Kako da ostanemo dosledni treningu? Trener Jovana Pašalić nam daje savet koji vredi zapamtiti
Od rukometa, preko sudijske i trenerske uloge, do fitnesa – Jovana Pašalić je sport pretvorila u životni poziv. Za nju trening nije samo način da promenimo telo, već prostor u kojem učimo da budemo disciplinovaniji, snažniji i sigurniji u sebe. Pred jesenji povratak rutini razgovaramo o motivaciji, kontinuitetu, realnim ciljevima i tome zašto savršen trening ne postoji.
Jovana Pašalić nije imala jedan veliki trenutak u kojem je odlučila da će sport postati njen posao. Kod nje se ta priča gradila postepeno, kroz godine treninga, različite sportove i još različitije uloge. Rukomet je od početka imao posebno mesto, ali joj je upravo sport omogućio da upozna i onu stranu koju ne vidimo kada stojimo na terenu.
Bila je rukometašica, rukometni sudija i trener mlađih kategorija. Na fakultetu za sport otvorila je još jedno poglavlje, zakoračivši u svet fitnesa i pilatesa. Ono što je počelo kao još jedna oblast interesovanja vremenom je postalo posao u kojem je pronašla ono što je oduvek tražila.
„Odmalena sam želela da pomažem ljudima i nekako sam uvek zamišljala da će to biti kroz sport.”
Danas upravo u radu sa ljudima pronalazi najveću motivaciju. Za Jovanu rezultat nikada nije samo ono što vidimo u ogledalu. Fizička promena jeste deo procesa, ali ono što se događa usput mnogo joj je važnije. Više samopouzdanja, više discipline, bolji odnos prema sebi i osećaj da možemo više nego što smo mislili da možemo.
„Fitnes je prirodan nastavak svega što sam volela. Sve ono što sam učila kroz sport, kao igračica, sudija i trener, danas se spojilo u posao koji zaista volim.”
Možda je upravo u tome najzanimljiviji deo njenog puta. Fitnes za Jovanu nije bio potpuno novi početak, već nastavak priče koja je počela mnogo ranije.
Više od onoga što vidimo u ogledalu
Kada govori o fitnesu, Jovana ga ne posmatra kao kratkoročnu transformaciju niti kao još jedan način da promenimo izgled pred leto. Za nju je trening proces koji se vremenom preliva i na sve ostale delove života.
Postoji trenutak kada shvatimo da ne treniramo samo zbog tela. Odlazak na trening kada bismo najradije ostali kod kuće, završeno poslednje ponavljanje ili veća kilaža nego prošlog meseca postaju mali dokazi da možemo da budemo dosledni čak i kada motivacija nije tu.
„Najviše me privlači to što rezultat nikada nije samo ono što vidiš u ogledalu. Fitnes menja odnos prema sebi, gradi disciplinu, samopouzdanje, energiju i mentalnu snagu.”
Upravo taj osećaj posle treninga, kaže Jovana, teško je zameniti bilo čim. Ne zato što je trening uvek prijatan ili lak, već zato što predstavlja trenutak u kojem smo održali obećanje koje smo dali sebi.
Vremenom disciplina iz teretane počinje da se prenosi i na druge životne situacije. Postajemo svesniji svojih navika, lakše pravimo prioritete i učimo da ne moramo uvek da budemo motivisani da bismo uradili nešto dobro za sebe.
„Ne gradiš samo telo, već i karakter.”
Zato zdrav način života za nju nije kratka faza niti stroga dijeta, već odnos prema sebi koji gradimo dugoročno. Način života u kojem uživamo, a ne režim koji jedva čekamo da završimo.
Najlepši deo posla čine ljudi
Ipak, kada treba da izdvoji ono što najviše voli u svom poslu, Jovana ne govori prvo o treninzima, vežbama ili rezultatima. Govori o ljudima.
Posebno joj znači kada vidi da se promena kod klijenta ne završava fizičkim izgledom. Nekada je najveći rezultat bolja kondicija, nekada su to izgubljeni kilogrami, a nekada, jednostavno, trenutak kada osoba prvi put kaže da je ponosna na sebe.
„Najviše volim kada mogu da pomognem nekome da dođe do svog cilja. Kada je osoba srećna zbog rezultata koji je postigla, iskreno sam srećna zajedno sa njom.”
