Kako da pomognete partneru da čuje vašu zabrinutost
Ključni znak stabilne i zdrave veze je sposobnost da budete iskreni. Imati partnera sa kojim možete slobodno i lako da komunicirate, osnovni je deo slagalice, koja gradi sliku istinske bliskosti. To je ujedno i jedini način da nas osoba sa kojom smo zaista poznaje, onakve kakvi smo.
Ipak, čak i najkomunikativniji parovi mogu se suočiti sa preprekama i boriti se sa pitanjem pronalaženja pravog načina da jedni drugima daju povratne informacije. Iskrenost nije izgovor da prosto govorimo sve što nam padne na pamet, ne vodeći računa o osećanjima partnera i da se na njega obrušimo svaki put kad smo uznemireni. Iskrenost ponekad znači da ćemo raspravljati o kompleksnim, neprijatnim i bolnim pitanjima, koja pokreću destabilizujuća osećanja i može zahtevati od nas da ostanemo otvoreni i ranjivi i dok smo ljuti i povređeni.
Kako, dakle, da otvorite teške teme sa svojim partnerom? Ovo su principi komunikacije koji čine najveću razliku kada je u pitanju bliskost – kada se oboje osećaju viđeno, saslušano i prisno.
Smirite se
Ništa dobro ne dolazi od ulaska u diskusiju kada vam se „diže poklopac“ i „para izlazi na uši“. Veliki emotivni naboj okreće prekidač i „gasi“ srednji prefrontalni korteks, koji ima devet važnih funkcija: telesna regulacija, usklađena komunikacija, emocionalna ravnoteža, fleksibilnost, empatija, uvid ili samospoznaja, strah, intuicija, moral. Ne možete komunicirati kada su vam sve ove funkcije na nuli, zato želite da one dobro funkcionišu kada razgovarate sa bliskom osobom o stvarima koje vas se duboko dotiču. Ako su funkcije srednjeg prefrontalnog korteksa ometene ili onesposobljene, skloni smo da delujemo pre nego što razmislimo, da kažemo ono zbog čega ćemo kasnije zažaliti, da besnimo, udaljavajući se od glavnog cilja – iznošenje problema, njegovo razumevanje i pronalaženje rešenja.
Da mozak ostane „na mreži“ pomažu ritmičke i predvidljive aktivnosti – u tome je suština dubokog disanja, brojanja do 10 i šetanja. Treba da uradimo sve što je potrebno da se usredsredimo i da smirimo svoj nervni sistem. Da pokušamo da se ne vezujemo za svoje misli i ne optužujemo partnera. Smirivanje je primarni cilj, koji služi očuvanju funkcija mozga, koje su nam neophodne da bismo se pozabavili onim što nas muči.
Ne napadajte
Prvi impuls, kada se osećamo ugroženo, ili kada osećamo da je druga osoba prema nama nepravedna, jeste napad. Ali, ovo nikada nije korisna strategija kada komunicirate sa nekim do koga vam je stalo. To ne znači da nema trenutaka kada imate razloga da budete ljuti – imate pravo da se tako osećate i da to izrazite. Ali, ako se obrušite na partnera, koristeću svu svoju snagu da pobedite, možda ćete ga ućutkati, poraziti, postideti, ali nećete mu pomoći da razume vaša osećanja, da čuje vašu zabrinutost i shvati šta je za vas problem. Jer, kada oseti da je napadnut, on će se braniti. A kad kod partnera pokrenete odbrambene reakcije, on neće biti u stanju prijemčivosti za razmenu i komunikaciju.
Da biste ostali van režima napadanja, trebalo bi da izbegnete da hranite svoje negativne misli, da sami sebe podstičete i razjarujete. To uključuje razmišljanje o negativnim osobinama druge osobe, korišćenje dokaza u izgradnji „slučaja“ protiv njih, ili slikanje jednostrane slike problema (optuživanje i svaljivanje odgovornosti).
