Uvek su mi empatija i saosećanje dolazili prirodno, čak sam i od najmlađih dana nekako sebe postavljala u ulogu “savetnice”, “ramena za plakanje” i “večitog volontera”. Osećala sam se lepo dok sam pomagala drugima, dok sam slušala njihove brige i nevolje i prolazila sa njima kroz njihove nedaće. Kasnije sam i sama tražila hobije, zanimanja koji bi uključivali pomaganje drugima gde bih mogla da iskoristim svoju empatiju i “osećaj za ljude”.
Sve do momenta kada mi je svih tih ljudi malo bilo dosta. Odnosno malo više. To se desilo pre 5 godina (tada prvi put!). Osećaj da jednostavno ne mogu dalje. Ovo je trajalo mesecima. Najpre sam mislila to je zbog mnogo posla i stresa, treba mi samo da odmorim. Osećaj da vas ljudi opterećuju, umaraju, iritiraju i da svakog časa možete da “puknete”. Osećaj da kada vam ljudi govore svoje probleme vas to ni na koji način ne dotiče i ne potresa, odnosno ne osećate ništa. Veliki osećaj praznine i umora. Nešto što nazivamo – saosećajni zamor.
Šta je saosećajni zamor?
Često, kako bismo pomogli drugima i “spasili svet”, postavljamo sebe, svoja osećanja, misli i potrebe na drugo mesto možda i na štetu vlastitog blagostanja i mentalnog zdravlja. Osobe koje redovno daju prednost tuđim osećanjima iznad vlastitih potreba često pate od anskioznosti, depresije ili saosećajnog zamora.
Saosećajni zamor je stanje emocionalne, mentalne, a često i fizičke iscrpljenosti, koje je posledica kontinuirane izloženosti tuđoj patnji.
Pročitajte i ovo: 7 načina da poboljšate svoje mentalno zdravlje
Kada empatišemo sa drugima, mi u stvari na neki način preuzimamo jedan deo njihove patnje, pogotovo ako to radimo na svakodnevnom nivou jer nam je to deo profesije ili brinemo o nekome ko je hronično bolestan, star itd. Ukoliko se ne bavimo sopstvenim potrebama, odnosno ne naučimo kako da brinemo o sebi dok brinemo o drugima, ne postavimo granice i na vreme ne prepoznamo znakove saosećajnog zamora, to stanje nas može dovesti do ozbiljnih negativnih psiholoških posledica po naše mentalno zdravlje i život.
Koji su okidači za saosećajni zamor?
- Karakterne osobine
- Prethodna izloženost traumama (svojim ili tuđim)
- Vaša empatičnost, visoka senzitivnost, emocionalna energija
- Preduga izloženost tuđim traumama bez adekvatne brige o sebi
- Organizacija posla, atomsfera na poslu, zahtevi radnog mesta
Ovo su pojedini od znakova saosećajnog zamora:
- Tuga
- Smanjena sposobnost empatisanja sa problemima drugih, postaje vam svejedno, nemate strpljenja za druge…
- Promena u sistemu vrednosti, razmišljanja, posmatranja stvari, očekivanja
- Smanjenja intimnost u bliskim odnosima, otuđenost
- Telesne tegobe, noćne more
- Uznemirenost, lako planete…
Kako možemo da sprečimo da nam se saosećajni zamor desi? Mindfulness
S vremena na vreme se možete zapitati da li ste preplavljeni tuđim osećanjima, raspoloženjima i problemima. Ako to primetite u razgovoru sa drugima, uvek možete napraviti korak unazad/pauzu dok osluškujete tuđe probleme i promatrajte sebe: Kako se trenutno osećam?, Šta mi treba u ovom trenutku?, Da li sam i dalje u stanju da vodim ovaj razgovor?, Koje misli su prisutne u meni?, Kako se moje telo oseća?
Pročitajte i ovo: Toksična ponašanja koja ne prepoznajete (iako radite na sebi)
Podržavajući odnosi
Pronađite osobe iz vašeg okruženja sa kojima možete da vodite iskrene i autentične razgovore, koji su spremni vas da saslušaju i pokažu razumevanje i empatiju za vaše lične probleme, a u pojedinim slučajevima stručna pomoć psihoterapeuta je više nego dobrodošla. Iako ste možda navikli da ste uvek vi ti koji slušate druge, dajete savete i bivate “rame za plakanje”, sa vremena na vreme obrnite uloge – budite ranjivi, iskreni i podelite sa drugima ono što vas muči.
Postavljanje granica
Šta vam prija, a šta vam ne prija? Kada ljudi prelaze vaše lične granice? Kada vam je potrebno vreme samo za sebe, a ne za druge ljude? Šta vam odgovara u datoj situaciji, a šta ne? Vežbajte najpre da u malim stvarima iskazujete svoje potrebe i da kažete drugima kada vam je nečega dosta. Kao što je poznati porodični terapeut Jesper Jul rekao: Ne je nekada najnežniji odgovor.
Briga o sebi
Ovde je samodisciplina veoma važna, te je značajno izdvojiti svaki dan minimalno vreme da uradite nešto što vama lično prija. Saosećajni zamor se uvek može vratiti u različitim fazama života, te briga o sebi mora biti kontinuirana. Pronađite šta je to nešto što vama prija i što volite da radite – sport, vreme u prirodi, meditacija, ples, crtanje, pisanje…
Ukoliko fokus sa vremena na vreme prebacimo na sebe i svoja unutrašnja stanja, počećemo da primećujemo šta nam stvarno treba, te možemo doneti odluku o tome koliko dajemo drugima, a koliko tražimo za sebe.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Vesna Laković van Kempen je sasvim slučajno postala preduzetnica u Mindfulness centru Novi Sad, a kasnije pokrenula i posao sa svojim suprugom u oblasti inovacija online obrazovanja – Bujoo education. Večiti volonter i aktivista, ljubitelj sarkazma, astrologije, filmova. Učesnici njenih edukacija je opisuju kao posvećenu i iskrenu, a bliski ljudi kao duhovitu, empatičnu i borbenu. Sebe opisuje kao nekog ko retko odustaje, obožava spontanost i nesvakidašnje ljude, a nada se da će jednoga dana postati pisac SF romana.
