Hajde da od Majndfulnesa ne pravimo kapitalističku spiritualnost
Nisam ni sanjala pre 9 godina kada sam uplovljavala u svet Majndfulnesa da će polako, ali sigurno, ova praksa doći i na naše prostore. Ipak, nadam se da nas neće zapatiti slična sudbina kao i na zapadu, gde je Majndfulnes postao nešto što se naziva “McMindfulness”, odnosno, brzo i efikasno “rešenje” da se što pre rešimo stresa, teških misli i osećanja.
Termin McMindfulness deluje kao magična pilula kojom samo bivajući ovde i mi bivamo bolji ljudi, radnici, partneri, roditelji… Baš kao i u Mcdonaldsu, Majndfulnes postaje fast food koji odmah utoli našu glad za blagostanjem, odnosno, wellbeingom.
Stoga, možda činim samoj sebi kontrauslugu, kao neko ko je Majndfulnes trener, ali ispričaću vam malo drugačiju priču radosti življenja sadašnjeg trenutka i zašto ova praksa može biti mnogo više od onoga što se od nje pravi (ali nažalost je to ne prodaje!).
Lepota sadašnjeg trenutka
Kako je divno biti ovde i sada. Uživati u prvoj jutarnjoj kafi. Osetiti toplinu dečjeg zagrljaja. Osetiti miris mokre zemlje dok šetate šumom sa prvim jutaranjim zracima sunca. Slušate cvrkut ptica, osećate blagi povetarac na svom licu.
O da, život u sadašnjem trenutku nas vodi u uviđanje svih onih blagodeti bivanja čovekom na planeti zemlji. Prirode. Naših čula. Dragih ljudi koje u žurbi svakodnevice uzimamo zdravo za gotovo. Malih radosti koje naš život i dalje čine vrednim, bez obzira na sve nedaće, poteškoće ili boli sa kojima se trenutno suočavamo.
Polako, ali sigurno, gradimo naš mali univerzum prisutnosti, svesnosti i bivanja ovde i sada – u našim porodicama, odnosima, poslovima i životu. Gradimo našu malu oazu prisutnosti i mira.
Samo dok je nama lepo. Samo dok smo mi zen. Samo dok smo mi naše najbolje verzije sebe. Znamo sve te tehnike samoumirivanja, relaksacije, boljeg fokusa i prisutnosti. Postali smo svesniji odrasli, roditelji, produktivniji radnici. Zašto bismo se opterećivali sa svim tim negativnostima spolja i potencijalnim poteškoćama budućnosti? Hajde da mi budemo ovde i sada, a nama je ovde i sada baš dobro.
Dok se svet, društvo i čovečanstvo oko nas raspada…
Da, dobro ste pročitali prethodnu rečenicu. Znam da zvučim apokaliptično i to mi je i cilj.
Zašto se pogrešno pristupa Majndfulnesu?
Način na koji se danas Majndfulnes podučava, prilagođen zapadnom čoveku, često iz sebe izuzima vrednosti poput empatije, saosećanja i konkretne akcije da se nešto u našem društvu promeni i uradi.
Samo dok je meni mog unutrašnjeg mira – mogu da nastavim da živim u svom malom balonu samozadovoljstva. Akcenat se isuviše stavlja na kontrolu misili, emocija i stresa, a zaboravlja se da smo mi, pre svega, socijalna bića koja žive u zajednicama i sa drugim ljudima. A ono što se dešava oko nas i u našem društvu itekako utiče na sve nas.
Način na koji se često Majndfulnes na zapadu podučava vodi u to da od ljudi pravi pasivne pojedince koji se zadovoljavaju statusom kvo (ne uvek, ali to su sve češće kritike – preporuka knjiga: McMindfulness: How Mindfulness Became the New Capitalist Spirituality od autora Ronalda Pursera, ne slažem se sa svim napisanim, ali ima i dobrih argumenata).
