Zašto nikada nismo zadovoljni svojim životom (i zašto je to dobro)

Životni vek je duži nego ikad, ljudska sloboda je veća na svim nivoima, pa iako u istoriji čovečanstva ne postoje razdoblja bez razaranja i katastrofa, ljudskih i prirodnih, kada su u pitanju najširi civilizacijski okviri, živimo u najprosvećenije vreme. A ipak, toliko toga nas stalno muči i koliko god potencijala za razvoj imali, radije bežimo od suočavanja i neprijatnosti. 

Zadovoljstvo koje poznajemo, sporadično je, vezano je za prolazne trenutke i kratke periode, dok su razlozi za nezadovoljstvo uvek prisutni i uvek preuzimaju primat. Kao da ljudska vrsta nije „programirana“ da bude zadovoljna. I možda i nije – potvrđuju psiholozi, koji su kroz razna istraživanja izveli zaključak da „ako bi zadovoljstvo i blagostanje bili trajni, možda bi potpuno nestao podsticaj da ljudi nastave da istražuju, da otkrivaju, napreduju i unapređuju…“ 

Jednostavnije rečeno, osećaj zadovoljstva nije dobar za ljudsku vrstu. I izgleda da nije u našem razvojnom programu. A da li je među ciljevima evolucije? Naši preci su radili i težili razvoju i kroz evoluciju su ostali neskloni smirenosti, odnosno, trajno uznemireni, a mi sledimo taj isti obrazac. 

Osnovni faktori nezadovoljstva 

Dosada 

Ljudi su skloni da bukvalno svašta urade da bi izbegli dosadu. U jednom istraživanju od pre nekoliko godina, od učesnika je zatraženo da sede u sobi i razmišljaju petnaest minuta. Soba je bila prazna, osim uređaja koji je omogućavao učesnicima da ih blago (ali bolno) protrese struja. Pogađate kuda ovo ide – iako se pitate, zašto, bi, pobogu, neko želeo da to iskusi?

Kada su ih istraživači pitali da li bi se šokirali strujom, svi učesnici eksperimenta su rekli da bi platili da se to ne desi. Međutim, kada su ostali sami u prostorji, samo sa mašinom za strujne šokove, 67 odsto muškaraca je isprobalo dejstvo aparata, kao i 25 odsto žena. Mnogi su to ponovili više puta. 

Pročitajte i ovo: Mogući razlozi zašto osećate da vam je život besmislen

Šta nam to govori – ljudi toliko ne žele da budu sami sa svojim mislima, da bi radije učinili i radili bilo šta drugo da nečim sebi skrenu pažnju, čak i ako je ta aktivnost u potpunosti besmislena, negativna, škodljiva. Da li vas to čudi? A šta mislite čemu služe najposećeniji sajtovi i stranice na Internetu, koji nude povoljnu kupovinu, tračeve o slavnim ličnostima, ili male doze društvene interakcije? Koliko vremena dnevno provedete „šokirajući“ sebe ovakvim i sličnim sadržajima, umesto da sedite u tišini, sami sa svojim mislima? Boravite li ikada sami u tišini sa svojim mislima? 

Pristrasnost negativnosti 

Ovaj psihološki faktor je definisan kao fenomen u kome su negativni događaji značajniji, istaknutiji i zahtevaju više pažnje i snažnije se doživljavaju od neutralnih, ili pozitivnih događaja. Kao što je autor jednog psihološkog istraživanja zaključio, izgleda da je osnovna i sveprisutna činjenica psihologije – da je loše jače od dobrog. 

Takav odnos prema negativnosti i razvijanje pesimizma počinje vrlo rano u životu. Bebe pokazuju znake negativnosti već od sedam meseci starosti, što sugeriše da je ova tendencija urođena (u ljudskom programu). Istraživači takođe ukazuju na to da se lakše sećamo loših uspomena nego dobrih, da ljudi pamte nesrećne trenutke iz detinjstva, čak i kada svoje odrastanje opisuju kao bezbedno i generalno srećno. 

Haljina: Lindex, šešir: P…S…Fashion, torba: s.Oliver, naočare: P…S… Fashion, kaiš: Benetton

Pristrasnost negativnosti nam je sigurno obezbedila prednost u toku evolucije – dobre stvari su lepe, ali loše mogu da te ubiju. Zato prvo obraćamo pažnju na loše stvari, bolje ih pamtimo i spremni smo da od njih bežimo i da se zaštitimo. Korisno za vrstu, ali, kakva prepreka za lični i duhovni razvoj! 

