Balansiranje između posla i porodice (i sopstvenih potreba) se ne završava kad deca odrastu
Postoji narodna izreka koja glasi „mala deca, mala briga, velika deca, velika briga“. Poslovice nastaju iz mudrosti kolektivnog iskustva, da bi se istakla neka uobičajena istina, sa kojom treba da računamo. Odrasloj deci nije potrebna naša danonoćna briga, ali mi ne prestajemo da budemo pre svega roditelji, samo zato što su deca postala punoletna.
I dalje morate da balansirate, a to nikada nije bilo lako. Nikada se niste toliko izveštili i uvežbali u tom balansiranju, da izbegnete sve zamke, da ne pravite greške, da ne dođete u situaciju da zbog posla zapostavljate decu i osećate užasnu krivicu, ili da zbog dece zapostavljate posao i osećate se nesposobno, a verovatno snostie i posledice.
Istina o balansiranju zaposlene žene između karijere i porodice, odnosno, majčinstva, jeste da joj je potrebna vojska – plaćena ili dobrovoljna – pomoćnika. Babe i dede, kao prva linija pomoći, servis čije resurse morate štedeti, jer babe i dede postaju sve stariji i bavljenje decom ih sve više opterećuje i zamara. Žene koje mogu da plate pomoć, to i čine. Dok deca rastu, one zapošljavaju „žene“, dadilje i kućne pomoćnice. Istina je da svakoj ženi treba žena, da joj pomogne. Tu ulogu često manjim ili većim delom, u savremenom aranžmanu partnerskih odnosa, preuzimaju partneri (muževi i očevi), deleći teret balansiranja, odnosno, prilagođavajući se zahtevima roditeljstva, stavljajući decu na prvo mesto.
I tako prolaze godine, deca rastu, gradite karijeru, vojska podrške se smenjuje i smanjuje, kako se deca osamostaljuju i postaju sve sposobnija da se staraju o sebi, i da preuzmu neke kućne obaveze. Deca rastu i troškovi rastu zajedno sa njihovim potrebama. Novac koji ste morali da zaradite da biste plaćali „žene“, preusmeravate u troškove školovanja i svega ostalog što odrasloj deci treba u mnogo većim (i skupljim) oblicima i količinama.
S jedne strane, osećate olakšanje, ne morate više da se dovijate kako da otpratite sve te dečije priredbe, utakmice, takmičenja i da se borite sa osećanjem krivice kad vam ne uspe. Sada vam samo donesu diplome, zahvalnice, medalje i vi se obradujete i osećate da se svo to ulaganje u njihove sportove i privatne časove isplati.
Osim potrebe da i dalje radite, gradite i stičete da biste svojoj deci obezbedili sve što im treba, tu su i novi izazovi – proživljavate i učite da preživljavate njihove ljubavi i razočaranja i sva ostala iskustva. I srećni ste ako ih još uvek dele sa vama, ako vam se poveravaju i očekuju da ćete ih razumeti i podržati, kao i uvek. A vi morate da podržavate i njihova opredeljanja i izbore koji vam se uopšte ne sviđaju, zabrinjavaju vas i jednostavno, na osnovu životno iskustva, znate da će se loše završiti.
Morate se suočiti sa novim zahtevima roditeljstva i sa svojom ograničenom sposobnošću zaštite i utehe. Morate biti tu za njihova slomljena srca, traumatična iskustva, pogrešne izbore, neželjene trudnoće… Da, lakše vam je bilo kad se to dešavalo vama, a kad to sve ponovo proživljavate sa svojom decom, teško je sačuvati stabilnost, napraviti distancu i postaviti granice između njihovog života i svog života. Koliko god se trudili da sebe, bar ponekad, stavite na prvo mesto, deca su i dalje važnija.
I dalje će vam neke stvari promicati, jer ste zauzeti poslovnim zahtevima i problemima, jer ste odsutni kad se nešto bitno dešava, jer vam se ne obraćaju za pomoć, da vas ne bi uznemiravali, jer pokušavaju da vas poštede brige, a i da istovremeno zaštite svoju privatnost i isprobaju sopstvene snage u rešavanju svojih problema. Da li ćete ih ikada smatrati osobama ravnim sebi, prema kojima nemate odgovornost, već samo delite iskustva i međusobnu podršku? Možda, kad vi dođete na red da budete baka servis, ako vas mentalno i fizičko zdravlje posluže, ako uspete da pored svega ostalog, u balansiranje ubacite i češće stavljanje svojih potreba na prvo mesto.
Roditeljski posao se nikada ne završava i to je tako. Kad prođu mnoge godine i osvrnete se unazad, znaćete da niste bili najbolji u tom poslu, ali znaćete i da je dovoljno što ste dali sve od sebe. A kad vaša deca postanu zreli ljudi, sa svojim porodicama i karijerama, znaćete da ste obavili dobar posao, iako je balansiranje bilo toliko teško i toliko često neuspešno.
Naslovna fotografija: pexels.com
Brankica Milošević