Takav odnos prema poslu možda objašnjava i zašto joj rutina nikada nije bila privlačna. Jovana sebe ne vidi kao osobu koja bi mogla da provodi dane u kancelariji radeći istu stvar iznova.
Rad sa ljudima donosi joj dinamiku, ali i prostor za kreativnost. Svaki trening zahteva drugačiji pristup. Svaki klijent dolazi sa svojim navikama, mogućnostima i ciljevima, a upravo ta različitost održava njenu svakodnevicu zanimljivom.
Od osmišljavanja treninga do rada sa klijentima i kreiranja novih ideja, njen posao je istovremeno aktivan i kreativan. A kada uspemo da spojimo ono što volimo sa onim u čemu smo dobri, posao prestaje da bude samo posao.
Trener ne mora da bude savršen
Možda baš zato Jovana ne veruje ni u sliku savršenog trenera. Društvene mreže često stvaraju utisak da osoba koja se bavi fitnesom mora svakog dana da trenira, jede idealno, nikada ne preskače trening i u svakom trenutku ima savršenu rutinu.
Realnost je mnogo jednostavnija.
„I trener je čovek.”
I trener ima dan kada je umoran, kada mu se ne trenira ili kada mu je potreban odmor. Razlika je samo u tome što je kroz iskustvo naučio da jedan loš dan ne znači da treba odustati od svega.
Jovana primećuje i još jednu zabludu. Od trenera se često očekuje da bude mnogo više od trenera. Da zna odgovor na svaki problem, da bude terapeut, nutricionista, doktor, a ponekad gotovo i roditelj. Blizak odnos koji se razvija kroz trening lako može da stvori takva očekivanja.
Ali poverenje ne znači da granice profesije ne postoje.
„Trener nije tu da bude savršen. Tu je da bude podrška, vodič i neko ko će ti pomoći da napraviš održive promene.”
A upravo održivost postaje jedna od najvažnijih reči kada razgovor skrene na ono što se događa posle leta.
Jesen kao novi reset
Leto ima svoju posebnu logiku. Dani su duži, ritam sporiji, planovi spontaniji, a rutina lako ostane negde između putovanja, kasnih večeri i promenjenog rasporeda.
Onda dolazi jesen i sa njom potreba da ponovo pronađemo svoj ritam.
Za Jovanu je to odličan trenutak da zastanemo i zapitamo se šta zapravo želimo da uradimo za sebe do kraja godine. Ne zbog novogodišnjih odluka, već upravo suprotno. Zato što nema potrebe da čekamo januar.
„Mislim da je septembar mnogo lepši trenutak za reset, iako ga retko tako doživljavamo.”
Povratak rutini ne mora da počne velikom transformacijom. Ne treba odmah planirati šest treninga nedeljno, savršenu ishranu i potpuno novi životni stil. Dovoljno je postaviti nekoliko realnih ciljeva i početi da ih se držimo.
Četiri meseca do kraja godine mogu biti sasvim dovoljna da izgradimo dobre navike, napravimo vidljiv napredak i promenimo način na koji gledamo na sebe.
Umesto da u januar uđemo sa još jednom listom odluka, možemo da ga dočekamo sa rezultatima iza sebe.
„Ne morate da čekate januar da biste počeli. Možete da krenete danas, sa onim što trenutno možete.”
Motivacija dolazi i odlazi – rutina ostaje
Jedan od najvećih problema sa kojima se ljudi susreću kada pokušavaju da uvedu trening u svakodnevicu jeste upravo očekivanje da će motivacija uvek biti tu.
Neće.
I Jovana ne savetuje da se na nju previše oslanjamo.
Kada dani postanu kraći, vreme hladnije, a obaveze se nagomilaju, potrebno je imati plan koji funkcioniše čak i onda kada nemamo volje za trening. To ne znači da svaki put moramo da odradimo savršen trening. Nekada je dovoljno da se pokrenemo.
Jovana se seća i zimskog perioda kada je, zbog snega, bilo gotovo nemoguće izaći napolje. Rešenje nije bilo idealno, ali je bilo jednostavno: stepenice u zgradi.
„Nekada je potrebno samo malo kreativnosti.”