Sklonost da razmišljamo o negativnim iskustvima 

Slično, ali ne i isto kao pristrasnost negativnosti. Kada vam se desi nešto neprijatno, ne možete samo da pređete preko toga – vrtite film te situacije u svojoj glavi verovatno danima, dok ne isprocesuirate ono što se dogodilo, dok se sa tim ne pomirite i ne prestanete da mislite o tome. Ali, vi ne razmišljate o samo jednoj neprijatnoj situaciji, već i o tome kako niste umeli i uspeli da se u njoj snađete i prebacujete sebi zbog toga, osuđujete sebe što niste bolji u takvim situacijama. Ovo je ipak malo bolje od pristrasnosti negativnosti, jer, razmišljajući o neprijatnim događajima, mi istražujemo. Kao što jedno istraživanje zaključuje, razmišljajući o tome šta je pošlo naopako i kako to da isprave, ljudi će možda uspeti da otkriju izvore grešaka, ili alternativne strategije, što na kraju dovodi do toga da se greške ne ponavljaju u budućnosti. To je jedan potencijalno koristan proces, ali dok se odvija, osećamo se vrlo nesrećno i uznemireno. 

Hedonistička adaptacija 

Četvrti i najteži faktor hroničnog životnog nezadovoljstva je tendencija da se brzo vratimo na osnovni nivo zadovoljstva, bez obzira na ono što nam se dešava u životu. Hedonistička adaptacija je mamac, zamka majke prirode. Sve vrste životnih događaja za koje mislimo da bi nas učinile srećnijima, zapravo nam ne donose trajno zadovoljstvo. Svako poželjno iskustvo, strastvena ljubav, duhovni uspon, zadovoljstvo novog položaja, posedovanja, uspeha – kratkotrajno je i prolazno. Naravno da i ovde možemo uočiti i izdvojiti evolucone koristi – pošto novi ciljevi neprestano privlače pažnju, čovek stalno teži da bude srećan, ne shvatajući da su na duge staze takvi napori uzaludni. 

Uzete zajedno, ove četiri komponente doprinose konstantnom prisustvu nezadovoljstva u životu, čak i ako su naše okolnosti zaista sjajne. Menja se jedino nivo nezadovoljstva – nekad je niži, a nekad preplavljujući. 

Pročitajte i ovo: Afirmacije za razvijanje ljubavi prema sebi

Ljudi su možda programirani da budući stalno nezadovoljni, neprestano tragaju za srećom, postignućima, uspehom, ostvarenjem. Ali, izgleda da nismo baš dobro opremljeni da tu sreću, postignuća i uspehe doživimo, da ih prihvatimo i integrišemo u osećaj trajnog zadovoljstva i ispunjenosti. 

Tužna je naša sudbina. Da li da se prosto pomirimo sa uzaludnošću i besmislom? Ne.

Nezadovoljstvo nije poraz

Ako ste nezadovoljni životom, to ne znači da ste poraženi. Ako ste nesrećni, to prosto znači da ste normalni. Dakle, uzmite to što imate (nezadovoljsvo, frustraciju, neispunjenost) i radite sa tim, to je odličan razvojni materijal! 

Nezadovoljstvo je odgovorno za napredak ljudske vrste, pa iako to nikada niste osetili, bili biste u ozbiljno lošem položaju, kada biste bili sasvim i trajno zadovoljni. Nezadovoljstvo nije razlog da odustanete od postignuća, upravo je razlog da ugrabite svaku priliku za promene, pomake, pobede. 

Borba je deo ljudske egzistencije na Zemlji i do ljudskog bića. Programirani smo i opremljeni za borbu. Ljudi koji postižu velike uspehe, probijaju se kroz neprijatnost i nezadovoljstvo, umesto da od njih beže, tražeći distrakcije. 

Svaki dan je šansa da živite u skladu sa svojim vrednostima, koje vas određuju kao ljudsko biće. Živeti svoje vrednosti, znači namenski trošiti vreme na stvari za koje smatrate da su važne. I to možete učiniti na najkonkretniji način – iskažite svoje vrednosti kroz kalendar, zakažite sebi vreme za ono što vam je važno. Na kraju dana, možete pogledati šta ste nameravali da uradite i uporediti sa onim što ste uradili – i možete proslaviti to što ste ostali na pravom putu. Kada živite u skladu sa svojim vrednostima, nezadovoljstvo vas neće ometati – moći ćete da ga koristite onako kako vam je zapisano u genima. 

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.