Kad se menja sve što osećaš da jesi – suočavanje sa ranom menopauzom
Oko deset posto žena (uključujući i one koje veruju da još uvek imaju šansu da postanu majke) doživljava ranu menopauzu. Iznenada se nađu na kraju svog reproduktivnog života, mnogo pre nego što su to očekivale i nego što je uobičajeno. Doživljaj sebe se iznenada drastično menja, kao da iz tridesete uskačete pravo u šezdesete, bez prelaznog perioda između.
Šta je rana menopauza?
Menopauza se odnosi na životni period kada jajnici prestanu da proizvode jajne ćelije, menstruacija prestaje, a nivo estrogena dramatično opada. Uobičajeno životno doba u kome žene ulaze u menopauzu, definisano je kao 12 meseci bez menstruacije i očekivano je oko 50. godine, dok se rana menopauza javlja pre 45, pa čak i pre 40.
Ono što žene doživljavaju kao najveći šok i stres, jeste što se rana menopauza uglavnom dešava bez upozorenja, a uzroci nisu poznati (lekari uzimaju u obzir porodičnu istoriju, autoimune bolesti, pušenje, rani ulazak u pubertet, kao i posledice radikalnih metoda lečenja, hemioterapije, zračenja, ili hirurškog uklanjanja jajnika).
Simptomi rane menopauze slični su kao i oni u očekivanom dobu menopauze – talasi vrućine, noćno znojenje, promene raspoloženja, suvoća vagine, poremećaj sna, seksualni problemi, umor, bol u zglobovima, rasejanost… Problem u dijagnostici je pre svega taj što se menopauza ne očekuje kod žena koje još nisu ušle u srednje godine. I sve je individualno, tako da je vaše poznavanje sopstvenog tela i uma od najveće važnosti za prepoznavanje simptoma i pravilan tretman.
Pojedine žene nemaju nikakve simptome, osim izostanka menstruacije – ciklus prestaje i ne vraća se. Druge otkrivaju da su u ranoj menopauzi, jer ne uspevaju da zatrudne. Neke prijavljuju neredovne menstruacijama (izostanak po mesec, dva i tri), koji pripisuju stresu i iscrpljenosti, a zatim primećuju pojavu noćnog znojenja i druge simptome. Ali, poslednje što ženi od 35, 36 godina pada na pamet jeste da je to ulazak u menopauzu. Osim fizičkih, žene prijavljuju i vrlo neprijatne psihičke smetnje – nagle promene raspoloženja, depresivna stanja, osećaj sužene svesti koji obično opisuju rečima „ne mogu da prepoznam sebe“. Telo i um su povezani, a hormon estrogen, osim reproduktivne uloge, ima značajnu ulogu u funkciji mozga, naročito kod pamćenja. Ova pojava se u toku menopauze naziva „zamagljeni um“ i zaista može poremetiti funkcionisanje i izazvati strah od demencije.
Pitanje seksualnosti je u ranoj menopauzi vrlo osetljivo i utiče – kako na ženin doživljaj sebe i na uživanje u seksu, tako i na partnerske odnose. Ovo može biti veliki izazov i kriza u partnerskim odnosima, ukoliko žena ne nailazi na razumevanje partnera za probleme koje oseća, a to je često suvoća vagine, ali i drastičan pad libida. Žene kažu da se uopšte ne osećaju seksi i da su intimni odnosi poslednje što im pada na pamet – više vrednuju noć mirnog sna, nego dobar seks, a i jedno i drugo je najčešće kompromitovano i van domašaja.
Teško je doživljavati sebe kao seksualno biće, kada samo želite da zaspite pre nego što vas oblije talas vrućine i ne možete da zamislite nekoga u krevetu pored sebe – radije biste zagrlili kesu leda, nego telo partnera.
Za mnoge žene koje ulaze u ranu menopauzu iznenadni gubitak plodnosti može imati razorne posledice – generalno važi stav da žene danas rađaju u zrelijim godinama i da vreme materinstva nije ograničeno, kao što je ranije bilo i da žena u najboljim godinama ima vremena za sve. I onda ispada da je to istina za većinu drugih žena, osim za one koje se osećaju kao da su gurnute kroz vreme i da im je vitalan deo života prosto uskraćen.
Gubitak onoga što nemate – suočavanje sa činjenicom da to ne možete i nećete imati, poražavajuće je, čak i ako već imate dete (decu), a želeli ste veliku porodicu i planirali da svakako rodite još jedno dete. Gubitak buduće porodice koji osećaju žene koje je rana menopauza osujetila u majčinstvu u potpunosti, neopisiv je.
Za menopauzu nema leka, ali ima olakšanja i adekvatnih tretmana. Moguća je čak i trudnoća, uz pomoć veštačke oplodnje, odnosno, donorske jajne ćelije ili embriona. Ne može se obnoviti proizvodnja jajnih ćelija, ali simptomi se mogu ublažiti, kao i rizici od osteoporoze i bolesti srca nakon menopauze. Postoji hormonska terapija, kao i brojni prirodni preparati i suplementi za ublažavanje tegoba u menopauzi, a pre svega vam je potreban lekar (što, nažalost, može biti najveći problem u celoj priči), koji ima razumevanja za vaše tegobe i koji će se pozabaviti određivanjem adekvatne supstitucione hormonske terapije. Značajnu pomoć vam može pružiti i psihoterapija, kao i meditativne tehnike, adekvatne fizičke aktivnosti i prilagođen način ishrane.
Pročitajte i ovo: Prvi simptomi perimenopauze
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
