Kriza srednjih godina u savremenom svetu – kulturni ili klinički fenomen?
Kriza srednjih godina se obično upotrebljava da označi stereotipno ponašanje muškaraca na rubu starosti, koji smelim i mladalačkim ponašanjem nastoje da uvere sebe i sve oko sebe da su još uvek u punoj snazi i da mogu da žive uzbudljivim i ispunjenim životom. Sportski automobil i mlada i atraktivna partnerka (koja nije supruga), predstavljaju uobičajene slike, kojima se predstavlja kriza srednjih godina.
Kriza srednjih godina – kulturni ili klinički fenomen
Društvo generalno prihvata period ulaska u menopauzu i menopauzu, kao realnu promenu koja u srednjim godinama pogađa žene i donosi brojne izazove i fizičke i psihološke probleme. Poslednjih godina sve više se govori o menopauzi, u nastojanju da se odbaci stigma vezana za kraj reproduktivnog života žena i da se žene osnaže da govore o svom stanju i potraže adekvatnu pomoć, koja će im olakšati ovaj tranzicioni period. „Veliko otkriće“ menopauze u kontekstu osnaživanja žena, podizanja njihove svesti o svojim potrebama i promocije zdravih stilova aktivnog i produktivnog života i u srednjim godinama, ostavlja u zapećku krizu srednjih godina, koja se sporadično pominje kao „muška menopauza“, ali uglavnom i se i dalje odbacuje, kao kulturni fenomen i holivudska kreacija stereotipa, koja je često tema ismevanja i ruganja u filmovima, serijama, knjigama i emisijama. Sredovečne žene imaju realne probleme, priznajemo, ali sredovečni muškarci su samo ljutiti ostareli dečaci, koji tvrdoglavo žele da nastave da se igraju skupim igračkama i da dokazuju da su veći, jači i uspešniji od drugih dečaka.
Kriza srednjih godina se zaista može okarakterisati kao društveni konstrukt, ali za mnoge ljude iskustvo ulaska u srednje godine, suočavanje sa umanjenjem fizičke i mentalne moći i snage, zdravstvenim i porodičnim problemima, predstavlja zastrašujuću realnost, sa kojom ne znaju kako da se nose. Kriza srednjih godina možda nije klinički psihološki termin, a sigurno nije ni dijagnoza, ali imenuje iskustvo mnogih ljudi – uprkos preovlađujućim stereotipima, mnoge žene takođe pate od nje.
Period psihičkog stresa
Za bolje razumevanje i iskorak iz stereotipa, kriza srednjih godina se može opisati kao period psihičkog stresa, koji ljudi doživljavaju u srednjim godinama, a to je rastegljiv period između 35 i 65 godina i može se javiti ranije ili kasnije.
Kriza srednjih godina je stresno vreme emocionalnih previranja, kada ljudi doživljavaju osećanja dubokog nezadovoljstva svojim životima. U ovom periodu, sve se dovodi u pitanje – identitet, smisao, postignuća, samopouzdanje. Budućnost ne izgleda kao mesto na koje želimo da stignemo, jer starenje izvesno mnogo toga oduzima i onemogućava i čini se da je sve što nam predstoji, samo dalje nizanje gubitaka i nesreće. Kriza srednjih godina povezana je sa idejom egzistencijalne i krize identiteta – kada osoba doživljava unutrašnji sukob i osećaj da život gubi smisao i svrhu (i sumnju da ih je ikada stvarno i imao).
Pročitajte i ovo: Životno iskustvo – koliko ste se promenili u poslednjih 10, 20, 30 godina?
Znaci krize srednjih godina
Kriza srednjih godina ispoljava se individualno, na različite načine. Mnogi osećaju očajanje, frustraciju, nedostatak ispunjenja – potrošili smo bolji deo života i nismo ostvarili svoje snove, kakvi su nam uopšte izgledi da ćemo ih u budućnosti ostvariti? Postajemo akutno svesni svoje smrtnosti, shvatamo da život prolazi (velikom brzinom) i da je kraj neminovan i izvestan. Vreme nam ističe, a nismo proživeli život punim kapacitetom. Kriza srednjih godina može uključivati osećanje dosade, gubitka, usamljenosti, ozlojeđenosti i besa, pesimizma, uz pad libida, zdravstvene smetnje i nostalgije koja dovodi do suza – ne možemo vratiti mladost i sve najbolje što smo proživeli je za nama. Najgore od svega – sve što smo mogli proživeti, a nismo se usudili ili smo propustili prilike, takođe je iza nas i može nas proganjati osećanje kajanja i žaljenja.
Ova osećanja mogu dovesti do želje za drastičnim i iznenadnim promenama – nova karijera, razvod, nova veza, novi hobi. Odjednom, ni jedan rizik nije prevelik, jer ako ne iskoristimo poslednje atome snage i vitalnosti, drugu šansu ćemo možda imati tek u narednom životu. Vera u koncept reinkarnacije nije dovoljno utešna, a ljudi u srednjim godinama često traže utehu u religiji i duhovnim praksama. Potrebno nam je da se nadamo da će suštinski deo nas, naša duša, nastaviti da postoji i nakon prolaznog fizičkog postojanja, koje ćemo morati da napustimo.
Kako se nositi sa periodom tranzicije
Impulsivne odluke, drastični potezi i nestalno ponašanje, predstavljaju način na koji ljudi pokušavaju da se suprotstave starenju, ali ovakva ponašanja mogu stvoriti još više problema.
Mnogi tvrde da je kriza srednjih godina zastareli mit, teorija nastala u vreme kada je prosečni životni vek bio kraći i život siromašniji i neizvesniji u svakom smislu. U savremenom svetu, srednje godine su vreme velikih postignuća, samoostvarenja, vrhunac moći koji se može dugo održati, dok radom na sebi usvajamo strategije za lagani spust sa tog vrha. Razvijamo nova interesovanja i bavimo se stvarima za koje nismo imali vremena dok smo bili obuzeti važnim životnim projektima, gajili decu, gradili karijeru. Ljudi su danas obrazovaniji, samosvesniji i žive ispunjenijim i smislenijim životima, nego ikada ranije u istoriji. Ovo je pozitivan i ohrabrujući stav u kome možemo pronaći smernice za suočavanje sa osećanjima i problemima koje možemo iskusiti u srednjim godinama.
Za one koji doživljavaju krizu srednjih godina, dobra vest je da se problemi mogu prevazići. Anksioznost i depresija se često nalaze u srži krize srednjih godina, a okidači i pojačivači mogu biti traumatični životni događaji, kao što je odlazak dece, razvod, zdravstveni problemi, porodični gubici. Ipak, sve što nam se događa, događa se unutar nas, jer mi tumačimo i interpretiramo te događaje i mi imamo moć da promenimo i uskladimo svoja tumačenja. Odgovore ne možem pronaći van sebe, već unutar sebe i zato su srednje godine često period najintenzivnijeg ličnog rasta i razvoja. Uz prave alate i podršku, možemo naučiti da prihvatimo svako životno doba sa pozitivnim stavom i da pronađemo privilegije starenja u kojima možemo uživati.
Pročitajte i ovo: U srednjim godinama ostajete buntovnici s razlogom? Ovo su savremeni trendovi za vas!
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
