Gaslajting u porodici – 4 vrste manipulacije

Usvojen termin koji nema adekvatan prevod – gaslajting – označava način manipualcije u kojoj vas neko „pravi ludim“ i ne odnosi se samo na toksičnost emotivnih veza. Možda je upravo gaslajting u porodici, koji ste primali kao normalno ponašanje i ugradili ga u svoje shvatanje bliskih odnosa, postavio temelje za sve toksične relacije koje ste iskusili i važno je da to prepoznate, da biste vratili poverenje u sebe.

Da li ste, dok ste odrastali, primali poruke od roditelja i članova porodice kao što su „mnogo dramiš“, „previše si emotivna“, „to se uopšte nije dogodilo“? Ako jeste, verovatno ste bili izloženi gaslajtingu i niste znali šta se dešava, a verovatno ni vaši bližnji nisu bili svesni kakvu vam štetu nanose. Da biste to razumeli, oprostili, prevazišli, da biste iscelili sebe i povratitli samopouzdanje, potrebno je da poznajete načine i vrste gaslajtinga u porodici, jer se možda javljao (ili se javlja u vašem odnosu sa decom) i u drugim oblicima. Pojedini oblici ove manipulacije su očigledni, a drugi suptili – ti suptilni mogu biti najštetniji.

Šta znači ovaj pojam i zašto je gaslajting u porodici posebno štetan?

Šta je gaslajting

Termin potiče iz filma Gaslight iz 1944. godine, koji prati junakinju Paulu kroz emocionalnu manipulaciju koju sprovodi njen suprug Gregori, koji osmišljava nestajanje slika iz kuće, buku sa tavana, prigušivanje gasnih lampi, a zatim poriče da se to dešava, insistirajući da Paula izmišlja i gubi dodir sa realnošću, odnosno, „pravi je ludom“.

Sada je ovaj pojam opšteprihvaćen kao opis manipulativnog ponašanja jedne osobe prema drugoj, obično u romantičnim vezama. Gaslajting je namerno navođenje druge osobe da sumnja u sopstvenu istinu, u ono što vidi, čuje, oseća. U svojoj najtoksičnijoj varijanti, gaslajting može zaista iskriviti nečiji doživljaj stvarnosti i navesti ga da poveruje da ima ozbiljne mentalne probleme. U blažim oblicima, potkopava poverenje u sebe i svoje iskustvo, podriva samopouzdanje. Gaslajting u porodici teži je za uočavanje i ima veliku toksičnu moć.

Gaslajting u porodici

Primanje poruka od roditelja i bliskih, koje su u suprotnosti sa doživljajem stvarnosti, užasno je zbunjujuće. Kada dve stvari ne mogu biti istinite u isto vreme, dete veruje da nešto nije u redu sa njim, jer ne može da sumnja u roditelje i starije i da pomisli da ga oni možda lažu. Ako su odrasli u pravu (a iz dečije perspektive to „ako“ se ne postavlja kao pitanje, jer sigurno su u pravu), onda se dete prilagođava i počinje da sumnja u sebe.

Jednom kada poverujete da nešto nije u redu sa vama, da sve shvatate pogrešno i kada počnete da se prilagođavate iskrivljenoj slici stvarnosti koju vam predstavljaju odrasli, teško ćete kasnije moći da primetite i razumete kako gaslajting funkcioniše u vašoj porodici. Naučeni ste da verujete da ništa nije stvarno i da ničemu ne možete verovati – naročito  sebi.

Pročitajte i ovo: Nagrade samohranih majki

Kako da prepoznate gaslajtng u porodici

Postoje četiri vrste gaslajtinga u porodici, koje možete prepoznati kroz porodičnu dinamiku i poruke koje se upućuju detetu.

Kada primate oprečne poruke, koje istovremeno izražavaju ljubav i odbacivanje, ništa ne izgleda stvarno. Generalna poruka ove dvostruke veze je „ne možeš verovati ni sebi ni drugima“. Kako se to odvija? Šta god govorilo i činilo, dete izaziva nezadovoljstvo roditelja ili biva kažnjeno. Roditelji govore da ga razumeju i da su na njegovoj strani, dok istovremeno kritikuju i ponižavaju, ili možda kažu da ga vole, dok njihov ton i držanje govore drugačije. Istraživanja pokazuju snažnu vezu između razvoja graničnog poremećaja ličnosti, posttraumatskog stresa i šizofrenije sa porodičnom dinamikom dvostruke veze, odnosno, oprečnih poruka. Ako ste odrasli u ovakvoj atmosferi, teško vam je da verujete drugima i da se u svojim vezama osećate bezbedno. Ne možete ni na koga da se oslonite, uključujući i sebe.

