Aleksandra Kožul: „Autentičnost u izražavanju počinje tišinom i odnosom prema sebi“
Svesna komunikacija je mnogo više od modne fraze – ona je svakodnevna praksa koja menja način na koji gradimo odnose, donosimo odluke i razvijamo sebe. Aleksandra Kožul, Communications Director u kompaniji Novaston, kroz spoj profesionalnog iskustva i ličnih hobija poput joge i penjanja, pokazuje kako pažljiv dijalog i lična autentičnost mogu biti oslonac za uspeh i zadovoljstvo.
U ovom intervjuu otvara teme o tome kako se komunikacija uči, gde su njene granice, ali i kako fizička aktivnost i lični rituali pomažu da ostanemo povezani sa sobom i drugima.
Aleksandra Kožul, Communications Director u kompaniji Novaston Marketing Consultancy
Kako je vaše lično iskustvo oblikovalo razumevanje svesne komunikacije i šta ona za vas danas znači?
Moje razumevanje svesne komunikacije nije proisteklo iz udžbenika, već iz situacija u kojima je prisutnost bila pitanje opstanka, fizičkog ili profesionalnog. Godinama sam u svetu komunikacija gde reči lako postanu prazne ako iza njih ne stoji stvarna namera. Prelomne tačke dogodile su se kroz lične prakse. Sportsko penjanje me je naučilo da komunikacija počinje pažnjom, a ne govorom; na steni svaki pokret i odluka moraju biti usklađeni, jer se u suprotnom gubi ravnoteža. Joga je toj slici dodala unutrašnju dimenziju, naučila me je da prvo oslušnem sopstveni ritam pre nego što se obratim drugome. Danas je za mene svesna komunikacija umetnost prisutnosti, sposobnost da odgovorim iz autentičnosti, a ne iz navike ili reakcije.
Kada ste prvi put postali svesni koliko je prisutnost važna u razgovoru?
Ta svest se gradila decenijama. Rad u komunikacijama mi je pokazao da i najsavršenija formulacija propada ako nismo istinski „tu“ za sagovornika. Na steni sam shvatila da „usputna pažnja“ ne postoji – ili si prisutan, ili padaš. Istu dinamiku prepoznala sam i u dijalogu: kada nismo prisutni, poruke postaju površne, a suština se gubi. Shvatila sam da kvalitetan susret ne zavisi od reči, već od stepena svesti koju unesemo u taj trenutak. Od tada, prisutnost nije samo alat koji koristim, već veština koju svakodnevno obnavljam kroz male rituale i dah.
Koji su najčešći izazovi u komunikaciji sa kolegama i klijentima?
U kompaniji Novaston, gde vodim interne i eksterne komunikacije, svakodnevno usklađujem ljude, ideje i očekivanja, i taj proces je sve samo ne jednostavan. Iza svake uspešne kampanje stoji mnogo nevidljivih razgovora, preispitivanja i traganja za pravim pravcem. Poseban izazov i zadovoljstvo predstavlja rad na projektima poput AVA Shopping Parka, gde komunikacija ne sme biti generička; ona mora nositi emociju, identitet i jasno značenje. Takav pristup zahteva stratešku oštrinu, ali i potpunu prisutnost u odnosima sa klijentima, zakupcima i timom. Za mene je najveći test ostati svestan i zadržati aktivno slušanje u trenucima kada su rokovi kratki, a pritisak veliki. Ipak, duboko verujem da se vrhunski rezultati postižu tek kada fokus pomerimo sa puke egzekucije na izgradnju dugoročnog poverenja.
Možete li izdvojiti trenutak kada vam je svesna komunikacija otvorila nova vrata?
To je definitivno bio projekat izlaska AVA Shopping Parka u lokalnu zajednicu. Suočili smo se sa fizičkom udaljenošću centra od grada, što je na papiru bila mana. Umesto klasičnog marketinga, predložili smo klijentu da budemo „dobri susedi“ i izađemo van okvira ritejl parka.
Bilo je potrebno mnogo svesnog dijaloga i aktivnog slušanja da uverimo investitore u ovaj drugačiji pristup. Uspeh tog projekta nije se merio samo posetom, već poverenjem koje smo dobili. To je bio dokaz da svesna komunikacija može transformisati prepreku u jedinstvenu tržišnu prednost. Ovaj pristup projektima smo nastavili da primenjujemo i dalje, pa nam je tako moto novogodišnjeg projekta “Nova godina, ista toplina”. Za sve posetioce AVA Shopping parka pripremili smo zaista odličan program, i od srca vas pozivam da nas posetite od 27. do 31. decembra, jer vas čekaju brojne kreativne radionice, novogodišnji vozić, Deda Mraz i njegovi pomoćnici.
Šta biste savetovali onima koji žele da razviju autentičniji način izražavanja?
Autentičnost u izražavanju ne počinje rečima, već tišinom i odnosom koji imamo sa sobom. Pre nego što progovorimo, važno je da osvestimo šta se u nama zaista dešava, koje su to misli, emocije i telesne reakcije koje nas prožimaju. Biti autentičan ne znači reći baš sve što nam padne na pamet, već imati mudrost da izaberemo reči koje su u skladu sa našim unutrašnjim bićem i trenutkom u kojem se nalazimo.
