Posledice odrastanja uz kritički nastrojene roditelje

Nije lako odrastati uz roditelje (ili roditelja) koji kao da nikada nisu zadovoljni vama. Kritika im lako i često silazi sa usana, a pohvale su retke ili potpuno izostaju. Dete se trudi da ispuni očekivanja i čezne da roditelji budu ponosni na njega, ali raste sa osećanjem da nije dovoljno dobro i zaslužno. Česta kritika narušava samopouzdanje i samopoštovanje deteta, što u njegovom odraslom životu utiče na njegove veze, odnose, odluke, akcije. Odrasla osoba koju su roditelji mnogo kritikovali može nastojati da udovolji drugima, nemati granice, birati partnera koji nije podržavajući, već kritički nastrojen, odgajati sopstvenu decu na isti, kritički način, ili suprotno, preterano popustljivo… Takođe, može razviti preteranu samokritičnost i nikada ne biti zadovoljna sobom.

Da li ste vi odrasli uz preterano kritikovanje? Ili svoju decu previše kritikujete?

Osobine i ponašanja koja podstiče preterana kritika u detinjstvu

Kritika narušava poverenje u sebe

Stalna kritika u detinjstvu šalje poruku da je sve što mislite, osećate i radite, nekako pogrešno. Kao rezultat toga, javlja se sumnja u sebe. Osoba koja je kao dete bila više kritikovana, nego podržavana, može postati veoma stroga prema sebi i stalno se preispitivati.

Oklevanje pred izazovima

Kada vas u detinjstvu ne ohrabruju i ne podstiču, razvija se nisko samopouzdanje, koje otežava poverenje u sopstvenu sposobnost za snalaženje u novim situacijama i prihvatanje izazova, bez obzira na stečene kompetencije i realne sposobnosti. Odrasla osoba sa niskim samopouzdanjem radije odlučuje da igra „na sigurno“, nego da rizikuje neuspeh.

Teško oporavljanje od grešaka

Greške su normalan deo procesa učenja, ali nije lako naučiti da sebi opraštamo zbog grešaka. Još je teže kada je kritika usađena u nas i tada nas i male greške koje pravimo mnogo pogađaju. Kada u nečemu pogrešimo, unutrašnji kritičar izvlači spisak svih prethodnih grešaka i propusta i čini da se osećamo bedno i nesposobno.

Kritika može uzrokovati perfekcionizam

Napori da budete perfektni i da sve oko vas bude savršeno, vođeni su strahom da ne zabrljate i nehotično otkrijete svoju neadekvatnost. Kritika stvara perfekcionizam, kojim nastojimo da se „iskupimo“ za svoju „bezvrednost“ i „nezaslužnost“. Zbog nastojanja da sve uradite kako treba, može vam biti potrebno mnogo vremena, koje trošite pokušavajući da izbegnete greške. Od mejlova, komentara i postova na društvenim mrežama, do popunjavanja obrazaca i mesečnog izveštaja – sve je za vas ozbiljan posao, koji zahteva maksimalnu koncentraciju i vreme.

Često izvinjavanje

Kritika koju doživite u detinjstvu, naterala vas je da stalno osećate da negde grešite, pa je lako pretpostaviti i da vas drugi vide u tom svetlu. Kada vam prijatelji kažu da ne morate stalno da se izvinjavate, možete osećati potrebu da se izvinite – zbog izvinjavanja.

Pročitajte i ovo: Samosabotaža – zašto radimo protiv sebe i kako da prestanemo

Kritika izaziva defanzivno ponašanje

Kao dete naučili ste da budete dobro prilagođeni mogućim napadima, kako biste se zaštitili od njih i to defanizivno ponašanje vas prati kroz život. Vaše odbrambene reakcije mogu uznemiriti bliske osobe, koje vam mogu reći da „uvek shvatate stvari na pogrešan način“ – a to uopšte ne pomaže da se osećate manje defanzivno.

Odbijanje komplimenata

Kada vas hvale i upućuju vam komplimente, nalazite način da ih odbijete i čak navodite argumente, ističući slabosti. Umesto da se osmehnete i zahvalite, pronalazite način da neutrališete pozitivnost koja je usmerena na vas.

Socijalna anksioznost

Zbog toga što ne verujete u pozitivno mišljenje drugih, često se plašite osude i kritike – možda se brinete da ćete podbaciti na poslu, učiniti nešto „glupo“ u javnosti, ili delovati nespretno u razgovoru.

Kritika stvara unutrašnjeg kritičara

Glas kritičnog roditelja se internalizuje i sada kritika dolazi iznutra. Kada ste oštri prema sebi, ili kritikujete druge – oslušnite pažljivo. Čućete odjek tog glasa koji ste slušali kao dete.

Sklonost depresiji

Sav taj negativan samogovor i osećaj neadekvatnosti uzimaju danak i odražavaju se na vaše raspoloženje i mentalno zdravlje. Možda ćete čak kritikovati sebe što ste depresivni, stvarajući silaznu spiralu lošeg raspoloženja i samoprezira.

Kako da umanjite posledice kritike u detinjstvu

Neće svi koji su odgajani uz mnogo kritike, razviti ove obrasce ponašanja, a ako neke imate, to ne mora da znači da ste imali kritički nastrojenog roditelja. Ali, ako se prepoznajete u više ovih opisa, razmislite o porodičnoj istoriji koja je možda doprinela vašim unutrašnjim sukobima. Možda nećete moći u potpunosti da ih neutrališete, ali kroz doslednu praksu, možete transformisati ograničavajuća uverenja i usvojiti pozitivniji način razmišljanja.

Pokušajte sa jednostavnim vežbama povezivanja sa svojim sopstvom. Isprobajte svesno disanje i povezivanje sa telom u sadašnjem trenutku. Osetite dobrotu u svakom dahu i prepoznajte svoje „ovde i sada“. Razmotrite mogućnost da niste oštećeni na način na koji mislite da jeste – možda su vaši negativni stavovi samo pogrešne poruke koje ste primili kao dete. Zapitajte se šta možete učiniti za sebe danas, da pokažete sebi malo ljubaznosti, brižnosti i pažnje – provedite vreme sa bliskom osobom koja vas neguj i podržava, ili se pobrinite za neku stavku sa vaše liste obaveza.

Odlučite svesno da se nećete prepustiti automatskom uslovljavanju i da ćete umesto toga slušati svoje srce i verovati sebi. Nastojte da što dublje upoznate sebe i da sebe kompletno prihvatite – kada imate temeljno razumevanje za sebe, samokritične misli vam ne mogu naškoditi.

Pročitajte i ovo: Stvari koje vaše unutrašnje dete želi da čuje od vas

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.