Zašto mama uvek mora da zna gde je sve, šta nedostaje u kući i kada je kome rođendan?

Ko zakazuje preglede, pamti školske obaveze, vodi računa o porodičnim rođendanima i primećuje da je detetu potrebna nova jakna? U mnogim porodicama odgovor je isti. Istraživanja pokazuju da mentalni teret majki obuhvata znatno veći deo porodičnih obaveza nego što se na prvi pogled može primetiti, a stalna odgovornost za organizaciju svakodnevnog života može ozbiljno da utiče na njihovo mentalno zdravlje. Dete sutra ima kontrolni, u frižideru nedostaje nekoliko namirnica, za vikend je rođendan, a sledeće nedelje treba zakazati pregled kod zubara. Nijedna od tih obaveza sama po sebi ne deluje naročito zahtevno. Međutim, kada se sve nađu na jednoj mentalnoj listi, koja se neprestano dopunjava, čak i običan dan može da postane iscrpljujući. Naročito ako je jedna osoba odgovorna za to da ništa ne bude zaboravljeno.

U mnogim porodicama tu ulogu preuzimaju majke. One pamte datume, predviđaju potrebe dece, organizuju rasporede i podsećaju ostale članove domaćinstva na ono što treba da urade. Deo tih obaveza lako je primetiti, poput pripremanja večere ili odlaska u nabavku. Mnogo manje pažnje posvećuje se razmišljanju koje prethodi svakom od tih zadataka. Psiholozi za takvu vrstu odgovornosti koriste izraz mental load, odnosno mentalni teret. Reč je o stalnom planiranju, organizovanju i praćenju obaveza koje omogućava da porodični život funkcioniše. Posao koji često nema jasno određeno radno vreme, a retko se prepoznaje kao zaseban doprinos domaćinstvu.

Nevidljivi posao koji najčešće pripada majkama

Koliko je ovaj obrazac rasprostranjen pokazalo je istraživanje Univerziteta u Batu i Univerziteta u Melburnu, zasnovano na podacima prikupljenim među približno 3.000 roditelja u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema rezultatima, majke su prijavile da su uglavnom odgovorne za 71 odsto analiziranih zadataka koji zahtevaju mentalno angažovanje. Kod svakodnevnih obaveza povezanih sa brigom o deci, ishranom, čišćenjem i organizacijom porodičnog života taj udeo bio je još veći, čak 79 odsto.

Istraživači su primetili i razliku u vrstama odgovornosti koje preuzimaju majke i očevi. Žene su češće zadužene za svakodnevne, ponavljajuće obaveze, dok muškarci u većoj meri učestvuju u povremenim poslovima, poput kućnih popravki ili pojedinih finansijskih zadataka. Takva podela ima važnu posledicu. Povremeni zadatak uglavnom ima jasan početak i kraj, dok svakodnevna organizacija porodice zahteva stalnu pažnju. Kada se jedna obaveza završi, već treba misliti na sledeću. Rezultate američkog istraživanja ne možemo automatski primeniti na svaku porodicu, ali sličan obrazac prepoznat je i u drugim istraživanjima. On ukazuje na to da se neravnomerna raspodela odgovornosti često zadržava čak i kada oba partnera učestvuju u obavljanju kućnih poslova.

Zašto pomoć u kući nije isto što i deljenje odgovornosti?

Zamislimo situaciju u kojoj otac redovno odlazi u nabavku, ali majka sastavlja spisak, proverava šta nedostaje i planira obroke za naredne dane. Kupovina je zajednički rešena obaveza, ali razmišljanje o tome šta treba kupiti i kada i dalje pripada jednoj osobi. Sličan obrazac može da se prepozna u brizi o deci. Jedan roditelj odvede dete kod lekara, dok drugi prati kada treba zakazati pregled, pamti prethodne preporuke, priprema dokumentaciju i vodi računa o sledećoj kontroli.

Zato rečenica „Samo mi reci šta treba da uradim” nekada može dodatno da optereti osobu kojoj je upućena. Ona i dalje mora da uoči problem, osmisli rešenje, raspodeli zadatke i proveri da li su obavljeni. U takvim situacijama korisno je razlikovati izvršavanje pojedinačnih poslova od preuzimanja odgovornosti za njih. Kada neko u potpunosti preuzme brigu o određenoj oblasti, podrazumeva se da samostalno prati šta je potrebno, planira aktivnosti i reaguje na vreme. Ta razlika objašnjava zbog čega dve osobe mogu da imaju utisak da ravnopravno učestvuju u kućnim poslovima, a da jedna od njih ipak oseća znatno veće opterećenje. Vidljivi deo rada često je lakše izmeriti od organizacije koja mu prethodi.

