Kako sebi nanosite štetu kad sve shvatate lično
Kad sve shvatate lično jer stalno tumačite postupke i reči drugih kao napad ili kritiku, to utiče na vas negativno – osećate se povređeno i ljuto, a i samopoštovanje je ugroženo.
Ova kognitivna distorzija može pomutiti vaše rasuđivanje i naterati vas da verujete da se uvek radi o vama, dok u stvarnosti većina interakcija nema toliko veze sa vama, koliko sa osobom sa kojom imate interakciju.
Prepoznavanje i rešavanje ove vrste iskrivljenog razmišljanja je od suštinskog značaja za vaše mentalno i emocionalno zdravlje.
Kad razumete da se ne radi uvek o vama, možete razviti uravnoteženiju perspektivu i izbeći nepotrebna emocionalna previranja.
Kako sve shvatate lično
Kad sve shvatate lično tumačite događaje i iskustva na način koji je usredsređen na vas. To je kognitivna pristrasnost koja utiče na vaše misli i ponašanje, terajući vas da sve vidite kroz sočivo sopstvenih iskustava, uverenja i zapažanja, uključujući unutrašnje emocionalne rane i traume. Kad sve shvatate lično to vas može dovesti do osećanja da uvek imate pravo, do egocentričnosti i nedostatka empatije prema drugima.
Ali, ne radi se uvek o vama. Ako vidite negativan komentar na društvenim mrežama, ili ako šef izražava neku uopštenu primedbu, ne znači da je to upućeno vama. Ukoliko verujete da jeste, ova vrsta razmišljanja vas može dovesti do osećanja nesigurnosti i sumnje u sebe.
Kad sve shvatate lično, možete se ponašati na defanzivne načine i pri tom zanemarivati potrebe i osećanja drugih. Ovo ponašanje može zaoštriti odnose i stvoriti neprijateljsko okruženje.
Verovatno je da se u svakodnevnom životu svi susreću sa ovom pojavom – kad neko preuzima zasluge za uspeh tima ignorišući doprinose drugih, on sve shvata lično. Drugi primer je kada neko pretpostavlja da je loše raspoloženje prijatelja rezultat nečega što je on rekao ili uradio, ne uzimajući u obzir druge faktore koji mogu uticati na nečija osećanja.
Kad sve shvatate lično, to može dovesti do nesporazuma i zategnutih odnosa, jer se ljudi mogu osećati ignorisano i odbačen od onih koji su stalno fokusirani na sebe.
Pročitajte i ovo: Kako da efikasno promenite negativan način razmišljanja
Emocionalne posledice kad sve shvatate lično
Kad sve shvatate lično to može imati negativne emocionalne i psihološke efekte. Jedan od takvih efekata je anksioznost, koja može proizaći iz ogromne količine izbora i odluka koje nam nameće uzimanje svega k srcu. Kada smatrate da se sve tiče vas, možete se osećati pod pritiskom da svaki put napravite pravi izbor, što može dovesti do anksioznosti i straha od grešaka. Još jedan negativan efekat je osećanje krivice, koje se može pojaviti kada osećate da ste sebični ili egocentrični (ili vam na to drugi ukazuju), a krivica može proizaći i iz osećanja da imate pravo ili straha da će vas drugi osuditi.
Na kraju, kad sve shvatate lično, to može smanjiti vaše samopoštovanje, jer se suviše oslanjate na spoljašnju validaciju i vaše osećanje vrednosti može zavisiti od spoljašnjih faktora.
Prepoznavanje negativnih efekata ove kognitivne predrasude pomaže u pronalaženju ravnoteže između uzimanja svega lično i održavanja zdravog osećaja samopoštovanja i blagostanja.
Kako da identifikujete uzimanje svega lično
Prepoznavanje kada sve shvatate lično može biti izazovan zadatak, ali uz malo samosvesti i prakse može postati lakše. Jedan način je da napravite korak unazad i analizirate svoj misaoni proces. Da li pravite pretpostavke o nekome na osnovu njegovog izgleda ili ponašanja? Da li projektujete svoja iskustva na druge osobe? Ako se to dešava, razmislite kako da osporite pretpostavke koje pravite. Vodeći računa o svojim tumačenjima i načinu razmišljanja, možete postati svesniji kada pravite lične pretpostavke i raditi na prihvatanju inkluzivnijeg načina razmišljanja.
Samosvest je moćno sredstvo koje vam može pomoći u borbi protiv kognitivnih distorzija, kao što je kada sve shvatate lično. Kada ste samosvesni, u stanju ste da prepoznate i razumete svoje misli, emocije i ponašanja. Ova svest vam omogućava da identifikujete greške u razmišljaju i zaključivanju, a kada prepoznate kognitivnu distorziju, možete dovesti u pitanje sopstvene pretpostavke i zaključke i objektivnije sagledati situaciju. Samosvest vam takođe omogućava da prepoznate sopstvene snage i ograničenja, omogućavajući vam da reagujete na situacije na uravnoteženiji i racionalniji način.
Jedan efikasan pristup je kognitivno restruktuiranje. Ovo uključuje identifikovanje i izazivanje negativnih misli i njihovu zamenu racionalnijim i realističnijim mislima. Prepoznajući da se ne radi uvek o vama, možete preoblikovati svoje razmišljanje i smanjiti sklonost da sve lično shvatate.
Drugi način je preuokviravanje (reframing) koje uključuje sagledavanje situacije iz drugačije perspektive. To vam može pomoći da vidite da je u igri više faktora i da niste iključivo vi odgovorni za ishod. Praktikujući ove strategije i vežbe, možete prevazići shvatanje shvatanje svega lično.
Pročitajte i ovo: Kako da poboljšate ključne aspekte svog duhovog razvoja
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.