Odnos sa odraslom decom – kad roditeljstvo postane mentorstvo

Ako imate decu tinejdžerskog uzrasta, primećujete kako se vaš odnos sa njima menja – a to su ponekad drastične promene, tokom kojih se roditelji osećaju isključeno i odbačeno. I to se sa godinama nastavlja. Vaša odrasla deca više nisu deca, to su svoji ljudi koji imaju svoj život. Vi ste im i dalje potrebni, ali na drugačiji način nego u ranijim fazama života. Potrebni ste kao savetnik, mentor, supervizor i, ako iz roditeljskog uspete da napravite pomak u mentorski režim, možete nastaviti da negujete bliske i tople odnose sa njima.

To se ponekad dešava spontano, kada i sami rastete uz svoju decu i menjate se, uviđajući da su transformacije neophodne i dobrodošle. Tada ostajete u toku i sa vremenom i sa životom svoje dece i sa svojim sopstvenim životom i nemate onaj osećaj da vam je „žao“ što su porasli. Ne nedostaje vam da deca zavise od vas i zadovoljni ste i ponosni što su samostalna i svoja. Radoznali ste da pratite kako im ide, a ona vam se rado poveravaju i obraćaju za savet.

Kada se ne dešava spontano, možete raditi na promeni dinamike i razvijanju mentorskog odnosa sa svojom odraslom decom.

Kako da promenite dinamiku i od roditelja postanete mentor

Granica sa odraslom decom

Granice su ključne za održavanje zdravih odnosa punih poverenja i poštovanja. Kada vaša deca prelaze u odraslo doba, neophodno je prilagoditi ove granice da bi se stvorili uslovi za ravnopravniji odnos među vama.

Većina dece starije od 18 godina ne želi da ih roditelji tretiraju kao decu, žele da istražuju sopstveni identitet, da donose sopstvene odluke i preuzimaju rizike i odgovornosti za svoje živote. Ali, sve dok deca žive sa vama i dok se fizički ne udalje, ne odsele ili pređu u drugi grad, poštovanje njihove potrebe za samostalnošću može biti vrlo izazovno, a tranzicija može biti teška i za roditelje i za decu.

Biti mentor svojoj odrasloj deci znači pustiti kontrolu, udaljiti se od neprekidne brige, strepnje i bdenja nad svakim njihovim korakom i problemom i imati poverenja u njihove sposobnosti i rasuđivanje.

U savremenom svetu roditeljstvo se odavno više ne zasniva na autoritetu i kontroli, već na negovanju interakcije zasnovane na međusobnom poštovanju. I to je neophodno za zdraviju i pozitivniju dinamiku odnosa roditelja i dece i osnov za vašu roditeljsku tranziciju – da biste postali mentor, morate imati odnos poštovanja i poverenja. Taj odnos promoviše otvorenu komunikaciju i razumevanje – a to znači da se deca osećaju viđeno i saslušano i da se njihovo mišljenje poštuje, čak i ako se razlikuje od vašeg. Odnos zasnovan na poštovanju omogućava roditeljima da usmeravaju svoju decu bez pribegavanja autoritarnim metodama. Umesto da koriste moć i kontrolu, roditelji mogu da se uključe u diskusije i pregovore sa svojom decom, što njih uči važnim životnim veštinama rešavanja problema i komunikacije i pomaže im da razviju osećaj autonomije.

Pročitajte i ovo: Kako da se postavite kad vaše dete ima bračne probleme

Roditelj kao mentor podržava nezavisnost

Omogućavanje odrasloj deci da donose sopstvene izbore, predstavlja podršku njihovom rastu i razvoju ka samostalnosti. Da biste postali mentor svom odraslom detetu, morate razumeti da je vaše dete posebna osoba, jedinstvena ličnost sa svojim snovima i željama, a ne produžetak vas samih. Isto tako, potrebno je da dete shvata da vi niste samo roditelj i besplatan servis kome se obraća u svakoj prilici, već da ste osoba koja ima svoje potrebe i svoj život. Međusobno poštovanje se upravo izražava kroz obostranu svest o povezanosti, kao i o posebnosti i nezavisnosti.

Može biti teško pustiti i odreći se navike kontrole (i servisiranja), ali to je od suštinskog značaja za lični i emocionalni rast naše dece. Ponekad morate izbrojati do deset i umesto grdnje, hrpe neželjenih saveta i uputstava kojim biste zasuli svoje dete, nastojeći da mu „ulijete pamet“ (da ga zaštitite), reći „dobro, šta misliš da radiš sada“ i to tonom koji izražava radoznalost, a ne cinizam koji nagoveštava da je u bezizlaznoj situaciji i da ćete, naravno, vi morati da rešite njegove „brljotine“.

Uloga roditelja vrlo rano od zaštitničke treba da postane uloga vodiča – nekoga ko daje smernice, predlaže, savetuje i poziva na razmišljanje. Trebalo bi da im pružimo alate koje će naša deca naučiti da sama koriste, umesto da im namećemo sopstvena uverenja i gotova rešenja.

To znači da slušamo šta govore i kako razmišljaju, poštujemo njihovu autonomiju i pružamo smernice kada nam se obraćaju za savet. Ako to radite još od najranijih dana, onda ste već odavno postali mentor i konsultant, od koga se ne očekuje da rešava probleme i ko se ne nameće, ali je uvek tu. I vaša deca vam se rado obraćaju za savet, ili samo da podele mišljenje i utiske, jer vam veruju, opuštena su sa vama i ne strahuju da ćete im nešto zameriti ili ih zbog nečega osuditi.

Ako do sada niste izašli iz modela roditelja zaštitnika, verovatno osećate da vam deca uskraćuju informacije i da neke stvari kriju od vas i to vas pogađa. I tada se morate sebi postaviti jedno teško pitanje – čime ugrožavate njihovu nezavisnost, kad imaju potrebu da svoju privatnost zaštite od vas?

Steknite teške uvide i rešite da svojoj odrasloj deci omogućite veću nezavisnost, da pokažete više poštovanja i ukažete im više poverenja. To uopšte nije lako, ali vredi napora, jer je to način da vas više uključe u svoj život, da budete u toku kao mentor, ali da se ne mešate (kao što biste se umešali prepuštajući se roditeljskom instinktu).

Iako je možda teško pustiti kontrolu i prihvatiti da su vaša deca odrasla i da su osobe koje imaju sopstvene živote, ključno je dati im prostor i slobodu da sami donose odluke i razviju se u osobe koje pronalaze i realizuju sebe. U tom procesu, vi više niste negovatelj i zaštitnik, već vodič i mentor koji se može pohvaliti nezavisnošću i samostalnošću svojih štićenika.

Pročitajte i ovo: Kako da postavite granice odraslom detetu i podržite njegovo osamostaljivanje

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.