Mnogima nije poznato da čokolada raste na drvetu Theobroma cacao, čiji naziv u prevodu znači hrana bogova. Čovečanstvo za nju zna već 3.500 godina, a postojbinom ove omiljene poslastice mnogih smatra se prostor Centralne i Južne Amerike. Ne znam da li bi vam se dopala prva verzija čokolade koju su Maje pripremale mešajući seme biljke kakao, vodu i ljute papričice, jer je bila tečna i nimalo slatka. Bez obzira na ukus, zrna kakaoa bila su toliko vredna da su je Maje i Asteci koristili i kao sredstvo plaćanja.
Na naš kontinent čokolada stiže početkom 16. veka. Donosi je španski osvajač Kortes, nakon osvajanja Meksika. Evropljani u prvi mah nisu bili oduševljeni ovim napitkom, te su probali da ga poboljšaju dodajući mu šećer i cimet. Uspeli su, naravno, dobivši mnogo ukusniji proizvod, koji je do 17. veka bio rezervisan za evropsku elitu.
Prva prodavnica tečne čokolade otvorena je u Londonu 1657. godine, a čokolada u čvrstom obliku nastala je 1847. godine u Bristolu, u kompaniji Fry and Sons. Prvu čokoladu s mlekom napravio je i plasirao Danijel Peter, sin mesara iz jednog švajcarskog grada, 1875. godine, a prva zvanična poslastica napravljena od čokolade nastala je 1877. godine u Austriji. Pogađate, u pitanju je Saher torta.
Bilo da ste od onih koji se zadovoljavaju kockicom ove poslastice, ili se ne zaustavljate dok ne pojedete sve, statistički podaci kažu da u toku života prosečna osoba pojede oko 160 kilograma čokolade. Švajcarci, doduše, premašuju ovaj prosek jer tokom godine pojedu i do 10 kilograma.
Pročitajte i ovo: Moja 3 recepta: Zdravko Kulinarko predlaže recepte za osvežavajuće letnje poslastice
Zašto treba jesti čokoladu? Zato što će vam:
- dati energiju,
- podsticati lučenje hormona sreće i popraviti raspoloženje,
- poboljšati rad srca,
- povoljno uticati na kosti.
Naime, čokolada sadrži aminokiselinu triptofan, zbog koje se u telu luči serotonin, jedan od prirodnih antidepresiva, pa se veruje da će vam kockica čokolade zasigurno popraviti raspoloženje. Naravno, treba imati na umu i to da nisu sve čokolade iste. Najpozitivniji uticaj na zdravlje ima tamna čokolada jer ona sadrži najveći procenat kakaoa.
Nova istraživanja sprovedena na Univerzitetu Osaka u Japanu pokazala su da, uprkos ustaljenom mišljenju, čokolada ne izaziva karijes. Štaviše, pojedini delovi kakaoa imaju blagotvoran uticaj na naše zube. Pored toga, studija objavljena u časopisu Journal of American Medical Association pobija još jedno pogrešno uverenje od ranije, a to je da konzumiranje čokolade utiče na pojavu akni kod tinejdžera. Kako se navodi u tom časopisu, čak i ako volite da se zasladite većom količinom ove namirnice, ne treba da strahujete od pojave akni.
Pročitajte i ovo: Cook like Jamie: Kralj svih pudinga
Pored toga, blagotovoran uticaj čokolade povezuje se i sa ublažavanjem simptoma PMS-a, međutim, da li je u pitanju veza zasnovana na naučnim osnovama ili je u pitanju opšteprihvaćeno mišljenje, još uvek nije dokazano.
Ono što znamo, i to na osnovu istraživanja koje je sproveo tim naučnika i lekara iz Bostona, jeste da se ženama u menopauzi preporučuje da pre doručka pojedu parčence crne čokolade. Šta se tada dešava? Dolazi do snižavanja šećera u krvi, a redukuje se i osećaj gladi, što povoljno utiče i na proces gubljenja kilograma.
Danas postoji više od 600 različitih ukusa čokolade, a odnos masti, šećera i kakaoa reći će nam da li je određena čokolada dobra po naše zdravlje ili ne. Što je više udela kakaoa, čokolada je kvalitetnija. Prema tome, birajte pažljivo i gledajte dobro sastav. Samo tako ćete biti sigurni da se niste prepustili slatkom grehu, već da činite nešto dobro za svoje zdravlje. I budite umereni, naravno. Tajna dugovečnosti je upravo u tome.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Jelena Bratić, diplomirani filolog, bloger, influenser. Veruje u čuda i voli život, što je sasvim dovoljno za početak bajke…