Trening kod kuće, šetnja, više koraka tokom dana ili nekoliko vežbi bez opreme mogu biti sasvim dovoljni da ostanemo aktivni. Nije suština u tome da svaki dan izgleda savršeno, već da se kretanje ne izgubi potpuno iz naše rutine.
Još jedan trik koji Jovana voli jeste jednostavna ček-lista. Nekoliko treninga, određeni broj koraka, dovoljno vode, kvalitetan san i briga o ishrani mogu postati mali nedeljni ciljevi.
A kada ih na kraju nedelje precrtamo, dobijamo nešto što je često mnogo vrednije od same liste: osećaj da smo bili dosledni sebi.
Možemo uključiti i prijatelje. Zajednički izazov, dogovoreni broj koraka ili treninga i malo zdravog takmičenja često su dovoljan razlog da ostanemo u pokretu.
Na kraju, nije važno da li treniramo u teretani, kod kuće ili napolju.
„Nije najvažnije gde trenirate, koliko opreme imate ili da li je trening savršen. Važno je da se krećete.”
Tri vežbe za povratak u formu
Kada bismo morali da napravimo najkraću verziju njenog saveta za trening, Jovana bi izdvojila tri vežbe: burpees, kettlebell swing i thrusters sa bučicama.
Razlog je jednostavan. Sve tri istovremeno uključuju veliki broj mišićnih grupa i mogu da spoje snagu, kondiciju i koordinaciju.
Burpees brzo podižu puls i aktiviraju gotovo celo telo. Kettlebell swing uključuje noge, gluteus i kor, dok thrusters kombinuju čučanj i potisak iznad glave, pa u jednom pokretu uključuju i donji i gornji deo tela.
Naravno, nijedna od njih nije magično rešenje. Kao i u svemu drugom, rezultat zavisi od pravilnog izvođenja, prilagođavanja nivou kondicije i, pre svega, od kontinuiteta.
„Ne postoji magična vežba. Rezultat dolazi iz kontinuiteta.”
To je možda najjednostavnija, ali i najvažnija poruka ovog razgovora. Mnogo je bolje imati jednostavan trening koji ćemo zaista raditi nego savršen plan koji ćemo stalno odlagati.
Nemate sat vremena? Imate 30 minuta
Jedna od najvećih zabluda o treningu jeste da mora da traje dugo da bi imao smisla. Jovana smatra da je upravo takvo razmišljanje često razlog zbog kojeg ljudi i ne počinju.
Tri kvalitetna treninga nedeljno mogu biti sasvim dovoljna za ozbiljan napredak, posebno kada su dobro isplanirana i kada postoji kontinuitet.
A kada ni za teretanu nema vremena, od 20 do 30 minuta aktivnog treninga kod kuće i dalje može napraviti razliku.
Problem nastaje kada upadnemo u zamku razmišljanja: „Ako ne mogu sve, neću ništa.”
Umesto toga, možemo da pronađemo minimum koji možemo da održimo čak i tokom najhaotičnijih nedelja. Nekada će to biti trening, nekada šetnja, nekada nekoliko vežbi kod kuće.
„Nije cilj da nedelju dana uradite sve savršeno, već da i za nekoliko meseci i dalje trenirate.”
Možda je upravo to najbolji način da posmatramo trening. Ne kao još jednu obavezu koju moramo da „čekiramo”, već kao nešto što radimo za sebe. Bez pritiska da svaki dan bude idealan, ali sa dovoljno discipline da ne odustanemo kada život postane neuredan.
Savršenstvo nikada i nije bilo cilj.
„Kontinuitet će uvek pobediti savršenstvo.”
A možda je upravo jesen pravi trenutak da to i sami isprobamo.
Jovanin fitness quick fire
Jutarnji ili večernji trening?
‒ Večernji.
Kardio ili tegovi?
‒ Kardio sa tegovima.
Teretana ili trening na otvorenom?
‒ Trening na otvorenom.
Omiljena vežba?
‒ Bugarski čučanj.
Najomraženija vežba?
‒ Burpees.
Najveći fitnes mit koji biste voleli da nestane?
‒ Ugljeni hidrati goje.
Vaša definicija zdravog života u jednoj rečenici?
‒ Zdrav život je disciplina koja ti daje slobodu, a ne skup pravila koja ti oduzimaju život.
Autor: Jana Desovski
Foto: Bojan Pavlović, Stefan Damjanović, Jovana Pašalić