Stalno razmišljanje o obavezama utiče i na mentalno zdravlje

Istraživanje sprovedeno među 322 majke male dece pokazalo je da je veći udeo odgovornosti za planiranje porodičnih obaveza povezan sa izraženijim stresom, simptomima depresije, osećajem iscrpljenosti i lošijim zadovoljstvom partnerskim odnosom. Posebno je značajno što su istraživači odvojeno posmatrali fizičko obavljanje poslova i njihovu organizaciju. Rezultati su pokazali da mentalni deo kućnog rada ima posebnu povezanost sa psihološkim blagostanjem majki.

Novije istraživanje iz septembra 2026. dodatno je ispitalo zbog čega žene ovakve obaveze doživljavaju kao opterećujuće. U dve studije, od kojih je veća obuhvatila 1.891 majku, među najčešće navođenim problemima izdvojili su se stalno razmišljanje o zadacima i osećaj da posao nikada nije završen. Ovakvi nalazi ne dokazuju da mentalni teret samostalno izaziva depresiju ili anksioznost, ali potvrđuju da je povezan sa psihološkim opterećenjem koje zaslužuje ozbiljniju pažnju. Pored umora, posledice mogu da se osete i u kvalitetu slobodnog vremena. Majka može fizički da bude na odmoru, u šetnji ili na kafi sa prijateljicama, a da istovremeno razmišlja šta treba pripremiti za sutrašnji dan. Kada je odgovornost za planiranje stalno prisutna, odmor ne mora nužno da donese i osećaj rasterećenja.

Kako se menja porodična dinamika kada svi preuzmu svoj deo?

Jedan od prvih koraka može da bude razgovor o obavezama koje se obično podrazumevaju. Umesto da se nabrajaju samo kuvanje, čišćenje ili odlazak po decu, korisno je sagledati i sve što tim poslovima prethodi. Ko proverava školske poruke? Ko vodi računa o zakazivanju pregleda? Ko prvi primeti da detetu nešto nedostaje? Ko organizuje porodična okupljanja i vodi računa o poklonima? Odgovori mogu da pokažu koliko su pojedine odgovornosti koncentrisane na jednog člana porodice. Nakon toga lakše je dogovoriti podelu u kojoj svako samostalno vodi računa o određenim poslovima, bez potrebe da ga neko drugi stalno podseća.

Važno je i da očekivanja budu jasna. Ako jedan partner preuzima brigu o školskim obavezama, to može da podrazumeva praćenje obaveštenja, komunikaciju sa nastavnicima i organizovanje potrebnih aktivnosti. Na taj način odgovornost za određeni zadatak pripada osobi koja ga obavlja, a ne onoj koja mora da ga nadgleda. U skladu sa uzrastom, i deca mogu da učestvuju u organizaciji porodičnog života. Pripremanje školske torbe, praćenje sopstvenog rasporeda i briga o ličnim stvarima prilike su da postepeno razvijaju samostalnost. Naravno, nivo odgovornosti treba prilagoditi njihovim sposobnostima. Promena ustaljenih navika zahteva vreme, naročito u porodicama u kojima je godinama jedna osoba bila zadužena za gotovo celokupnu organizaciju. Pritom je važno prihvatiti da drugi članovi domaćinstva pojedine poslove mogu da obavljaju drugačije, sve dok su obaveze ispunjene na odgovarajući način.

Porodična organizacija ne bi trebalo da zavisi od jedne osobe

Mentalni teret majki često se održava kroz očekivanja koja se retko izgovaraju naglas. Od majke se podrazumeva da zna šta je detetu potrebno, da pamti važne datume i da unapred razmišlja o porodičnim planovima. Kada sve funkcioniše, trud uložen u organizaciju gotovo se ne primećuje. Pažnju privlači tek ono što je zaboravljeno ili nije urađeno. Takva očekivanja ne nastaju nužno iz svesne odluke jednog partnera. Na njih utiču porodični obrasci, način vaspitanja, radne obaveze i društvene predstave o tome šta podrazumeva biti dobra majka. Zbog toga ravnopravnija raspodela zahteva promenu navika, ali i spremnost svih članova porodice da prepoznaju odgovornosti koje su ranije prolazile neprimećeno.

Cilj nije da svaki posao bude podeljen na potpuno jednake delove, već da raspodela bude dogovorena, održiva i prihvatljiva za sve. U nekim periodima jedan partner će preuzimati više obaveza, u drugim manje. Važno je da takva raspodela bude rezultat zajedničkog dogovora, a ne stalnog očekivanja da će jedna osoba voditi računa o svemu. Možda je najbolji pokazatelj promene trenutak kada majka može da izađe iz kuće, ode na posao ili otputuje na nekoliko dana, a da prethodno ne mora da ostavi detaljna uputstva za svaki deo porodičnog života. Tada organizacija domaćinstva prestaje da zavisi od njenog pamćenja i postaje odgovornost koju porodica zaista deli.

Autorka: Anastasija Pavić

Foto: Lummi / Mariana Pedroza