Matrescencija – novi termin za životnu fazu kroz koju ste kao nova mama verovatno prošli

Ako vam termin „matrescencija“ liči na „adolescenciju“, potpuno se u pravu. Radi se o prelaznoj, razvojnoj fazi, kroz koju ste već prošli, kada ste rodili bebu. Iako opisuje univerzalno iskustvo mladih majki, koje se bore da se snađu u novoj (do)životnoj ulozi, matrescencija još uvek nije uvrštena u rečnike.

Ovo tranzitivno iskustvo treba razlikovati od postporođajne depresije, koju nove mame takođe često doživljavaju. I ne radi se samo o ličnom doživljaju majčinstva, već o višeslojnoj psihofizičkoj tranziciji, kroz koju prolaze sve majke.

Dopašće vam se i: Mentalno zdravlje i stabilnost majki – tema o kojoj mora više da se govori

Matrescencija – faza tranzicije kroz koju prolaze sve nove mame

Šta je matrescencija

Kada bismo iznosili procente da potkrepimo činjenice, zaokružili bismo na 100. Jer, sto procenata majki doživljava matrescenciju, kao što sto procenata prolazi kroz pubertet i adolescenciju. Zajedno sa bebom u stomaku, razvija se i majka – i rađa se, zajedno sa bebom. I taj razvoj i prilagođavanje traju celog života, samo obično više nisu tako dramatični, kao na početku.

Stručnjaci ukazuju na to da period matrescencije često počinje i pre trudnoće – sa samom namerom za stvaranje porodice. U trudnoći se tranzicija nastavlja, kao i posle porođaja. Buduće i nove mame se suočavaju sa drastičnim fizičkim, hormonskim i emocionalnim promenama povezanim sa trudnoćom i majčinstvom.

Ali, za razliku od adolescencije, koja je vezana za životni period i doživljava se samo jednom, kroz matrescenciju prolazite ponovo sa svakom novom trudnoćom.

Naučni podaci o matrescenciji pokazuju:

• Siva masa se smanjuje u određenim delovima mozga, dok se u drugima povećava.
• Amigdala se uvećava do 15 procenata, pojačavajući emocionalne reakcije.
• Neuronski putevi se preprogramiraju, stvarajući nove obrasce mišljenja, ponašanja i identiteta.
• Hormonski talasi pariraju onima iz puberteta i menopauze.

To je vreme kada se žensko telo menja zajedno sa ličnim i društvenim identitetom. Žene prolaze kroz tranzciju koja nije bez ambivalentnosti i anksioznosti. Matrescencija je veoma adekvatna reč, upravo zato što prati istu jezičku strukturu kao i adolescencija.

Usvajanje novog pojma

Nedavno su dve kompanije fokusirane na mame – aplikacija zajednice Peanut i brend za brigu o roditeljima Tommee Tippee – pokrenule kampanju za uavajanje novog termina. Pozvale su leksikografe, uključujući Merriam-Webster, da dodaju termin „matrescencija“ u rečnik i da prestanu da ga označavaju kao pogrešno napisan. Kompanije imaju za cilj da „reše kulturnu slepu tačku koja je ostavila generacije majki bez naziva za jednu od najznačajnijih tranzicija u njihovim životima“, navodi se u saopštenju za štampu. U stvari, 67% majki koje je anketirao Peanut nikada nije čulo taj termin.

Termin postpartum je za sada najpribližniji, ali novi, zvaničan termin može biti značajan. Kada nešto imenujete, normalizujete ga. Imenovanje najvažnijeg perioda u životu žena, poručuje da je njihova transformacija u majčinstvo stvarna, viđena i značajna.

Zašto je matrescencija važna za majke

Realnost majčinstva se često ignoriše ili prikazuje u ekstremima. Na jednoj strani je srećna majka zaljubljena u svoju bebu, a na drugoj majka koja pati od postporođajne depresije. Kao da jedno isključuje drugo. A kada razgovarate sa drugim majkama, saznaćete da niste usamljene u svojim osećanjima sa oba kraja spektra.