Prakse poput joge ili penjanja uče nas upravo tom fokusu: kada je telo prisutno, a um mirniji, komunikacija prirodno postaje jasnija i iskrenija, bez odbrambenih stavova ili potrebe za dokazivanjem.
Zato je moj najvažniji savet: vežbajte slušanje da biste razumeli, a ne da biste odgovorili. Tek kada prestanemo da u glavi unapred spremamo repliku, komunikacija prestaje da bude puka razmena informacija i postaje prostor istinskog susreta. Autentičnost se ne gradi teorijom, već praksom; kroz male, svakodnevne razgovore u kojima svesno birate prisutnost, učite da govorite iz mesta koje je zaista vaše.
Kako su vas joga i penjanje naučili strpljenju i boljoj komunikaciji?
Ove discipline su me naučile da nas ljudi „čitaju“ mnogo pre nego što izgovorimo prvu reč. Često zaboravljamo da reči čine tek mali deo poruke. Statistika kaže da one čine samo 7% poruke, a da je sve ostalo naša energija, stav i dah. Ako je dah plitak i kratak, poruka će zvučati napeto čak i ako izgovaramo najlepše rečenice.
Penjanje mi je dalo unutrašnju stabilnost, sposobnost da ostanem pribrana i „čvrsto na nogama“, čak i u najzahtevnijim profesionalnim situacijama. Sa druge strane, joga me je naučila mekoći, spoznaji da se i najteže teme mogu izneti s lakoćom ako svesno opustimo ramena i dopustimo dahu da nas vodi. Zajedno, one su moj trening za prisutnost. Naučile su me da reagujem iz mira, a ne iz impulsa. Ponekad je samo jedan svestan udah ili blago opuštanje mišića lica dovoljno da potpuno promeni ton celog sastanka.
Te discipline su moje „sidro“ koje mi omogućava da u svakom razgovoru ostanem autentična, jasna i, pre svega, povezana sa sagovornikom.
Da li fizička aktivnost utiče na emocionalnu inteligenciju?
Apsolutno. Kontrola daha na steni je direktan trening za regulaciju emocija u stresnim situacijama. Ove prakse nas uče da prepoznamo impulsivnu reakciju i zamenimo je promišljenim odgovorom. To je ključ emocionalne inteligencije: ne potiskivati stres, već imati alat da ga transformišete u smirenu akciju.
Kako pronalazite vreme za hobije pored dinamične karijere?
Za mene to nisu hobiji, već investicija u mentalno zdravlje. Iako je izazovnije uskladiti termine od kada imam ćerku, planiram te aktivnosti jednako ozbiljno kao i poslovne sastanke. To nije luksuz, već način da ostanem funkcionalna i smirena. Moja porodica vidi benefit toga: mama koja se vrati sa penjanja ili joge je prisutnija i radosnija mama.
Imate li male rituale koji vam pomažu da ostanete fokusirani?
Da, to su kratke vežbe disanja, blago istezanje ili svesna pauza pre sastanka. Ti mali rituali pomažu mi da se povežem sa sobom i u razgovor uđem smireno i prisutno, bez automatizma.
Koja je vaša poruka onima koji žele da unaprede odnose kroz svesniju komunikaciju?
Počnite od povezivanja sa sobom. Kroz SMER™ metodu koju sam osmislila, spajam jogu, penjanje i komunikaciju kako bismo uskladili telo, dah i glas. Kada ovi elementi rade u harmoniji, vaše reči dobijaju težinu i značaj. Svesna komunikacija je temelj svega: od uspešnog biznisa do duboke bliskosti u privatnom životu. Moja poruka je: budite blagi prema sebi dok učite, ali budite dosledni u prisutnosti. To je put ka istinskom ispunjenju.
Kako kombinacija svesne komunikacije i ličnih strasti utiče na vaš osećaj ispunjenosti?
Ova sinergija je za mene ključ autentičnog života. Kada uspem da povežem ono što osećam u telu sa onim što izgovaram, moje reči dobijaju sasvim drugu težinu, postaju jasnije i snažnije. Naravno, to je proces, a ne cilj koji se jednom dostigne. I ja imam trenutke anksioznosti, nestrpljenja ili nervoze, ali razlika je u tome što sada imam alat da te emocije primetim, prihvatim i ne dozvolim im da upravljaju mojim razgovorima. Ispunjenost za mene dolazi iz tog prostora slobode, slobode da ne reagujem impulsivno, već da odgovorim promišljeno. Spajanje svesne komunikacije sa strastima poput joge i penjanja dalo mi je unutrašnji kompas. Taj mir i povezanost sa sobom se prirodno prelivaju na ljude oko mene, stvarajući odnose u kojima ima više poverenja, a manje buke. To je za mene prava definicija harmonije.
Nađa Jokanović
Fotografije: Privatna arhiva