90? 

Unutrašnje blokade kao samosabotaža u promenama i novim počecima 

Jedna od prepreka u započinjanju nečeg novog jeste postojanje određenih ograničavajućih uverenja ili obrazaca razmišljanja koja smo već usvojili, kojih se verno držimo i koja u svakodnevnom životu dosledno „branimo”, odnosno ponašamo se u skladu sa njima. Veza uverenja i akcije, tj. određenog ponašanja, vrlo je direktna i jasna. Ograničavajuća uverenja o sebi koja smo formirali u periodu odrastanja ili formiranja moguće je razotkriti i transformisati. Često je u ovom razotkrivanju potrebna pomoć stručnog lica, koje će adekvatnim pristupom, pitanjima i metodama pomoći osobi da usvaja drugačije vrste uverenja koja će je podržati, ohrabriti i podstaći.  

Za početak, možemo sebi postaviti nekoliko pitanja:  

Šta me trenutno sprečava da učinim prvi korak?  

Koji me strahovi, sumnje ili uverenja blokiraju u napretku?  

Kako mogu preformulisati misli u one koje su mi korisne?  

Šta mogu uraditi kako bih smanjio osećaj straha ili nesigurnosti?  

Koga bih mogao uključiti da me podrži na ovom putu? 

Identitet kao baza: nivo svesti o sopstvenom identitetu utiče na brzinu i efikasnost sprovođenja i uvođenja novina u ponašanju i delovanju 

U najkraćem, kada kažemo „identitet”, to je, između ostalog, i rečenica koja završava započeto: „Ja sam…” i može biti kompletirana na bezbroj različitih načina. Zamka u koju upadamo jeste formiranje identiteta u određenoj fazi života, na osnovu dotadašnjih iskustava, a taj identitet vremenom postane prevaziđen, jednostavno ga prerastemo.  

Zato je važno da u procesu koučinga revidiramo i sam identitet. Moguće je da u sebi imamo više identiteta koji su podjednako zastupljeni i koji nas podjednako upotpunjuju. To znači da ne moramo biti isključivo jedno – u zanimanju, u osobinama, u karakteristikama ličnosti – i da je moguće da nekoliko naših identiteta u nama postoji istovremeno. Štaviše, dobitna kombinacija je ona gde učinimo da naši identiteti sarađuju, nadopunjuju se i zajedno rade za našu dobrobit. Setimo se pri tome da identiteti nisu i naše uloge koje imamo u odnosu prema svetu i u relacijama sa drugima. Identitet koji podržava naš novi početak, novu odluku ili promenu veoma je dobra polazna tačka i određena garancija za uspeh.  

Biologija kaže da ljudski organizam u određenim vremenskim intervalima obnavlja ćelije u pojedinim organima i sistemima organa, odnosno da jedne ćelije odumiru, a nove nastaju, te da se na taj način delovi našeg tela regenerišu i menjaju. U metaforičkom smislu, možemo povući paralelu i sa sopstvenom ličnošću, koja predstavlja složen sistem koji takođe može da se obnovi, promeni i regeneriše. Za to su potrebni svest, želja za upoznavanjem sebe, spremnost na fokusiran rad i saradnju sa stručnim licima, kao i spremnost da se ponekad oprostimo od svojih „starih” verzija i radosno prigrlimo nove, koje se vremenom rađaju.  

Sve to nam olakšava proces sprovođenja noviteta, novih početaka, promena, kao i navika. Treba da se setimo da se u ovom procesu sve računa, čak i na dnevnom nivou, da male navike utiču na velike, kao i na konačno formiranje našeg identiteta, pa ih zato treba svesno birati. I nije pitanje ili izazov da neku novinu ili promenu samo sprovedemo i „prođemo” kroz nju, pa makar se i vratili na staro. Ono što pravi veliku razliku i daje rezultat jeste izgradnja ličnog sistema funkcionisanja koji radi za nas individualno i koji nam dugoročno daje dobre rezultate.  

Određeni program ličnog razvoja, radionica, edukacija, režim ishrane, tretman tela i sl. kad-tad će se završiti, a na nama ostaje da gradimo svoj lični sistem i lični kompas kojim upravljamo kroz različite delove života. Upravo ovakav pristup i stav mnoge nove početke učiniće lakšim, lepšim i prijemčivijim.  

Autor: Nataša Đurica, ECA, ANLP & KBK profesionalni kouč

Foto: Irena Peličić, Lummi/Amino