Mnoge žene vole da budu majke, dok istovremeno osećaju da je to njihov najteži zadatak, od koga nema odmora. Neke trudnice sa uzbuđenjem prihvataju sve promene u trudnoći, iako im one teško padaju. Dok neke mrze sve što se tiče trudnoće, a ipak obožavaju svoje bebe. I naravno, sve se ponekad toliko umorimo od majčinstva, da svako obožavanje i oduševljenje odlaze u drugi plan. Ponekad se pitamo kada ćemo – i da li ćemo ikada – ponovo izgledati ili se osećati kao „ona stara“. Knjige o roditeljstvu uglavnom govore o brizi o detetu i slabo dočaravaju oprečna i pomešana osećanja koje sve majke doživljavaju.

Žene često stupaju u majčinstvo sa nerealnim očekivanjima – i isto tako često bivaju potresene svojim emocionalnim odgovorom na iskustvo. Bilo da je u pitanju nedostatak sna, problemi sa dojenjem, ili pritisci brige o bespomoćnom novorođenčetu, nove mame strahuju da nisu dorasle zadatku. I boje se da će razviti postporođajnu depresiju. Međutim, najčešće se radi o intenzivnom doživljaju matrescencije.

Pročitajte i izborima koji olakšavaju majčinsku ulogu: Kad biste mogli da birate, da li biste zbog majčinstva ostali kod kuće?

Razlika između matrescencije i postporođajne depresije

Pošto nam nedostaju zvanična saznanja i edukacija o matrescenciji, ona se često meša sa postporođajnom depresijom. Postporođajna depresija je stanje koje ometa svakodnevne funkcije. Nove mame imaju problema sa spavanjem na način koji nije povezan samo sa brigom o novorođenčetu. Postporođajna depresija može doneti gubitak apetita ili njegovo drastično povećanje. Možete se osećati beznadežno, usporeno. Ako mislite da imate postporođajnu depresiju, svakako se konsultujte sa lekarom.

Ali, emocionalna i psihološka uzdrmanost je u većini slučajeva iskustvo matrescencije. Usvajanjem i normalizacijom ovog koncepta, mogla bi se smanjiti izolacija povezana sa majčinstvom.

Ovo vreme tranzicije majčinstva nije u fokusu, uglavnom zato što je pažnja na iskustvu trudnoće, a zatim na brizi o bebi. U tim dramatičnim periodima, tranzicija u majčinstvo i njen kontinuirani rast prolaze ispod radara. Vreme je da se usvoji pojam koji imenuje ono kroz šta nove majke prolaze – i da se

Kako se nositi sa tranzicijom majčinstva

Od brojnih predloga za nove mame koje prolaze kroz veliku tranziciju, jedan od najlogičnijih saveta – i najteže ostvarivih – je da izdvojite vreme za sebe. Napravite spisak svega što ste bili ili radili u svom životu pre majčinstva. Razložite to na segmente koji se tiču tela, odnosa i ličnog života – i pokušajte da praktikujete nešto od toga, koliko možete.

Majke novorođenčadi možda moraju biti kreativne ili se osloniti na podršku prijatelja, porodice, rođaka ili plaćene pomoći kako bi izdvojile vreme koje im je potrebno da brinu o sebi. Uzimanje malih trenutaka za sebe – kao što su tuširanje, vežbanje ili večera sa partnerom, može napraviti veliku razliku u opštem blagostanju.

Pored toga, povežite se sa drugim mamama, bilo u krugu svoje porodice, prijatelja, komšiluka ili onlajn. Razmenjujući iskustva sa drugim mamama, uverićete da niste same u svojim previranjima i da su vaša ambivalenta osećanja uobičajena i normalna.

Majčinstvo je složeno, a iskrena razmena o njegovim izazovima, bolovima, frustracijama, kao i o zadovoljstima i ispunjenjima, daće vam osećaj utemeljenosti i pripadnosti.

Kulturološki, postoji očekivanje da će blaženstvo biti primarna i dominantna emocija za nove majke. Većina njih pronalazi trenutke radosti, koji se smenjuju sa periodima ambivalentnosti i stresa. Što više pričamo o matrescencije i zahtevima ove tranzicije, mame će se osećati manje izolovano.

Pročitajte o ambivalentnim osećanjima u trudnoći: Ambivalentnost u trudnoći: Osećanje o kojem se najmanje govori

Autor: Brankica Milošević

Naslovna fotografija: lummi.ai