Letnji odmor nam daje celog sebe - uzvratite mu!

Kada je reč o odmoru, najčešće deluje kao da sekunde dele rečenicu „Samo da odemo i da se skroz isključim” od rečenice „Malo je nedostajalo da ostanemo i da se ne vraćamo ovde”. Ono što, na neki magičan način, stane u te sekunde često su dva vikenda, mnogo lepih dana, 400 ml potrošene kreme za zaštitu od sunca, verovatno i neko pivo, nekoliko sladoleda, bezgranične priče pred spavanje… 

Često se između te dve rečenice namesti i dugačka kolona na granici, možda probušena guma, problem sa naplatom putarine, neka blaža upala uveta od ronjenja, bol u leđima, ubod ježa, zamršena dečja kosa, plač, rasprave i pomirenja. Međutim, uvek se nađe i makar jedna životno važna rečenica koju neko izgovori, makar jedan pogled koji sami biramo da li ćemo primetiti ili ignorisati i obavezno se nađu jedne nasmejane oči koje, baš takve kakve su tada, nismo dugo videli. 

Znam ljude koji svoje letnje odmore planiraju mnogo unapred. Razgovori se u tom trenutku vode oko dočeka Nove godine, odabira restorana ili nekog komada odeće koji je elegantan i topao, a ti ljudi to ne čuju. Oni vide samo sunce, plažu, pesak i zalazak koji se presijava na površini mirnog mora. Nikada nisam znao da li su samo vrlo dobro organizovani i vole sve da pripreme unapred ili je, jednostavno, leto nešto za šta oni žive. Kako god da je, to leto dođe i za njih i za sve one koji ne uplaćuju ništa unapred, koji u junu ne znaju gde idu, koji na letnji odmor gledaju kao na samo još jednu obavezu.  

Šta nam letnji odmor zapravo poručuje? Svima nama, bez izuzetka. Letnji odmor razume svakoga od nas, razume sva opravdanja i objašnjenja koja imamo kada, svesno ili nesvesno, zanemarujemo sebe, svoju porodicu, vreme za spavanje, trenutke ćutanja, duševni mir. On nam kaže: „Razumem te, ne osuđujem i sada ti dajem priliku.” Postoje i ljudi koji razumeju na taj način, ali ih nema puno. 

Letnji odmor nam daje celog sebe. Daje nam prostor da se okrenemo svemu onom što svakoga dana govorimo da nam je važno, svemu onom zbog čega zapravo idemo na posao, makar tako kažemo. Dobijamo trenutke koji mogu da budu potpuno drugačiji od svakodnevice u kojoj živimo i razgovore za koje tvrdimo da nikada nemamo vremena. 

Ono što je možda najčudnije u tom velikodušnom letnjem odmoru – to je naziv u nekoj tablici godišnjih odmora, ime na mnogim bilbordima i reklamama; često pričamo o njemu, dajemo puno novca za njega, a mali broj ljudi ga suštinski poznaje. Malo ko ga razume na pravi način i malo njih iskoristi njegove blagodeti i pomenutu velikodušnost. Retko ko čuje njegove neizgovorene poruke, a mnogi koji čuju brzo ih zaborave. 

Baš brzo dođe rečenica: „Malo je nedostajalo da ostanemo i da se ne vraćamo ovde”, a još brže se vratimo u ritam na koji smo navikli, u ritam gde nam je to „ovde” prirodno okruženje u kome se najbolje snalazimo. 

Možda je to i poenta. Ne da ostanemo, nego da svake godine imamo razlog da se ne vratimo i da svake godine svesno izaberemo da se ipak vratimo. Malo bogatiji za jedne nasmejane oči, za jednu rečenicu, za jedan pogled koji nismo ignorisali. 

Letnji odmor to strpljivo čeka. Svake godine, za sve nas. 

Autor: Ivan Štibl, osnivač brenda Ćalac

Foto: Privatna arhiva/Lummi/Patrick Venegas