Šta sve može da bude anksioznost – kontradiktorni znaci teskobe

Anksioznost je najčešći psihološki problem, koji se javlja u nekoliko vrsta i oblika i često je zbog toga pogrešno shvaćen. Iako iskustva sa anksioznošću mogu biti slična, ona su za svakog jedinstvena – kod jedne osobe, anksioznost se može ispoljavati na sasvim drugačiji način, nego kod nekog drugog. Simptomi anksioznosti mogu biti kontradiktorni, odnosno, kod jedne osobe mogu biti nešto sasvim suprotno, nego kod druge.

Uobičajeni znaci anksioznosti

Iako svako doživljava anksioznost na svoj način, jedno je zajedničko svakom iskustvu – anksioznost je preplavljujuće i iscrpljujuće stanje, koje podriva našu stabilnost i životnu radost, do te mere da se možemo osećati emocionalno osakaćeno.

Uobičajeni znaci anksioznosti obuhvataju osećanje nemira i razdražljivost, teškoće u fokusiranju, napetost mišića, poremećen san, nepravilan rad srca, bolove u telu, promene u seksualnom nagonu, mučninu, preznojavanje, škrgutanje zubima. Ako ne osećate uobičajene znake anksioznosti, to ne znači da je nemate, ili da je vaša anksioznost lakša, ili „bolja“ – to samo znači da je vaše iskustvo drugačije.

Kontradiktorni znaci anksioznosti

Anksioznost je kada ste povučeni

Neke ljude anksioznost sprečava da se „mešaju“ sa drugima – neprijatno im je u većem društvu, naročito ako ima novih ljudi ili je velika gužva. Oni teže da budu nevidljivi – što manje pažnje privlače, to su manje šanse da ih neko osuđuje i kritikuje, a zbog anksioznosti se u svakom društvu osećaju izloženo, veruju da ih svi „čudno“ gledaju, da nešto na njima i u njima nije kako treba i da to svi primećuju.

Međutim, anksioznost je i kada ste preglasni

Pojedinim osobama anksioznost ne dozvoljava da sede u samoći, miru i tišini. Njima je potrebna buka, žamor, prisustvo drugih, neprekidna stimulacija i interakcija. Kada su u društvu (a trude se da uvek budu okruženi ljudima), oni pokazuju tendenciju da zauzimaju mnogo prostora i da dominiraju razgovorom.

Pristajete na sve

Anksioznost zbog straha od osude, gubitka prijatelja, samoće, pojedinim ljudima nalaže da stalno prihvataju sve pozive, govore „da“ i pristaju na sve predloge. Plaše se da će, ako nešto odbiju, biti osuđeni i odbačeni i da više niko neće želeti da komunicira sa njima.

Pročitajte i ovo: ADHD u srednjim godinama – osnovni saveti za žene

Konstantno odbijanje

Anksioznost, međutim, sasvim oprečno može biti iskazana i kroz odbijanje i odbacivanje svega. Kada stalno govorite „ne“ svima i svemu, znači da su društvene interakcije, obaveze i odgovornosti preveliki pritisak za vas. U pojedinim slučajevima, anksiozne osobe odbijaju da budu na vodećim pozicijama, jer su suviše zabrinuta da to neće ispasti dobro i zato odbijaju svaku odgovornost.

Anksioznost je kada vam vreme izmiče

Za neke ljude, anksioznost se izražava kroz osećaj da vreme leti, da se svet oko njih vrti veoma brzo i oni ne mogu da se uključe i snađu. Preplavljeni su brzinom i zahtevima života i samo žele da se sve zaustavi i uspori.

Ali anksioznost može biti i osećanje sporosti

S druge strane, neki ljudi osećaju da se vreme vuče beskonačno, da se sve oko njih kreće užasno sporo i svaki događaj im deluje beskrajno i besmisleno razvučeno. Na primer, društveno anksiozna osoba treba da održi desetominutnu prezentaciju – tih deset minuta doživljava kao sate mučenja izloženošću i opštom pažnjom. Prezentacija traje i traje, dok ona pokušava da nekako završi, ne bi li se što pre uklonila iz centra pažnje – javni natup je grozomoran san iz koga nikako da se probudi.

Zabrinutost za budućnost

Anksioznost može dovesti do toga da se osoba oseća paralizovano zbog straha da bi stvari mogle da pođu naopako. Ona stalno zamišlja najgore ishode svake aktivnosti i interakcije i intenzivan strah joj otežava prolaženje kroz svakodnevne zadatke, dnevnu komunikaciju i akcije. Ova vrsta anksioznosti otežava planiranje budućnosti, što povećava verovatnoću negativnog ishoda, koji bi se mogao izbeći uz dovoljno pripreme.

Suprotno tome – zabrinutost zbog prošlosti

Pojedine anksiozne osobe se toliko fokusiraju na prošlost, da nisu u stanju da krenu dalje i da rade bilo šta drugo – razmišljaju o greškama koje su napravili i zamišljaju na koliko su sve načina mogli da postupe drugačije i toliko su fokusirani na prošlo (loše) iskustvo, da nisu u stanju da pokušaju ponovo i da promene ono što nije bilo dobro u prethodnoj situaciji. Oni ne uče na sopstvenim greškama, već ih te greške parališu i izbacuju iz koloseka. Na primer, osoba koja nije dobro prošla na razgovoru za posao, može da shvati na koja pitanja je trebalo da odgovori drugačije i da, osnažena tim saznanjem, aplicira na drugom mestu. Ali anksioznost je zaustavlja i ona u glavi beskrajno vrti razne varijante propalog intervjua, ne usuđujući se da ode na sledeći.

To su samo neki od mnogih slučajeva u kojima se znaci i simptomi anksioznosti pokazuju sasvim različito i potpuno suprotno, ali i dalje je u pitanju isti problem – iscrpljujuća anksioznost, koja nanosi tešku emocionalnu štetu.

Pomenute vrste anskioznosti mogu koegzistirati i simptomi se ne moraju ispoljavati jasno i definisano – svi imamo trenutke i periode kada se osećamo anksiozno, ali kada se anksioznost intezivira i počne da remeti svakodnevno funkcionisanje u društvenom i privatnom životu, potrebno je potražiti pomoć. Ima načina da sebi olakšate i upravljate svojom anksioznošću, ali uvek je bolje obratiti se profesionalcu koji će vas obučiti da efikasno koristite alate za samopomoć. Najvažnije je razumeti da vaše iskustvo nikada neće biti sasvim isto kao iskustvo neke druge osobe i da ničije iskustvo ne treba umanjivati i odbacivati. Ako neko u vašem bliskom okruženju pati od anksioznosti, potrebno je da imate mnogo razumevanja i strpljenja, da biste mogli da mu pomognete da pronađe način da pomogne sebi.

Pročitajte i ovo: Koja terapija je najbolja za vas?

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.