Cilj je otvorena komunikacija. Ne želite da sabotirate svoje napore da komunicirate, raspirujući plamen besa i smanjujući mogućnost da partner pruži adekvatne povratne informacije. Možemo reći sve što je potrebno da kažemo, ali to možemo učintii na način koji ne izaziva napetost i borbenu interakciju.
Budite ranjivi
Teško je ostati otvoren i ranjiv kada ste ljuti. A još je teže kada osećate da ste u pravu i da je potrebno da se zauzmete za sebe. Ipak, učinićete sebi uslugu ako razmislite o svojoj ulozi u bilo kom sukobu koji doživljavate. Ako želite otvorenost od partnera, morate i sami biti otvoreni. Kada mu se približite, morate to učiniti sa mesta ranjivosti. Potrudite se da se fokusirate na ono što vam je najvažnije da izrazite. Umesto da optužujete partnera i prozivate ga za ono što je uradio, treba da opišete kako se osećate i šta želite. Umesto da kažete „nikad ne uzimaš u obzir moja osećanja“, možete reći „osećam se povređeno kada osećam da ne uzimaš u obzir moja osećanja“, ili, „zaista bih volela da me pitaš šta mislim i kako se osećam i da me saslušaš kada tražim nešto što želim“.
Takođe, možete podeliti svoj udeo u onome što se dogodilo. Možete reći „nisam uvek dobra u izražavanju toga kako se osećam i ponekad te kažnjavam, kada se osećam zanemareno, zato što očekujem da ti to primetiš. Žao mi je i pokušaću da budem bolja u tome da direktno kažem kada nešto nije u redu“.
Budite radoznali
Kako postajete ranjiviji i otvoreniji u komunikaciji, raste potreba da to izazovemo i kod partnera. To znači da treba da slušate ono što ima da kaže (a to može biti bolno). Umesto da se raspravljate i dokazujete partneru gde greši (i upadnete u svađu), mogli biste pokušati da zaista razumete i istražite to kako on vidi situaciju (a ne vidi je isto kao vi).
Budite otvoreni za njegovu percepciju i empatični prema onome što oseća. Ne prekidajte ga i ne branite se (savladajte impulse). Imaćete priliku da kažete šta mislite i osećate, ali potvrđivanje iskustva druge osobe koje se razlikuje od vašeg omogućava joj da bude slobodna i opušteno ispriča svoju stranu priče. I da zatim bude spremna da sasluša vašu.
Dok prolazite kroz ove korake, morate držati svog unutrašnjeg sudiju pod kontrolom. U vašoj glavi može se oglašavati hor nametljivih glasova, koji su u potpunoj suprotnosti sa otvorenom komunikacijom, koju pokušavate da postignete. Ako vam partner daje povratne informacije, ti glasovi mogu preuveličavati i dramatizovati ono što on govori. Što može dovesti do toga da se zatvorite, jer osećate da ne možete podneti nikakvu kritiku. Ako primetite da se unutrašnji sudija uključuje, suprotstavite mu se tako što ćete priznati da su to samo misli koje vam preplavljuju um, koje vam dovikuje sadistički trener (koji vas kažnjava sa pedeset sklekova, za vaše dobro). To nije odraz vašeg stvarnog gledišta, ne dolazi sa mesta ranjivosti i ne prolazi kroz kanal za komunikaciju – to je deo koji želi da kontroliše, da naređuje i da nametne svoje stavove i zaključke kao jedine ispravne.
Ova uputstva nije lako praktikovati i potrebna je vežba, strpljenje, disciplina i samokontrola (a sve to će vam često izmicati i frustrirati vas). Međutim, samo nastojanje da se smirite, da dođete do mesta radoznalosti, da ostanete otvoreni i ranjivi (čak i kad vam više ne uspeva, nego što uspeva), pomoći će vam da ne odgurnete partnera i ne pređete u režim napada i prepustite se svađalačkim impulsima. Dok se trudite, setite se da budete nežni prema sebi – niste savršeni, ali trudite se. Partner nije savršen, ali učestvuje. I vaša komunikacija može postati bolja, a sam odnos se produbiti i osnažiti.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