Sve se svaljuje na odgovornost pojedinca da sam bolje kontroliše stres i da su razlozi za svačiji stres isključivo individualni (potiskujući činjenicu da je stres često posledica loših politika, socio-ekonomskih uslova, diskriminacije, rasizma, siromaštva…)
Zaboravlja se da se Mindfulness praksa i te kako može iskoristiti kao razvijanje svesti pojedinca da primeti šta sve u društvu ne valja i ne funkcioniše, te da iz tog stanja svesnosti, razumevanja i saosećanja pojedinac krene u akciju da nešto i menja.
Mindfulness kao sila promene
Kao neko ko volontira od svoje 16. godine sa ranjivim grupama ljudi, veoma mi je smetala pasivnost Majndfulnes zajednica kojih sam bila deo na početku svog učenja. Često mi se dešavalo da nailazim na učitelje sa zapada koji su promovisali prihvatanje i strpljenje iza kog se u stvari krilo i nerazumevanje teških uslova u kojima su određeni pojedinci živeli i za koje priča “unutrašnjeg mira”, kao nečega što će rešiti sve njihove probleme, prosto nije mogla da pije vodu.
Zato sam dugo tragala za učiteljima, mentorima koji su mogli da vide i primene Majndfulnes kao praksu koja nam kolektivno može pomoći da se probudimo, osnažimo i da zahvaljujući tom unutrašnjem miru postanemo sila akcije koja želi da načini ovaj svet boljim mestom.
Kroz svesno uviđanje da ima toliko ljudi oko nas koji pate, kojima je potrebna pomoć, a da nam Majndfulnes može probuditi tu dečju radoznalost, početnički um da tuđim patnjama i problemima pristupimo sa neosuđujućim umom, već sa strpljenjem i željom da pomognemo i da nešto menjamo na ovoj planeti zemlji.
Majndfulnes nam može pomoći u borbi sa diskriminacijom, rasizmom, nacionalizmom, vršnjačkim nasiljem, zaštitom životne sredine… i raduje me da vidim da se sve više i kreiraju Majndfulnes programi upravo ovog tipa. Imam sreću da sam danas i deo Diversity, Equity, Inclusion & Belonging (DEIB) grupe Centra za Mindful self-compassion iz Amerike, gde slušam i učim o tome kako se prakse Majndfulnesa i Mindful self-compassiona koriste u cilju smanjenja rasizma, podrške LGBT zajednicama ili pak prevencije vršnjačkog nasilja… I sama radim na tome da u bližoj budućnosti kreiram program koji će moći da podrži mlade ograničenih mogućnosti da steknu veštine svesne pažnje.
Mindfulness može biti mnogo više od samo nekoliko tehnika za kontrolu stresa i vežbica koje će psihoterapeut podeliti sa vama. Budite otvoreni i za tu mogućnost ako se odlučite da uđete dublje u ovu praksu. A ovo je jedino moguće ako mi Mindfulness učitelji (a i učenici!) pristupimo ovoj praksi odgovorno i otvorenog uma sa željom da ovaj svet načinimo boljim i svesnijim mestom za sve nas.
Pročitajte i ovo: Narcistička opsesija sobom ili kako svi postajemo wellbeing projekti
Naslovna fotografija: unsplash.com
Vesna Laković van Kempen je sasvim slučajno postala preduzetnica u Mindfulness centru Novi Sad, a kasnije pokrenula i posao sa svojim suprugom u oblasti inovacija online obrazovanja – Bujoo education. Večiti volonter i aktivista, ljubitelj sarkazma, astrologije, filmova. Učesnici njenih edukacija je opisuju kao posvećenu i iskrenu, a bliski ljudi kao duhovitu, empatičnu i borbenu. Sebe opisuje kao nekog ko retko odustaje, obožava spontanost i nesvakidašnje ljude, a nada se da će jednoga dana postati pisac SF romana.