Nerpedvidljiva i nestabilna porodica šalje poruku „stvari nisu pod kontrolom, svašta se može dogoditi“ – jednog dana roditelji dozvoljavaju detetu da ode kod prijatelja, a sledećeg ga grde kada opet traži istu dozvolu. Dete je izloženo emotivno nestabilnom ponašanju koje se kreće iz krajnosti u krajnost, sa različitim pravilima, standardima i posledicama, koje nemaju smisla. Kada odrastete uz nestabilne i nedosledne roditelje (koji možda imaju ozbiljne psihološke probleme), verujete da je nemoguće shvatiti druge, svoje emocije doživljavate kao loše i teško vam je da njima upravljate. Takođe je teško verovati bilo kome, jer su svi ljudi u suštini nepouzdani.

Gaslajting u porodici koja odaje savršenu sliku odvija se kroz pritisak da sve izgleda perfektno. Nema mesta za greške, negativne emocije, slabosti. Svetu se predstavlja samo idealna slika i sve istinito, autentično i ranjivo gura se i krije duboko, tamo gde niko neće videti. „Savršeni“ roditelji insistiraju na postignućima i nastoje da izazovu zavist svih oko sebe. Oni detetu šalju poruke „ne smeš da pogrešiš“ i „ništa nije dovoljno dobro“, a ko odraste uz ove poruke pokušava da sakrije svoju ljudskost, doživljavajući je kao slabost, stidi se svojih nedostataka, potiskuje i ignoriše osećanja (naročito negativna), jer ne veruje da su ona važna ili stvarna. Veoma su strogi prema sebi kada pogreše i ne osećaju se ispunjeno uprkos dostignućima.

Emocionalno zanemarivanje je najsuptilniji oblik gaslajtinga u porodici. Toliko je maskiran i prikriven, da je mnogima teško da se sete situacija u kojima su bili zanemareni i ne mogu da veruju da se to događalo. Ovaj oblik manipulacije se dešava čak i u porodicama koje su inače brižne i iskazuje se kroz nepovezanost sa osećanjima. Kada roditelji nisu svesni osećanja (ni svojih, ni tuđih), ne primećuju emocije i emocionalne potrebe svoje dece i ignorišu ih. Oni se ponašaju kao da ta osećanja ne postoje, a dete to doživljava na isti način kao kada bi se ponašali da ne postoji njegova ruka ili noga. Pošto su osećanja najdublji, najličniji izraz onoga što jeste, kada su za roditelje nevidljiva i nepostojeća, nevažna i besmislena, dete oseća da je njegovo unutrašnje JA izbrisano i spremno je da sumnja i ignoriše svoje najdublje sopstvo. Roditelji koji emocionalno zanemaruju dete, šalju poruku „tvoja osećanja su suvišna, opterećujuća, neistinita i treba da ih kriješ, tvoje emocionalne potrebe su nebitne, ti si nebitan“.

Pročitajte i ovo: Kako da svom tinejdžeru ograničite upotrebu društvenih mreža

Emocionalno zanemareno dete izrasta u osobu kojoj nije pružena prilika da sazna pravu vrednost svojih osećanja. Pošto su emocije prozor u ono što jeste, u samo sopstvo, ako ste odrasli emotivo zanemareni, ne poznajete sebe i ponekad se osećate prazno i tupo. Imate problema da verujete sebi, jer vas vaša osećanja ne usmeravaju, osećate se usamljeno i izdvojeno od drugih.

Ukoliko ste odrasli sa bilo kojim od ovih oblika gaslajtinga u porodici, možda i dalje doživljavate to isto i stalno preispitujete sebe. Iako ne možete da promenite svoja iskustva iz detinjstva, možete da promenite perspektivu i način na koji razmišljate o sebi, možete raditi na povezivanju sa svojim osećanjima i razviti poverenje u sebe, naučiti da postavljate granice i imati adekvatnu zaštitu (odgovor) na pokušaje gaslajtinga kojima možete biti izloženi.

Preformulišite osnovne poruke

Poruka „mnogo dramiš“ znači da imate prirodna, ljudska osećanja, da ste ranjivi i senzitivni. Osećati ne znači dramiti.

„То se nije dogodilo“ znači „dogodilo se meni i zato je važno“. Vaša istina je vaša i imate puno pravo na nju.

„Previše si osetljiva (emotivna)“ znači da oni koji to izjavljuju imaju nisku toleranciju prema osećanjima drugih.

„Ne treba tako da se osećaš“ protumačite kao „to je tvoj način da me nateraš da sumnjam u sebe“. Niko nema prava da vas uverava da vaša osećanja nisu istinita, vi osećate ono što osećate i svoje razloge i uzroke možete da razmotrite, kako biste sebe bolje razumeli.

Vaša osećanja i vaša iskustva su stvarni. Važno je sve što ste doživeli, vi ste važni. I vredi boriti se za svoju istinu.

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.