Gde vas vodi hronični stres – u sagorevanje ili saosećajni zamor?

Ovaj mesec u Bujoo educationu posvećujemo temi stresa – kako ga sprečiti i gde može da nas odvede kad govorimo o ekstremima (koji su mnogo češći nego što smo svesni), a pored fizičkih tegoba i izazova sa mentalnim zdravljem, to mogu biti i burnout (sindrom sagorevanja) i/ili saosećajni zamor.

Stoga u tekstu razjašnjavam određene nedoumice i dajem vam preporuke kako se pobrinuti za sebe ukoliko prepoznate znakove ova dva stanja.

Sindrom sagorevanja i saosećajni zamor – šta su uopšte?

Saosećajni zamor i sindrom sagorevanja su dve vrste stresa koji dovode do mentalne, fizičke i emocionalne iscrpljenosti.

Sindrom sagorevanja podrazumeva značajan pad emocionalnog, mentalnog i povremeno fizičkog zdravlja uzrokovan uporno visokim nivoom stresa. Efekti sagorevanja variraju, posebno zato što to nije dijagnoza, već opšta kolekcija znakova i simptoma, često pogoršanih drugim mentalnim zdravstvenim stanjima kao što su anksiozni poremećaji i depresija.

Saosećajni zamor je stanje emocionalne, mentalne i/ili fizičke iscrpljenosti, koje je posledica kontinuirane izloženosti tuđoj patnji/traumi. Iako jeste tipična za osobe u pomagačkim profesijama, saosećajnom zamoru su podložni i viskosenzitivni ljudi, kao oni koji su bili izloženi traumatskom materijalu, bez obzira na zanimanje (ili na primer, brinete o nekome ko je hronično bolestan, star…).

Najčešći znaci saosećajnog zamora su glavobolja, tuga, izbegavanje rada sa određenim ljudima, noćne more, promene u sistemu vrednosti. Takođe, možete iskusiti veću otuđenost u odnosima sa bliskim ljudima. Iako se pojedini znaci preklapaju, znake sagorevanja uglavnom se ogledaju kroz hronični umor, bes, frustracija, cinizam, negativnost i povlačenje.

Glavne razlike između ova dva stanja

• Kontekst: Saosećajni zamor je posledica pomaganja/brige o drugima.Sindrom sagorevanja je posledica stresnog radnog mesta.

• Znaci: Saosećajni zamor ima brz početak i može se osetiti nakon prvog iskustva upijanja traumatskog materijala. Sagorevanje se pojavljuje postepeno tokom vremena kako se stresne situacije na poslu/obaveze gomilaju.
• Oporavak: Ukoliko se na vreme primete znaci, oporavak od saosećajnog zamora je brži od sagorevanja koje zahteva duži vremenski period oporavka.

Nažalost, možete patiti od sindroma sagorevanja i saosećajnog zamora istovremeno!

Šešir: P…S…Fashion, Kaput: Benetton, Farmerke: Lindex

Kako pomoći sebi?

Pored fizičke aktivnosti, adekvatne podrške psihoterapeuta (ukoliko želite da otkrijete dublje razloga zašto ste uopšte upali u ova stanja), učenja kako postaviti granice i napraviti bolji balans između privatnog i profesionalnog života, evo i nekoliko predloga koje vam mogu značiti:

Zaustavite se i definišite problem

Šta je tačno uzrok vaše iscrpljenosti? Imate li više posla nego vremena na raspolaganju da završite predviđene zadatke? Postoji li jaz u vašim veštinama ili u onome što se od vas traži u poslu? Šta tačno uzrokuje stres? Postoje li određeni izazovi u komunikaciji sa kolegama ili nadređenima, kakvi su to izazovi? Prikupite sve značajne podatke kako biste znali na šta je potrebno da se usmerite u potrazi za rešenjima. S vremena na vreme se možete zapitati da li ste preplavljeni tuđim osećanjima, raspoloženjima i problemima. Ako to primetite u razgovoru sa drugima, možete napraviti korak unazad/pauzu dok osluškujete tuđe probleme i promatrajte sebe: Kako se trenutno osećam?, Šta mi treba u ovom trenutku?, Da li sam i dalje u stanju da vodim ovaj razgovor?, Koje misli su prisutne u meni?, Kako se moje telo oseća?

Sa drugima podelite šta vas muči

Kada se suočavamo sa problemima, vrlo često znamo da se izolujemo u odnosu na druge ljude, imamo utisak da sami treba da se pobrinemo za sopstvene poteškoće. U mindfulness praksi govorimo i o samosaosećanju (Mindful self-compassion) koji podrazumeva element ljudskosti. To konkretno znači da, samim tim što tražimo pomoć drugih, to nam pomaže da dobijemo različite perspektive i podršku, razvijamo našu otpornost (rezilijentnost), jačamo naše odnose, a  to generalno pozitivno deluje na naše mentalno zdravlje. Niko od nas ne može sve sam. Vaše kolege i voljeni neće znati kako mogu da vam pomognu ako im ne kažete.

TRE vežbe za otpuštanje stresa

Ove vežbe su sjajna metoda za sve one koji žele da se oslobode stresa, napetosti u telu na opuštajuć i efikasan način. TRE je skraćenica za tension, stress release exercises tj. vežbe za otpuštanje tenzije, stresa. Ove vežbe zasnivaju se na temeljnoj ideji, potkrepljenoj istraživanjima, da su stres, napetost i traume psihološki i fizički. Vežbe su vrlo jednostavne i jednom kada se nauče se koriste kao metoda za samopomoć!

Mindfulness vežbe

Mindfulness vežbe se mogu raditi svakodnevno. Nije potrebno da uvek imate vremena da izdvojite 30 minuta za vežbanje ili da nužno morate da zatvorite svoje oči i da sedite. Kada se suočavate sa stresnom situacijom, donošenjem važnih odluka možete izdvojiti minut ili dva da se povežete sa svojim telom, disanjem i zvukovima koje možete da čujete oko sebe. Ovo umiruje vaš nervni sistem i automatske reakcije borbe i bega. Možete pauzu za ručak iskoristiti da potpuno svesno jedete bez gledanja u telefon ili kompjuter. Možete svesno šetati i usmeriti pažnju na svaki korak koji pravite.

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Vesna Laković van Kempen je sasvim slučajno postala preduzetnica u Mindfulness centru Novi Sad, a kasnije pokrenula i posao sa svojim suprugom u oblasti inovacija online obrazovanja – Bujoo education. Večiti volonter i aktivista, ljubitelj sarkazma, astrologije, filmova. Učesnici njenih edukacija je opisuju kao posvećenu i iskrenu, a bliski ljudi kao duhovitu, empatičnu i borbenu. Sebe opisuje kao nekog ko retko odustaje, obožava spontanost i nesvakidašnje ljude, a nada se da će jednoga dana postati pisac SF romana.