Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Kolumna 35+: Spolja kamen, a iznutra vafl, iliti kako sam zavolela svoje telo

S obzirom na to da sam odrasla pored dve reke i jednog jezera, kupaći kostim bio je obavezni odevni predmet u mom ormaru još od ranog detinjstva. Kao klinka volela sam jednodelne, bez dodataka poput karnera i mašnica (da bih mogla neometano da plivam i da se posle brzo osušim), ali su morali da budu šareni ili da imaju lep print (sećam se žutog sa crnim tufnama, bledonarandžastog sa teget sunašcima i jednog bež sa sitnim cvetićima). Adolescencija je u moj život donela sunčanje i bikini, ali i osećanje nelagodnosti u sopstvenom telu. Iako sam duboko u sebi znala da je sa njim sve u redu, nisam se osećala nimalo prijatno otkrivajući ga na plaži. Smatrala sam da su mi kolena isuviše kriva, kukovi preširoki, a celulit na bokovima nepodnošljivo odvratan.

Ako je oko mene bilo drugih ljudi, trudila sam se da se umotam u maramu, peškir, mastan papir od bureka – šta god da mi se nađe pod rukom. Makar od struka nadole, ako ne mogu cela (sa stomakom bar nisam imala problem, bio je ravan i na njemu su se čak nazirali i mišići od dugogodišnjeg treniranja odbojke). Osećala sam se veoma neprijatno kada bih primetila da me neko posmatra na plaži, ali sam, s druge strane, uživala u slobodi i lagodnosti koju donosi manjak odeće u vodi, tako da sam se trudila da taj put od ustajanja sa peškira i odmotavanja do uskakanja u vodu uvek bude što kraći.

Fast forward na današnji trenutak: kupujem kupaći online jer krećem na more za dve nedelje i shvatam da su mi svi kostimi koje imam prestari i rastegljeni ili više ne mogu da stanem u njih nakon porođaja. Ne znam ni koju veličinu da tražim, kupujem na sreću, jer sam se u međuvremenu pretvorila u nekoliko različitih veličina u isto vreme. Da, to je moguće. Noge su mi prepune modrica, ogrebotina, ispucalih kapilara i ispupčenih vena, ruke dečjih ugriza i opekotina nastalih nepromišljenim potezima u domaćinstvu, kukovi su u toku godina samo nastavili da se šire dok konačno nisu eskalirali u nepregledno telesno prostranstvo tri konfekcijska broja veće nego ranije, grudi su obavile svoju funkciju i sad samo smetaju poput dva izduvana balona, ali zato se stomak naduvao i izdeformisao, noseći na sebi četiri vidljiva ožiljka od dve operacije. Mišići su nestali ili su se krišom pretopili u more celulita i sada sam hodajući puding od vanile.

Pročitajte i ovo: Kolumna 35+: Rođendani pre i posle deteta

 Ali, po prvi put u životu osećam da zaista volim svoje telo. Ovako izranavljeno i izmučeno draže mi je od svih savršenih tela Instagram devojaka, zato što je moje i zato što znam šta mi je omogućilo. Zato što je, za početak, iz mog tela izašlo drugo telo. Zato što su se svi moji unutrašnji organi ispomerali da bi napravili mesta za to novo biće, zato što mi se koža istegla do pucanja da bi podržala njegov rast, zato što sam svako njegovo novo kilo nosala prvo u stomaku, a onda u rukama kao da sam u teretani 24/7. Zato što su me hormoni izvozali kao rolerkoster. I zato što društvo to doživljava kao stvari koje nisu vredne pomena, o kojima ne treba da se priča i na koje ne smeš da se žališ, važno je samo da povratiš svoje „staro telo“ što pre i da u njemu nasmešena odigraš nešto na TikToku. 

Veoma se loše ponašam prema njemu, a ono me i dalje trpi. Više ne stižem da jedem kako treba, a neophodnu budnost više ne održavam zdravim spavanjem već ogromnim količinama kofeina. Prestala sam da radim jogu i vozim bicikl i stavila sam nekog drugog na prvo mesto. Ali ono ne odustaje, podržava me i dalje, nakon svih tih napora. Shvatila sam da mu dugujem da izađem napolje u šortsu bez umišljanja da sam roba s greškom, da mu dozvolim da uživa u kupaćem kostimu kakvog god kroja bio i da stvarno, ali stvarno počnem da ga doživljavam kao zaista lepo. Mislim da je vreme da se pomirimo.

Pročitajte i ovo: Kolumna 35+: Leto u malim gradovima

Iz čitavog ovog iskustva rapidnih telesnih i mentalnih promena čini mi se da bih mogla izdvojim jedno zapažanje: što mi je telo više raslo, mlitavilo i slabilo, to mi je um postajao jači i ja stabilnija i sigurnija u ono što jesam i što bi trebalo da budem. I upravo zato zavolela sam svoje telo, prihvatila ga sa svim njegovim nedostacima, osvestila ga kao svoju kuću i nikad mi nije bilo jednostavnije da ga prošetam kroz leto. A ono što je unutra, postalo je poput grafita, um i duh na steroidima, kao da su upravo izašli iz teretane. A onima iz pravih teretana poručila bih samo jedno: džabe pumpate telo ako ste iznutra mekani kao vafl. 

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Milica Mitić je diplomirala holandski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a na Univerzitetu umetnosti završila je master studije iz kulturne politike i menadžmenta u kulturi. Bavi se tekstovima, muzikom i fotografijom. Ne zna da vozi, ali veoma dobro vesla. Voli da nosi muške košulje. Kad je bila mala mislila je da su vrapci deca golubova. 

Sign Up to Our Newsletter

Be the first to know the latest updates

Whoops, you're not connected to Mailchimp. You need to enter a valid Mailchimp API key.