Mehanizmi suočavanja i nošenja sa stresom koji pogoršavaju vaše mentalno zdravlje
Mehanizmi suočavanja se odnose na načine na koje reagujete na stresne događaje, situacije, osećanja. Konstruktivno nošenje sa stresom je najvažniji zadatak za svakog pojedinca u savremenom svetu, u kome hronični stres predstavlja deo svakodnevice.
Osećanje pritiska i preopterećenosti iz dana u dan uzima danak – u fizičkom i mentalnom zdravlju. Hronični stres je u savremenom svetu osnovni uzrok srčanih i moždanih udara, visokog krvnog pritiska, gojaznosti, dijabetesa, dok su anksioznost, depresija i bolesti zavisnosti na vrhu liste najčešćih psiholoških posledica života pod hroničnim stresom.
Društveni mediji stalno promovišu brojne strategije za upravljanje stresom, razvijanje otpornosti, postavljane prioriteta – ali preduzimanje koraka za oporavljanje od štete življenja pod stalnim stresom nije lako. Osim toga, svi smo već razvili svoje načine i postojeći mehanizmi suočavanja i obrasci ponašanja istrajavaju. Mi nemamo uverenje da treba da ih promenimo, čak ni kad znamo da su štetni i nekonstruktivni – jer oni služe svojoj svrsi.
Negativni mehanizmi suočavanja funkcionišu u momentu, iako na duge staze nastavljaju da rade protiv naše dobrobiti. Teško je preoblikovti ih, jer smo ih obično razvili vrlo rano u detinjstvu, u skladu sa okolnostima u kojima smo odrasli i nevoljama koje smo iskusili – i verovatno najvažnije od svega, u skladu sa primerom koji su nam roditelji i staratelji pružili sopstvenim načinima da se nose sa stresom.
Ovi organski načini koji su postali obrasci koje možda uopšte i ne dovodimo u pitanje, mogu biti dugoročno štetni za naše zdravlje i blagostanje.
Pročitajte i ovo: Emocionalna stabilnost – kako da podržite svoje mentalno i opšte zdravlje
Najštetniji mehanizmi suočavanja koji pogoršavaju mentalno zdravlje
Nošenje „teflonske kože“
Poricanje i disocijacija su mehanizmi suočavanja koje koriste osobe koje nose „teflonsku kožu“, rešene da ih ništa ne uznemirava i ne dotiče. Potrebno je mnogo emocionalne i psihičke energije da se održava odbrana u kojoj uznemirujuće stvari „samo skliznu“ umesto da se zalepe za nas. Toksična pozitivnost spada u ovu vrstu odbrane – rešenost da pozitivno razmišljate u svakoj stresnoj situaciji i da radikalno isključite ljutnju ili tugu.
„Teflonska koža“ radi – svaki izvor stresa prosto sklizne niz nju, a oni koji je nose imaju vrlo visoku toleranciju na toplotu, što znači da je potrebno mnogo stresa, da bi ih oštetilo. Takođe, to znači da im treba mnogo vremena da primete da im nije dobro. Problem sa ovim, naizgled delotvornim pristupom, je što uključuje uznemirujući oblik samonegacije i nedostatak samopoštovanja.
Dugoročne posledice ovog pristupa odražavaju se na fizičko i mentalno zdravlje, kao i na kvalitet međuljudskih odnosa i bliskih veza. Potiskivanje osećanja se gomila i stvara unutrašnji naboj, koji nas truje iznutra i pronalazi izlaze ka spoljašnjosti – izliva se u naše telo i um i nanosi štetu, koja se proširuje na sve životne aspekte.
Mehanizmi suočavanja kroz ulogu žrtve
Drugi najčešći toksičan način odbrane od stresa je priznavanje i pokazivanje svoje ranjivosti i glasno zastupanje sebe u situacijama prevelikog stresa. Osobe koje se ovako ponašaju koriste odbrambene mehanizme projekcije, izbegavanja i pasivno-agresivnog ponašanja.
One su uvek spremne da pozovu svet na odgovornost za svoje postupke prema njemu – one su bile prinuđene da loše postupaju i reaguju, jer je neko bio nepravedan ili ih je situacija naterala (uvek je neko drugi kriv). Prečesto, ova startegija stavlja osobu u položaj žrtve i taoca niza uočenih uvreda, što je čini zaglavljenom u međuljudskim odnosima, manje efikasnom u svom životu i manje spremnom da raste i izražava svoju kreativnost.
Zdraviji mehanizmi suočavanja zahtevaju srednji put i proaktivniji pristup svakodnevnom stresu. Nije lako odabrati koje bitke ima smisla voditi, a koje pustiti, koje situacije zahtevaju strpljenje i milost, a koje davanje prednosti svom samopoštovanju i aktivno zalaganje za sebe.
Potreban je svestan napor da, pre svega, prepoznate svoje nekonstruktivne mehanizme i shvatite da vas njihov trenutni ublažavajući efekat suviše skupo košta. Iskrivljena slika o sebi i svetu koju ti mehanizmi podržavaju, utiče na vaše mentalno i fizičko zdravlje i blagostanje, na ukupan osećaj ispunjenosti i sposobnost da preuzmete odgovornost, upravljate svojim životom, ostvarujete svoje ciljeve i negujete zdrave i stabilne međuljudske (partnerske, porodične, prijateljske, kolegijalne) odnose. Ona se može ispraviti istrajnim sagledavanjem sebe i određivanjem svojih prioriteta, biranjem svojih bitaka, prihvatanjem i razumevanjem svojih osećanja – radom na sebi, koji dovodi do oslobađanja i ličnog rasta, ka većoj mudrosti, emocionalnoj zrelosti i optornosti.
Možda nećete iskoreniti svoje obrasce, ali ćete ih vremenom sve brže prepoznavati i lakše ih prevazilaziti. Negujući mentalitet rasta, bolje ćete upoznati i razumeti sebe i lakše ćete se oslobađati uvreženih stavova i ponašanja koja vam više ne služe.
Pročitajte i ovo: Prakse i stavovi za manji nivo stresa
Brankica Milošević
